Војводина Образовање Саопштењe

Партијско уподобљавање Карловачке гимназије свом силом

За све оне који нису испратили медијске објаве ових дана, тренутно је у току уподобљавање најстарије српске гимназије по страначкој припадности Српској напредној странци и покушај постављања партијског војника на чело ове установе од националног значаја. Елем, да кренемо од почетка.

Цео овај циркус који се тренутно дешава у Карловачкој гимназији вуче корене још од краја 2014. и почетка 2015. године када су због низа незаконитих поступака разрешени тадашњи Школски одбор и директорка Славица Шокица. Након те смене контактирали су ме из Општинске управе Сремски Карловци и питали да ли бих желео да будем члан новог Школског одбора као представник локалне самоуправе. Са задовољством сам прихватио позив, јер сматрам да је то велика част и привилегија, поготово што су још два предложена члана били заиста угледни Карловчани. У међувремену је била изабрана и нова директорица Гордана Радовић са којом је заиста било задовољство радити. Међутим, у августу 2016. она је поднела оставку, јер је добила прилику да иде на двогодишње усавршавање у Немачку. И тада почињу нови проблеми чија је кулминација била пре десетак дана.

Први неуспели покушај СНС-а да наметне свог директора

Наиме,  за в.д. директора изабран је професор Милан Ђуришић који у гимназији ради преко 20 година, више пута је награђиван за свој рад, како у земљи тако и у иностранству, а имао је и пуну подршку колектива. Због предстојеће прославе 225. годишњице постојања гимназије и великог посла око организације прославе овако значајног датума, одлучено је да се са расписивањем конкурса за директора сачека и да се он распише одмах након прославе у новембру. Тако је и било, конкурс је расписан почетком децембра и на њега се јавило четири кандидата. Колектив је своје поверење поклонио професору музичког Браниславу Тубићу уз тесну већину наспрам бивше разрешене директорке Славице Шокице као другопласиране кандидаткиње. Оно што је интересантно је да су још током трајања конкурса, из врха Општине Ср. Карловци и Општинског одбора СНС звали поједине чланове Школског одбора и „саветовали“ их да приликом одлучивања лобирају и гласају за Славицу Шокицу уместо за кандидата кога је подржао колектив. Иначе, како сам сазнао, веза проф. Шокице у СНС-у је министар привреде Горан Ковачевић који познаје мужа дотичне професорице, јер су једно време њих двојица заједно били у притвору! Наравно, овај покушај им није успео, јер су позивани људи који држе до свог интегритета, те је и Школски одбор изгласао професора Тубића за директора и то 8:1 у корист одлуке.

Прво рушење директора поништавањем конкурса

Тада на сцену по први пут ступају надлежни Секретар Њилаш и Покрајинска просветна инспекција која на притужбу „анонимног забринутог професора“ прегледа Конкурс и утврђује да текст Конкурса није по Закону о систему образовања и васпитања (ЗОСОВ), јер не садржи одредбу да се уз пријаву на конкурс мора доставити и лиценца за директора. Ово не би било чудно када би та лиценца заиста и постојала, јер је нико у Србији не поседује, а разлог је трагикомичан, непостојање правилника и испита за директора које Министарство просвете није било у стању да донесе од 2015. године! Наравно, .Секретар је поништио тај први конкурс и наложио расписивање новог

Школски одбор је почетком фебруара ове године поново расписао конкурс за избор директора који је дословно садржао (апсурдну) одредбу да је потребно да кандидат има лиценцу за директора, али да не мора да је прилаже на конкурс, јер она не постоји!

СНС смењује Школски одбор

У међувремену, Скупштина општине Сремски Карловци је покренула процедуру смене три члана Школског одбора гимназије представника локалне самоуправе, међу којима сам био и ја. Једини проблем су имали што није постојао ни један законски основ да нас смене, јер смо све радили по закону. Ипак, то није препрека за напредњачку гласачку машину да изгласа ову одлуку и донесе Решење о разрешењу и на наше место постави чланове СНС. На овакво незаконито Решење Секретар Њилаш је дао своју сагласност и једино што је преостало је била тужба Управном суду ради поништења ове скандалозне одлуке. Текст Решења о разрешењу и моју тужбу можете погледати у прилогу овог текста. Само Решење не заслужује даљи коментар, јер је увредљиво за сваког писменог правника, али може да послужи као слика и прилика „способних“ напредњачких кадрова у Општинској управи!

Решење о разрешењу
Тужба због незаконитог разрешења

Други неуспели покушај СНС-а да наметне свог члана за директора

Ипак, и са ова три додатна гласа и једним сигурним професором, фалио је још један да би постојала већина у Школском одбору који има 9 чланова. Тада почињу притисци на чланове из редова Савета родитеља, позивања телефоном, уцене и претње, како би макар још један члан гласао по партијској директиви. Из онога што сам сазнао, успели су у томе када су једну чланицу из Савета родитеља уценили радним местом. Оно што је било неочекивано, и вероватно шокантно за напредне кадрове, јесте одлука да се о предлогу за избор директора гласа тајно. Овиме је њихова рачуница поремећена, јер је неко од унапред „сигурних“ гласова ипак одлучио да гласа по савести. Тако је тесном већином од 5:4 за директора предложен Милан Ђуришић, дотада в.д. директора.

Оно што је овде битно истаћи и што свему даје тмуран тон и несумњиво указује на мешање политике у овај избор, јесте управо та тесна већина. На једној страни је дакле био успешан, дугогодишњи професор Карловачке гимназије, уз то магистар филолошких наука, кога је колектив подржао огромном већином (75:15), док је са друге стране био професор физичког Радован Ковачевић, који у Гимназији ради тек једну (!) годину, а као своју највећу референцу воли да истакне да је члан СНС и да по зборници иде и хвали се како га подржавају људи из врха напредњака!

Друго рушење директора поништавањем конкурса

Да се све не заврши на поразу напредњачке машинерије побринуо са Секретар Њилаш који је волшебно поништио и овај други избор, јер наводно није по закону, односно по Правилнику о ближим условима за избор директора установa образовања и васпитања. Наиме, Правилник заиста каже да кандидат за директора не сме бити осуђиван за привредни преступ, али ни у ЗОСОВ ни у Правилнику није наведено ко и када треба да достави овај документ из Привредног суда. Ипак, у члану 120. ЗОСОВ пише да уверење из суда прибавља установа, а не кандидат приликом конкурисања. Дакле, оно што је Секретар Њилаш требао да уради јесте да упути захтев Гимназији за допуну документације коју су послали и да, након прибављања уверења из Привредног суда, дâ своју сагласност на избор Милана Ђуришића на место директора Карловачке гимназије.

На крају, епилог свега је поништен још један конкурс за избор директора, улазак у десети месец в.д. стања и постављање Радована Ковачевића за в.д. директора! Најгоре од свега је ипак последично повлачење Гимназије по медијима које штети њеном угледу, унижавање велике већине стручних и посвећених професора ове школе којима се оспорава право да изаберу човека који ће их достојно предводити, и то на основу његове неспорне компетентности, а све у моменту када се спремају да упишу нову генерацију ђака најстарије српске гимназије!

Ово је трагичан пример како партократија руши све институције ситема и својом неспособношћу и партијски подобним кадровима уништава чак и оно што су генерације наших предака мукотрпно стварале и подизале. Ако још некоме није јасно, ово је највећи проблем нашег друштва и то је оно против чега се морамо борити! Доста је било!

Др Иван Стијеповић,
Потпредседник Скупштине АПВ и незаконито смењени члан Школског одбора Карловачке гимназије

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар