Svetski dan zaštite životne sredine se obeležava u celom svetu 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Ustanovljen je davne 1972. godine u Stokholmu na predlog delegacije Jugoslavije. Između ostalog, ovaj dan je idealna prilika za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija i sporazuma o životnoj sredini. Izgleda da gospodin Tramp upravo ovaj deo nije shvatio na pravi način, ili, bolje rečeno, shvatio je potpuno suprotno.
Potpisivanje Pariskog sporazuma od strane SAD za mene je bilo veliko iznenađenje. SAD su do sada bahato ignorisale preuzimanje bilo kakvih međunarodnih obaveza ulaganja u zaštitu životne sredine. Poznato je da su SAD i neke manje države odbile da ratifikuju Kjoto protokol. Pariski sporazum predstavlja zamenu za Kjoto protokol koji je prestao da važi. Glavni uspeh Pariskog sporazuma je u tome što su se po prvi put, sve zemlje, uključujući SAD i Kinu, obavezale da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Svaka zemlja je dostavila svoje nacionalne planove za smanjenje emisija do 2030. godine (INDC – Intended nationally determined contributions) koji su sastavni deo sporazuma. Sledeća slika prikazuje planirano smanjenje emisije SAD koje je dostavila prethodna, Obamina administracija na zalasku drugog mandata:
Vidi se da je planirano smanjenje emisije od 26-28 % u periodu 2020-2025. godina u odnosu na nivo iz 2005. godine. Posmatrano u političkom kontekstu, Barak Obama je potpisao sporazum na isteku svog drugog mandata, tako da bi se moglo pomisliti da je “uvalio kosku” svom nasledniku. Ipak, treba znati da zahvaljujući zalaganju SAD Pariski sporazum nije predvideo nikakve sankcije za neispunjavanje ciljeva navedenih u nacionalnom planu. Pre nekoliko dana novi predsednik Tramp napušta Pariski sporazum. Međutim, procedura napuštanja sporazuma traje taman dovoljno dugo da se ne može završiti za vreme četvorogodišnjeg mandata predsednika Trampa. Krajnji rezultat je da SAD uspešno izbegavaju preuzimanje međunarodnih obaveza koje se odnose na borbu protiv klimatskih promena već preko 20 godina, od 1997. godine od kada datira Kjoto protokol. Takođe, važno je napomenuti da je nešto ranije pre napuštanja Pariskog sporazuma, novi predsednik Tramp doneo odluku o odustajanju od programa za čistu energiju. Ovo nedvosmisleno potvrđuje opredeljenje nove američke administracije u ovoj oblasti.
Najveći emiteri gasova koji izazivanju efekat staklene bašte su Kina i SAD, koje čine preko 40 % ukupnih svetskih emisija, tako da svaki sporazum bez njihovog učešća nema mnogo smisla. Kada se posmatraju apsolutni iznosi Kina je ubedljivo na prvom mestu, ali emisija po glavi stanovnika je daleko najveća u SAD pa u Rusiji.
Kina je ratifikovala Pariski sporazum verovatno zbog toga što ima ogromne probleme sa zagađenjem i zdravljem stanovništva. Kina je osetila zastrašujuće posledice i tako na teži način uvidela svu besmislenost ubrzanog ekonomskog razvoja bez ulaganja u zaštitu životne sredine.
U SAD je situacija komplikovanija, posebno nakon dolaska na mesto predsednika klasičnog eksponenta krupnog kapitala. Gospodin Tramp je i sam iz sfere biznisa. Biznismeni nikada neće voditi iskreno brigu o zaštita životne sredine jer je to suprotno njihovim uskim ekonomskim interesima. To se posebno odnosi na one čiji se biznis zasniva na besomučnoj eksploataciji fosilnih goriva. Načela održivog razvoja njih mnogo ne zanimaju. Njihovi argumenti su isključivo ekonomske prirode: pad profita, gubitak radnih mesta i slično. To naravno nije tačno, jer najnoviji podaci pokazuju da je na globalnom nivou veza između ekonomskog rasta (BDP) i povećanih emisija sve slabija. Dakle, emisija CO2 po jedinici BDP-a opada što se lepo vidi na prethodnoj slici (desno).
Zarad svojih interesa, predstavnici krupnog kapitala su čak spremni da negiraju postojanje klimatskih promena, da ih pripisuju raznoraznim teorijama zavere, uprkos nedvosmislenim i očiglednim naučnim i praktičnim dokazima. Dovoljno je samo pogledati film Leonarda Dikapria “Before The Flood“. Izlišno je obilje drugih podataka kao na primer da u SAD 200.000 ljudi umre godišnje zbog zagađenja vazduha.
Skupština Republike Srbije je 29. maja 2017. godine, usvojila Pariski sporazum i tako se obavezala da će ubuduće da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Postavlja se pitanje kakva će biti sudbina Pariskog sporazuma i da li se nešto može učiniti bez novih dugotrajnih pregovora? Pošto krupni biznismeni jedino razumeju jezik novca, logično je da se rešenje mora tražiti u tom kontekstu, i da mora biti napisano tim jezikom.
Moguće rešenje je uvođenje odgovarajuće takse na proizvode iz SAD kako bi se izbegla nelojalna konkurencija. Dakle, sve zemlje koje su potpisale Pariski sporazum treba da uvedu taksu na sve proizvode iz SAD i tako osujete nameru SAD da sebi obezbede privilegovan položaj na tržištu izbegavanjem prihvatanja dela obaveza u zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena.
Dragoslav Budimirović, dipl inž. tehn.
Član opštinskog odbora Savski venac
Pitanja za autora:
Pomenuli ste “nedvosmislene i očigledne” naučne dokaze, a onda naveli holivudski film kao referencu?! Jel to neka šala ili?
Drugo, kako to da se više ne koristi izraz globalno “otopljavanje”, već klimatske promene? Da li su razlozi za to naučni ili medijsko-propagandni?
Treće, kako ste sigurni da je za klimatske promene na globalnom nivou odgovoran čovek, a ne recimo Sunčeva energija? Šta ćemo sa globalnim klimatskim promenama pre 1000 ili više godina (tzv. srednjovekovni topli period)? Da li je i za to krivac bio čovek i njegova industrija (možda proizvodnja oklopa i samostrela?)
Četvrto, kako znate da iza cele ove priče o klimatskim promenama i Pariskom sporazumu takođe ne stoji “krupni kapital” sa nekim svojim interesima (ne nužno motivisanih profitom)?
Mladene, savremena industrija nanosi veliku štetu ekologiji cele planete i za to ne treba da budeš neki naučnik da bi primetio. Gasovi koji idu u vazduh i otpadne vode koje idu u naša mora sadrže veoma štetne hemijske materije koji veoma negativno utiču na prirodu i zdravlje ljudi, životinja i biljaka. Možda ti o tome nemaš neku predstavu jer još uvek nismo “ušli u crveno” ali vreme je da se opametimo i vodimo računa o nekim stvarima. Besomučno izbacivanje otrova u prirodu neće moći da traje večno, zemlja jeste velika i može dosta toga da istrpi ali ako nešto ne učinimo, našim potomcima ćemo ostaviti veoma nezdravo i opasno po život okruženje. Tekst je sasvim na mestu, Amerika definitivno mora biti kritikovana zato što napušta sporazum jer to pokazuje jedan sebičan stav prema ekologiji i zdravlju na račun kratkoročnih finansijskih interesa.
@Sale,
To što si naveo (otpadne vode, hemijske materije, otrovi…) je posebna priča, nije predmet ovog dogovora. Pariski sporazum se odnosi samo na gasove koji navodno izazivaju efekat staklene bašte (pre svega ugljen-dioksid). Dakle, neko ima za cilj smanjenje industrijske aktivnosti (i posledično životnog standarda), bez da je uopšte dokazao vezu između CO2 i globalnog otpoljavanja.
Poštovani Mladene, mnogo hvala na pitanjima.
Deo odgovora je da Sale. Hvala mu.
Pošto vidim da niste pogledali “holivudski film”, preporučujem vam da ga obavezno pogledate:
https://www.youtube.com/watch?v=ekJOY7kuY0c&feature=youtu.be.
To uopšte nije holivudski film u klasičnom smislu reči već veoma ozbiljan dokumetarni film! Traje oko 100 minuta. Dikaprio se pojavljuje u ulozi neke vrste voditelja i nalazi se na jednom drugom Titaniku, koji, ako potone neće biti preživelih.
Takođe možete nači pregršt korisnih informacija i mnogo toga naučiti na mom portalu: http://gane.iz.rs. Obratite pažnju na situaciju u Kini!
Ako i dalje budete imali pitanja, javite se, rado ću vam pomoći.