Зашто странке сакривају трошкове кампање

Прво да похвалимо мали корак који је уредништво листа Данас учинило тиме што текстове чланова СНС-а не потписују више лажно, мада и даље прикривају ту чињеницу од својих читалаца. За читаоце Данаса је сигурно драгоцено да више пута седмично чују од чланова СНС-а са Врачара, који бесмисленим текстовима у стилу Мартиновића, Ристичевића и Информера нападају ДЈБ за ствари које су “питања” о којим чланови ДЈБ добијају извештаје и расправљају на скупштини странке. Тако читаоци Данаса више нису у неповољном положају у односу на гледаоце Пинка и читаоце Информера који те “информације” добијају готово дневно.

Поштујући читаоце Данаса, важно је да их упознамо са следећим чињеницама. Све странке које учествују на изборима добијају новац од пореских обвезника да га потроше како год мисле да је најбоље како би постигли што бољи резултат на изборима. ДЈБ-у је тај новац био довољан за кампању. Остали морају да крију своје трошкове, а за оне трошкове које не могу да сакрију, морају да проналазе начине да оперу новац и убаце га у кампању.

ДЈБ објављује све своје трошкове и по минималним ценама добија услуге за кампање како би са што мање новца пореских обвезника постигли што већи ефекат. Бављење малим трошковима ДЈБ који се понаша потпуно домаћински, док вишемилионски трошкови и прање новца СНС и других странака власти и квазиопозиције, остају прекривени велом тајне, јесте одраз накарадне логике и изврнутог стања у друштву у коме се нападају и блате они који поштују закон, а не они који га крше.

ДЈБ је покрет који чине успешни људи који су се пре уласка у политику остварили у свом послу. Многи имају своје фирме и предузетничке радње, укључујући и оне који тада нису били а сада јесу посланици. Нико новац не узима за себе у џеп. Те фирме су пружале услуге покрету током кампања за ствари за које су њихове фирме и предузетничке радње стручне и пружали по ценама коштања без прављења добити. На пример, уместо да ангажујемо монтажера, писца текстова, дизајнера флајера, режисера или да штампамо материјале по високим ценама, наши чланови то раде по минималним ценама за време кампање, прекидајући свој нормални посао. То је један од бенефита наше организације: да за мање новца можемо да остваримо више. То се свуда у свету зове домаћинско располагање новцем који добијамо од пореских обвезника за вођење кампање.

Покрет Доста је било, за разлику од СНС-а и свакојаке партократије, све своје трошкове из кампање пријављује. Од трошкова организације свих догађаја, хране и пића за људе који раде на штандовима приликом дељења летака, на друштвеним мрежама или као контролори избора, горива, коришћења аутомобила, коришћења компјутерске опреме, лаптопова и штампача, па све до грејалица у зиму и свега другог што користимо у кампањи. Ниједна друга политичка опција, да ми знамо, не пријављује ове трошкове, већ ствари раде испод жита. Сви грађани и медији су сведоци армија СНС-ових активиста који тероришу општине за време избора, а да трошкови њиховог ангажмана нигде нису пријављени у кампањи. Зато није питање зашто ДЈБ пријављује трошкове који су заиста неопходни и постоје у свакој кампањи, већ зашто их нико други не пријављује. Одговор је једноставан: када би СНС пријавио све те трошкове, морали би да оперу не 2,5 милиона евра колико су опрали у овој кампањи, већ 10 пута више. А новац перу тако што дају хиљадама својих чланова по 40.000 динара, које онда ти чланови уплате као донацију на њихов рачун. Међу тим хиљадама су и људи који примају социјалну помоћ. То је прање новца без порекла. Порекло му је наравно корупција и извлачење новца из јавног сектора.

Повезани текстови:

Трошкови кампање
Финансирање политичких кампања