Буџет града Зајечара, који је у дебелом минусу већ годинама уназад, поприлично је опљачкан и кроз причу о збрињавању напуштених паса.
Пођимо редом.
У периоду пре доласка естрадног менаџера на место председника скупштине града Зајечара и успостављања власти СНС –а на локалу 2013. године, из буџета града је за три године исплаћено на име одштета за уједе напуштених паса 34 милиона динара. У то време, када су пси растргли градски буџет, власт је била у рукама покрета “Живим за Крајину”.
Смена власти и долазак СНС-овске интересне групације , донела је граду прихватилиште за псе изградјено у Прлити, на пар километара од границе са Бугарском, као капитални пројекат у чију је изградњу уложено око 10 милиона динара. Толико је коштало подизање неколико кавеза обавијених церадом која се купује у пољопривредној апотеци, на катастарској парцели која се и дан данас води као њива у приватном власништву, без икаквог укњиженог објекта на њој.
Прихватилиште је отворено у марту 2014. године, иако није постојао “Програм контроле И смањења популације напуштених паса и мачака” који би представљао оквир за његов рад, што се показало идеалним за лов у мутном.
Напустени пси, смештени су у овај објекат и онда креће ново черупање буџета преко јавних набавки ветеринарских услуга за њихово збрињавање.
У периоду од почетка рада прихватилишта до 31.12.2015.године збринуто је 76 паса, при чему је вредност јавне набавке ветеринарских услуга износила 695.000 динара.
У 2016 јавна набавка од 1.021.250 динара покрила збрињавање свега 26 новопристиглих паса. Наиме, инспекција је у објекту, приликом контроле коју је спровела у марту 2017. године, затекла 102 пса. Приликом контроле утврђено је да 44 од 102 паса нису обележена у складу са прописима, што потврђује да ветеринарске услуге по уговорима нису пружене ни у претходним годинама, али су уредно наплаћиване!
Нетранспарентност буџета у том периоду, не дозвољава нам да сазнамо колики су износи одвојени за службу зоохигијене, и да ли су уопште ти износи реализовани. Оно што је сигурно јесте да су исплаћена 12 милиона динара на име одштете за уједе у 2016. години.
Приватна прихватилишта, која се домаћински воде, са емпатијом и бригом, утроше десетинама пута мање износе, а збрину десетинама пута више животиња. То је могуће, јер они не “буџе” рачуне, не возе хиљаде километара месечно као да псе сакупљају у Грчкој и Италији, а не искључиво на територији града.
Овај кратки осврт, потврђује нам да и овако и онако, било да су на власти покрети који живе за Крајину од наших пара, или СНС-овска менаџерија, страдају и пси и градски буџет. Пси страдају на улици, где им није место, јер грађани из буџета плаћају њихово хумано збрињавање, а буџет страда под налетом оних који мисле да је он њихова касица прасица, па захвате кад год помисле.
Партократија, не само да се штити међусобно, већ користи и потпуно исте методе и начине за извлачење средстава из буџета и њихову злоупотребу, што се и овде показало.
Зато нас не би ни изненадила, најава адаптације азила, можда проширивање његових капацитета и још неки ново-стари нетранспарентни потези.
Рашчанин Мирјана
Општински кординатор ДЈБ Зајечар
Zabrinjavajuća je činjenica da korupcija u oblasti JKP zoohigijena, gde su naravno uključene i Skupštine opština, ostaje tako neprimećena. A sume su milionske. Psi su zlatne koke i kolateralna šteta gramzivih lopova, koji se postavljaju za upravnike, direktore i svih onih koji sa njima saradjuju. Zato ih i predstavljaju u medijima kao opasne lutalice, kako bi podsticali mržnju gradjana i prikrivali svoje kradje. Mašu ujedima, navodno nešto rade, a ustvari se samo krade. Aleksandra Alagić, dobro poznata u krugovima udruženja za zaštitu, kao osoba, koja je u Banovcima držala privatni pansion za pse, naplaćivala ga, pa posle nestala i ona i psi, i novac, naravno, se pojavila baš u azilu Prlita i tu postala upravnik. Ko je na to mesto postavio? A i u azilu, javnom objektu je naplaćivala smeštaj pasa, kao u privatnom pansionu. Udruženja ima skenirana dokumenta o tome. Pa je skoro i iz Prlite nestala. Dakle, kradje na angro.