Dekada Roma je prošla, ali njena misija – eliminacija diskriminacije Roma i smanjenje jaza između Roma i neromskog stanovništva – i dalje nije ostvarena. Dekada inkluzije Roma 2005–2015. bila je međunarodni projekat koji je pokrenut s ciljem poboljšanja uslova i društvenog položaja Roma.
Prema rezultatima Popisa iz 2011. godine u Srbiji živi oko 147.604 Roma što čini 2,05 procenata stanovništva. Međutim, procene koje iznose romska udruženja govore o znatno većoj populaciji, između 400.000 i 800.000 Roma. Najveća koncentracija romskih naselja je u Beogradu gde su evidentirana 102 veća romska naselja. Među gradskim opštinama najviše romskih naselja je na Paliluli i taj broj je 15.
Pokušavajući da se izbore za egzistenciju, većina se vrti u začaranom krugu između nepismenosti, nezaposlenosti i siromaštva. Gotovo 80 odsto Roma nema završenu osnovnu školu. Diplomu srednje škole ima tek devet odsto, a fakultetsku jedva 0,2 odsto. Većina Roma nema odgovarajuću dokumentaciju o vlasništvu nad svojim domovima. Najčešće žive u nelegalno sagrađenim stambenim objektima, često na opštinskom ili državnom zemljištu, u divljim, neuređenim i nehigijenskim naseljima, bez osnovne komunalne infrastrukture. Pošto veliki broj nema adrese prebivališta ne mogu se prijavljivati u matičnu evidenciju građana i ne mogu dobiti lične isprave.
U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji, koju je Vlada Republike Srbije usvojila na sednici održanoj 9. aprila 2009. godine piše da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u 2012. potrošilo 143.935.000 dinara iz budžeta i 5.881.924 evra iz donacija za realizaciju mera. Ministarstvo je obezbedilo sredstva za aktivnosti koje će biti realizovane do 1. 1. 2015. u iznosu od 295.925.000 dinara. Obezbeđena su i donatorska sredstva u iznosu od 6.739.137 evra. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma opredelilo je sredstva u iznosu 50.000.000 dinara, a obezbeđena su i donatorska sredstva u iznosu od 5.109.750 evra
Nenad Ivanišević, državni sekretar i predsednik Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma, izjavio je da će EU za stambeno zbrinjavanje Roma opredeliti 2,5 miliona evra, a da je za unapređivanje mogućnosti za obrazovanje i integraciju Roma u Srbiji, pospešivanje mladih Roma i reintegracija povratnika, Vlada Nemačke izdvojila 2,4 miliona evra.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je na sednici Koordinacionog tela za Rome, održanoj 5. 6. 2017. godine, da je Akcionim planom za 2017. i 2018. godinu predviđeno oko sedam miliona evra za poboljšanje položaja romske populacije u Srbiji.
Svedoci smo da se novac namenjen rešavanju problema romske populaciji pogrešno, netransparentno i nenameski trošio u prošlosti, a bojim se da će i u budućnosti biti isto.
Živim na Paliluli, opštini sa najvećim brojem romskih naselja u Beogradu. Broj Roma prema Republičkom zavodu za statistiku u 2016. godini u opštini Palilula iznosio je 2.835 muškaraca i 2.772 žena. U ulici u kojoj živim postoji nekoliko dvorišnih zgrada u kojima žive višečlane romske porodice, a u mom neposrednom komšiluku živi petnaestočlana romska porodica. Najstarija žena u porodici postala je majka sa 15 godina i do svoje tridesete godine rodila je petoro dece. Njene ćerke pratile su isti model i postale majke u ranoj adolescenciji. U dvorištu trenutno živi 5 preslatkih devojčica uzrasta od nekoliko meseci do 6 godina. Ako se država suštinski ne pozabavi problemom Roma, one će imati sudbinu svojih majki i baka.
Rešenje je višeslojno, ali najvažnija je EDUKACIJA. Potrebno je edukovati mlade Rome koliko je bitno da se obrazuju jer će tako sebi obezbediti posao i neće zavisiti od socijalne pomoći. Time će se smanjiti jaz između neromskog i romskog stanovništva i iskoreniti stereotipno mišljenje da su Romi neradnici koji žive od pomoći države. Pored edukacije, važno je uspostaviti i druge mehanizme podrške u zajednici u kojima će deca biti u potpunosti rasterećena pritiska borbe za egzistenciju, što je najčešći uzrok prevremenog napuštanja školovanja.
Sredstva koja država izdvaja uglavnom idu na rešavanje stambenog pitanja. Država smatra da će rešiti problem ako stambeno obezbedi nekoliko romskih porodica ili im dozvoli da bespravno žive na nekom mestu u večitom strahu kada će se pojaviti vlasnici zemljišta ili neki preduzetnik koji je bacio oko na tu parcelu, sa grupom navijača, kao što se nedavno desilo jednoj porodici u Rakovici.
Položaj pripradnika romske nacionalne zajednice unaprediće se onda kada donosioci odluka i predstavnici vlasti ovu populaciju budu zaista tretirali kao ravnopravne članove zajednice i potreban društveni resurs koji može doprineti razvoju društva u celini.
Sanja Majdak
Članica OO Palilula – Dosta je bilo
Prilog:
Akcioni plan za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji
Prošlo je puno decenija od kako je “romska” manjina dobila sva (ustavna i gražanska) prava. Za svo to vreme oni nisu pokazali želju da svoje ponašanje i način života promene odn. prilagode vremenu i mestu u kome žive. U prevodu, ostali su “neprilagodljivi” (da ne kažem – poludivlji).