Ауторски текст Политика

Постојећи изборни систем храни партократију

Сврха доброг изборног система је добра територијална заступљеност, присуство националних мањина у парламенту, присуство мање заступљеног пола, и наравно, посланици одговорни грађанима који су их бирали у оквиру своје изборне јединице. Систем у коме не гласате само за листу већ за кандидата са именом, презименом и биографијом која га квалификује за посао народног посланика. Систем у коме гласате за некога ко ће заступати права и интересе средине из које долази.

Зато је неопходно омогућити грађанима да што више учествују у избору својих представника. У постојећем изборном систему у Србији то није могуће. Није јер грађани своје гласове поверавају политичкој партији.

Адекватан изборни систем неће сам по себи побољшати опште стање у друштву и држави, али је свакако важан сегмент који може да иницира важне промене.

Србија је једна изборна јединица, посланици се бирају по пропорционалном изборном систему а у расподели изборних места учествују партије и коалиције које су освојиле најмање 5% гласова изашлих бирача. За мањинске странке цензус не важи.

Пропорционални систем је настао да би спречио мане мешовитог – где победник узима све мандате у изборној јединици, а остали учесници избора ништа. Овако, по пропорционалном систему са једном изборном јединицом и постојећим цензусом свако добије по нешто, па и листе које би самостално освојиле мање од 3% улазе у парламент као део коалиција. Тако настају нестабилне владе где свако тражи свој део колача.

Код нас су владе нестабилне јер је читав систем нестабилан и искривљен, па се свако мало расписују избори.

Готово традиционално, након сваких избора, у парламенту имамо лошу територијалну представљеност великог дела Србије, посланике који су одговорни партији а не грађанима и недостатак унутарстраначке демократије. Државом и јавним ресурсима управљају политичке странке у којима руководство саставља листу и врши расподелу мандата. Главни критеријум је партијска послушност. СПС је најстарији пример чијим путем су, нажалост, наставили и остали.

Ушушканим партијским кадровима није лако да одоле узлазној путањи од општинског одборника, већника, градског одборника до посланика и, најзад, до министра. Провуче се ту и понеко јавно предузеће. То је пут успеха.

Након избора одржаних 2016. године најмањи број народних посланика долази с југа Србије. Источна Србија је слабо заступљена, а Београд традиционално најзаступљенији – више од трећине кандидата долази из главног града. По правилу, најмањи број посланика долази из економски најнеразвијенијих делова земље. Када би грађани заиста могли да утичу на избор својих представника, ова слика би сигурно била другачија. Али разне владе деценијама уназад као да нису желеле равномеран политички и економски развој земље.

У Србији постоје 174 јединице локалне самоуправе (градови и општине), а у актуелном сазиву парламента своје представнике има 102. У неким ранијим сазивима Скупштине представљеност је била и гора. Довољно је поменути да око 70% бирача живи на територији која није довољно представљена у парламенту у последњих 20 година, о чему говоре истраживања Националне коалиција за децентрализацију, која кроз своје иницијативе обрађује тему изборног система. Парламент је претворен у гласачку машинерију Владе па се о овом проблему и не говори.

С друге стране, у мешовитом изборном систему грађани могу да гласају и за појединца и за листу. Мешовити систем обезбеђује репрезентативност и умањује улогу партија. Део посланика би требало бирати по већинском (са изборним јединицама унутар постојећих округа), а део по персонализованом пропорционалном систему. Такав систем би вероватно довео до веће заинтересованости бирачког тела а апстиненција би се смањила. Грађани ће радије изаћи и гласати ако могу да бирају кандидата који им је познат и за кога знају да може унапредити живот у својој локалној заједници. Или пак да му ускрате поверење ако процене да је лош.

Треба да тежимо изборном систему у коме је доминантна одговорност посланика изборној јединици и бирачима, а не партији.

До сада није постојала политичка воља да се изборни систем промени, јер је партократија изнедрила механизам за награђивање политичких послушника који одговара свима – осим грађанима. Овакав изборни систем храни партократију, уништава институције и обезвређује принцип личне одговорности. Насупрот томе, Србији треба репрезентативна и стабилна извршна власт и Народна скупштина која заступа ставове грађана, а не политичких странака владајуће већине.

Биљана Марковић
Чланица општинског одбора ДЈБ Звездара
Председница Форума младих ДЈБ
Avatar

Biljana Markovic

4
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
DtagoljubNikolabeograđaninvlatche Recent comment authors
најновији најстарији
vlatche
Гост
vlatche

treba otvorene liste i u srbija da ima 4 ili 5 izborne jedinice

Dtagoljub
Гост
Dtagoljub

Jedan od najboljih tekstova ovde. Najzad je neko otkrio uzrok partokratije. To je naka
karadni izborni sistem. Da li će se on skoro promeniti? Neće. U parlament je ušlo 30 kombi partija. Svima oakav partijski sistem odgovara.

beograđanin
Гост
beograđanin

– Problem malog broja poslanika sa juga i istoka Srbije može lako da se reši – Ustavom treba definisati da broj poslanika u republičkoj skupštini bude jednak postojećem broju opština u Srbiji (189 ako se ne varam). Tako će svaka opština imati svog predstavnika u Skupštini a i broj poslanika će se značajno redukovati. Sa ovako smanjenim broj poslanika republička/pokrajinska skupština bi radila osetno efikasnije.
– Problem izbornog sistema se može rešiti uvođenjem većinskog sistema (znači ni proporcionalnog ni „mešovitog) – po kome pobednik uzima sve.
Ovakvim (većinskim) izbornim sistemom bi se efikasno eliminisalo ucenjivanje malih/parazitskih stranaka odn. sprečilo bi se sadašnje stanje da se, po osnovu raznih predizbornih koalicionih sporazuma, u skupštini nađe preveliki beznačajnih partijica. Smanjivanje broja beznačajnih i ucenjivač-
kih partijica omogućilo bi daleko efikasniji rad republičke/pokrajinske Skupštine.

Nikola
Гост
Nikola

Ovaj izborni sistem je jako los. On podrzava minorne partije i lidere. U parlamentu imamo preko 50 partija. Imamo u parlamentu dosta stranaka sa gotovo identicnim programom.

Najveca partija SNS sto je najgore je partija sa ljudima potpuno razlicitih uverenja kojima je cilj sto duzi ostanak na vlast. Kod lista treba napisati pet imena koje liste zelimo.

Treba spustiti cenzus na 3% za partije, dati regionalnim strankama prirodni prag. Koalicije od 2 clana 5%, 3 clana 75, preko 3 clana 10%.

50% odbornika bi se biralo vecinskim sistemom, sa ravnomernom teritorijalnom zastupljenoscu.

Treba uvesti parlamentarnu monarhiju kao izvor stabilnosti.

Kao Australija i Novi zeland uvesti izbore na 3 godine.

Za vlasti okruga i nacelnike takodje treba organizovati izbore.