Овогодишња суша превазилази ону из 2012. године. У овом тренутку процењује се да је пад приноса кукуруза око 40%, док ће на појединим парцелама са плоднијим земљиштем принос соје подбацити и за преко 50%. Ако знамо да пољопривреда, заједно са прерађивачком индустријом, учествује са скоро 12% у српском БДП – у, јасно је чему се можемо надати.
Представници Министарства пољопривреде су прилично релаксирани. Кажу, домаће потребе биће намирене, прелазних залиха најугроженијих култура је довољно. Једино ће изостати количине намењене извозу.
И откупљивачи наслућују да немају превише разлога за бригу. Суша 2012. године је била регионалног карактера. Овогодишња није. Приноси по региону нису толико подбацили као 2012. године. Цене због тога неће бити довољно увећане да потпуно компензују умањене количине.
Када је 2012. године суша скоро преполовила принос соје, њена цена порасла је за више од два пута и година се показала као једна од профитабилнијих. Ове године кажу, не вреди се томе претерано надати. Поред тога, засејане површине најугроженијих култура веће су него прошле године, па ће и то испеглати слабије приносе. Откупљивачи неће бити суочени са мањком, што их неће приморати да подигну откупне цене.
Све упућује на то да ће се штета на крају свалити на леђа самих пољопривредних произвођача, јер ће околности учинити да суша и њене последице буду само њихов проблем.
На жалост, нови топлотни таласи наговештавају да би последице суше ипак могле бити веће него што се оптимистима из Министарства пољопривреде чини. Овогодишња суша већину култура захватила је у ранијој фази и погодила мање стасале и неотпорне биљке. По томе је ова суша неповољнија од оне из 2012. године.
Стручњаци кажу да нас овакви климатски услови очекују наредних деценија и да је мудро прећи на раностасне сорте, оне које ће ојачати биљку пре топлих дана. Са друге стране, такве сорте захтевају и довољан број топлијих дана у ранијој фази вегетације, па оштрије зиме и касна пролећа могу донети неповољне услове за такве културе.
Држава ће, као и увек, реаговати накнадно, а не превентивно, у сразмери са притиском који ће на њу пољопривредници бити у стању да изврше. Штету ће пробати да ресоцијализују и превале на све грађане. Опростиће можда пољопривредницима овогодишњу таксу за одводњавање, понеки порез и понеки допринос. Одрећи ће се дела фискалних прихода.
На жалост, Министарство пољопривреде још није понудило никакве мере. Решења донета преко колена, као што је обавезно осигурање усева који се субвенционишу, нису довољна. Она могу додатно истањити маргине пољопривредницима.
Српској пољопривреди недостаје стратешког промишљања Владе и системских и превентивних мера. Наводњавање мора постати пројекат од националног значаја. Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је наводњавањем 2016. године било покривено тек 1,3% засејаних површина (43.486 од 3.437.4231 хектара). Заклињање у плодност наших ораница неће донети конкурентску предност српској пољопривреди.
Када су у децембру усвајане измене закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, тадашњи (и садашњи) министар обећао је исплату првих средстава из ИПАРД фондова у априлу 2017. Премијерка је у свом експозеу најавила акредитацију тек за крај године. Јасно је да од новца из ИПАРД фондова ове године нема ништа. Европске интеграције не спроводимо са довољном одлучношћу, а европски аграрни буџет може много допринети развоју српске пољопривреде.
Фокус пољопривредног и руралног развоја не могу да буду само индустријалци прерађивачи. То је надоградња. Најпре би требало оснажити индивидуалне пољопривредне произвођаче. То се постиже кроз едукацију, задружно удруживање, повољне кредите за откуп и отплату државне земље на 20 година и финансијском подршком набавци опреме. Србији су у овом тренутку потребни јаки индивидуални пољопривредни произвођачи. Субвенције, првенства закупа на 30 година и разне друге погодности које дајемо великим инвеститорима неће спречити последице извесних наредних суша и неће гарантовати високе приносе, колико год нам земља била плодна.
Владимир Ђурић
народни посланик
члан покрета Доста је било – Нови Сад
Oko navodnjavanja ima mnogo problema npr. utrošak nafte po jedinici navodnjavane površine je mnogo veći nego ukupan prihod sa te iste površine/ pri navodnjanju ratarske kulture/ Jedino se donekle mogu navodnjavati povrtlarske dakle male površine. Ako država hoće da navodnjava nafta mora u pola cene za taj posao. Inače mogu kanale da kopaju, opremu da nam poklone a navodnjavati nećemo jer je tošak veći od ukupne vrednosti proizvoda.
Drugo važno za navodnjavanje je stajnjak koji mora da se iznosi na navodnjavane površine. Ako se ne iznosi zemlja bi jako brzo bila upropaštena, isprana,degradirana. Ova vlast je uništila/ prepolovila/ stočni fond tako da i od toga ništa stajnjaka je jako malo.
Treća najveća glupost je ona česta priča o dve žetve godišnje koja je nemoguća jer je navodnjavanje kontraproduktivno ako seješ na plus 40/ male biljke bi bile pod stresom zbog hlađenja hladnom vodom/ . ČAK i kad bi uspelo opet se zemlja degradira i nemoguće ju je oporaviti. U EU Holandija, npr. država ti plaća da na tavku uništenu zemlju ne seješ ništa već da je ostaviš 10 na ugaru – odmoru
Ali nije sve tako crno jer smo ovde u Bačkoj / Sombor/ sa pšenicom ove godine postigli sa ovim novim hibridima pšenice prinose preko 10 tona na hektaru što nas stavlja u ravan sa vodećim evropskim proizvođačima,
Najvažnije pitanje i pitanje svih pitanja kad ćemo moći osigurati useve od rizika suše ne samo od rizika leda i oluje,
Od suše neke kompanije nude osiguranje. Da li ste sagledali njihovu ponudu? Kako Vam ona izgleda? Skupa?
Nažalost Vladimire nisam pročitao ponude za osiguranje od rizika suše. Neznam šta nude, a njihova ponuda mora biti raznovrsna, npr. u SAD možeš osigurati dobit od posla tj obuhvaćeni svi rizici i sl. mada nisam siguran
Ne bih se bas slozio. Zivim u dolini Zapadne Morave. Pre vise od 50 godina je projektovan i izgradjen kanal za navodnjavanje sa pratecim sistemom cevovoda koji je omogucavao da se zatvaranjem ili otvaranjem odredjenih ustava voda dovede u hidrant direktno na njivu odnosno na povrsinu zemlje pod pritiskom. Vrhunski osmisljen sistem koji je pokrio hiljade hektara plodne zapadnomoravske doline je zbog nebrige i neodgovornoszi zapusten i unisten.
Pokazalo se da su pre pedeset godina ljudi gledali i planirali za buducnost. Sada je obrnuto. Obecanja i veliki planovi su samo za dnevnopoliticke potrebe. Pred svake izbore se seljacima obecava obnova, a cim se glasacka mesta zatvore, sve se gura u fioku. Shvatam da je kriza, ali novca za kampanje, bilborde, propagandu ima. Za ono sto nam zivot znaci nikada nema.
Samo za novac potrosen na jednim vanrednim izborima moze se izgraditi sistem i obezbeditj zivot desetinama hiljada zemljoradnika. Da ne pominjem korist za gradjevince koji ce biti angazovani u izgradnji.
@Goran,
Ништа лично против вас, само ћу се надовезати на овај цитат:
“Shvatam da je kriza, ali novca za kampanje, bilborde, propagandu ima.”
Заправо, новца има више него довољно, тачније неограничено. Криза је само флослула (као и много тога у економији) и не објашњава ништа. Ево да пробам да то исправим:
1. Привреда нигде на свету не прави паре, тј. неко мора да јој да новац да би функционисала.
2. Паре се праве од бројева који се евидентирају на неком медијуму. Дакле, новац је суштински обичан број, номинална вредност, тј. врста евиденције. Забелешка могли би рећи.
3. Рећи да држава нема пара је исто као кад би рекли да нема дужних метара, секунди или килограма. Кад би нас сад посетили ванземаљци, прво што би рекли је: “Ови су начисто полудели. Њима мерна јединица и апстрактни медијум диктира производњу??? Хахахаха… То је као кад би производња воћа зависила од гајбица за воће или нека слична небулоза. Мора да њиховој деци неко од малена испира мозак или им сипају нешто у воду, када такве свињарије пролазе и нико се не буни.”
4. Ево један мисаони експеримент као доказ. Замислите себе на неком пустом (ненасељеном) острву, да ли би сте бринули јел имате код себе новчаник/платну картицу или би мало шпартали крајоликом да видите шта би вам од ресурса могло користити за преживљавање? Дакле, новац је друштвени конструкт који помаже размени, јер трампа после неког времена постаје уско грло. Од новца самог по себи не зависи ништа!
5. Новца нема или га нема довољно, само зато јер људи не траже новац! Просто да не може бити простије.
6. Држави нису потребни порези да би функционисала. То нарочито важи за инвестиционе потребе. Порези служе да извуку вишак новца из оптицаја, а не примарно да се њима нешто финансира. Доказ за ову тврдњу? Врло једноставно. Да би нешто узели (опорезовали), морате га прво створити, тј. “довести у постојање”. Порези то не раде. Њима се само врши прерасподела постојећег новца. Ако паре претходно нисте креирали, нећете имати шта да опорезујете.
7. Пошто је креирање новца старије од опорезивања, не морате бити геније па схватити да држава не може инсистирати на порезима, ако пре тога није пустила свеж новац у промет, јер је то њена примарна обавеза од које зависе сви остали субјекти и процеси у друштву.
Postovani Vladimire,
Voleo bih da cujem Vase misljenje o modelu koji zastupa Norveska. Pokusacu u grubim crtama da ga pojasnim i voleo bih da cujem Vase misljenje o tome da li je takav model uz naravno odredjene korekcije primenjiv kod nas. Norveska ima manje od 4% obradive povrsine. Norveska zastupa sistem gde je seljak osnov drzave i kao takav smatra se krucijalnim dobrom za drzavu. Sta to drzava radi za seljaka? Pre svega drzava sagledava jasno potrebe i spram toga radi planove sta ce se saditi i u kojoj kolicini. Postoji organizacija koja okuplja poljoprivrednike koji ucestvuju u izradi plana i na osnovu toga drzava stvara odredjena ocekivanja kao i seljak. Vremenski uslovi su veoma losi za poljoprivredu sto dalje vodi do toga da Norveska mora imati sistem zastite seljaka. Svodi se na to da je seljakova obaveza da radi spram plana, a drzava sa druge strane garantuje isplatu para cak i u slucaju da kultura ne uspe. Ovo se smatra nekom vrstom osiguranja i drzava je uzela tu brigu na sebe. Na ovaj nacin seljak svake godine obradjuje njive, uvek ce imati prihoda da bi mogao da to uradi i sledece godine i deo je sistema koji mu omogucava da opstane i ne napusti sve. Ovo je dovelo do toga da je u Norveskoj nemoguce kupiti obradivu povrsinu jer niko ne napusta taj posao. Sa stocnim fondom je malo drugacija prica, ali dovoljno slicna da su ljudi veoma motivisani da ostanu na selu. Udjite u prodavnicu u Norveskoj i necete naci strano mleko, necete naci dugotrajno mleko. Prehrabena industrija je okrenuta domacim proizvodjacima jer drzava stoji iza njih i ugovori su dugogodisnji kako za otkup mleka tako i ostalih proizvoda. Seljak ovde ne menja kulturu koju sadi, ne smanjuje stocni fond jer je cena mleka pala duplo naglo jer iz uvoza stize jeftino poljsko mleko ili ne znam ni ja koje, seljak ovde ima kupca, ima potpisan ugovor i ima zastitu drzave u dovoljnoj meri da nece propasti nakon jedne lose godine. Srbija je daleko plodnija, Srbija ima daleko vise mogucnosti, ali nema nikakav sistem koji bi stajao iznad seljaka i pomogao mu u teskim vremenima. Kod nas kada rodi zito oni ga plate smesno, toliko smesno da se ne isplati pa sledece godine njiva ostane neobradjena ili se promeni kultura i onda dodjemo u situaciju da cele variraju i stvara se nestasica ili prekomerna ponuda…
Sve navedeno zvuči dobro. Osnovna stvar je garantovati siguran otkup po stalnim cenama, jer to omogućava planiranje. Plus, uvesti mehanizam peglanja oscilacija u prinosima sa godine na godinu. To može kroz komercijalno osiguranje (skuplje), a može i kroz saradnju sa državom koja onda to pojeftini. Liberalni pristup isključuje plansko privređivanja i državno uplitanje, ali to je u poljoprivredi prisutno i u najrazvijenijim evropskim ekonomijama.
Prvo bi bilo dobro pogledati sta su ovi ljudi napravili da unaprijede proizvodnju.
https://www.youtube.com/watch?v=1tskyZhtZcE
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:587874-Cena-struje-isusila-njive
Zatim mozda bi bilo dobro napraviti sistem javnih skladista sposobnih za izvoz proizvoda.
Zatim bilo bi dobro da Narodna banka Srbije otkupljuje mjenice poljoprvrednih proizvodjaca preko ovih javnih skladista. Kako skladista za izvoz moraju imati visoke standarde roba bi bila visoke kvalitete. Kada NBS otkupi mjenicu u sistem se ubacuje novi svjezi kredit. Inflacije nemoze biti jer je cijena odredjena na medjunarodnom trzistu a roba se prvo proizvela pa je stvoren novi kredit. Kako se roba moze izvesti dinar moze biti konvertiran i u stranu valutu. Znaci novi dinari imaju pokrice i u robi i u potencijalno u stranoj valuti pa nebi pravili pritisak na kurs.
Znaci treba uvesti red.
Njemacki ordoliberalizam i targetiranje kolicine novca.
http://www.autentopia.se/blogg/wp-content/uploads/2013/09/schacht_the_magic_of_money.pdf strana 110 pa nadalje.
U sustini danas se to zove QE ili Quantitative easing.
Puno pozdrava
Ako zelite da znate sta ce se desiti uskoro, to je zabrana izvoza kukuruza, psenice, soje, suncokreta, cene ce ostati niske a ojadjeni paor ce dodatno pretrpeti stete u korist tajkuna otkupljivaca. Vlada je podelila subvencije za traktore i konbajne SVOJIM partijskim vojnicima a uskoro se sprema podela srpske zemlje ,,mladim partijskim poslusnicima,,. Ovo nam se desava jer nam poljoprivredu vode ,,risticevici,, a za paora nema ko da se zalaze. Mi smo bili na izdisaju i bez ove suse a sada nam nema pomoci. Mladi beze MASOVNO iz sela u gradove i inostranstvo, to je politika koju vodi AV a nazalost mnogi ga u tome podrzavaju.