Неутољива тежња ка неукусној мегаломанији једна је од најупечатљивијих карактеристика актуелне власти. Све што раде – раде без икаквог осећаја за меру, за смисао, без икаквог укуса нити осећаја за реалне потребе оних којима су, тобоже, њихове ингениозне идеје и пројекти намењени, у овом случају грађани Београда. Биће да је врућина поприлично ударила у главу представницима градске власти након што су пре пар дана помпезно најавили изградњу не једног, нити два, већ чак четири нова насеља у Београду, од којих ће два бити повезана – линијом метроа.
Све би ово имало смисла да су представници градске власт решили нека од суштинских проблема становника главног града. Поменућу само неколико, попут непостојања водовода и канализације у појединим градским насељима, вишедеценијски проблем који је недавно ескалирао у вези с депонијом у Винчи и који је имао директан негативан утицај на здравље грађана и животну околнину.
Поменимо само проблем с којима се сусреће десетине хиљаде родитеља чија деца остају ускраћена за место у вртићу. Смела бих да тврдим да свака власт која себе сматра одговорном и у служби грађана, пре свега треба да се озбиљно посвети решавању ових, суштински важних проблема. Оне друге, неодговорне и лоше власти, радије се опредељују за мегаломанију. Не занима их решавање проблема који нису толико видљиви.
Стога, уместо да се поправе рупе на кружном току на Славији, добили смо потпуно непотребну и прескупу фонтану за којом сигурно баш ниједан становник Београда није чезнуо. Али, она је видљива и упадљива. Иста је прича с Београдом на води. И поред вишемесечних апела удружења архитеката и урбаниста, представници власти су у свом претпознатљивом маниру, бахато и осионо одличили да се оглуше на речи које су упутили стручњаци и почели са изградњом нечега од чега Београђани окрећу главу, стидећи се такве накарадности у центру свог града.
Да се разумемо – радујемо се сваком напретку и побољшању живота у Београду. Међутим, за било какав истински помак који ће грађани осетити, потребно је кренути од суштине – и од свих оних невидљивих ствари које нису нимало “гламурозне” нити погодне за “фотографисање”, а од којих градска власт упорно бежи. Уместо што се баве бајкама које се свакако неће остварити за време њиховог мандата, предлажем да своју наводну бригу за Београд покажу тиме што ће, макар покушати, да реше ситније ствари и проблеме који отежавају живот Београђана.
Тешко је поверовати изјавама о изградњи четири нова градска насеља и метроу, кад већ пет година крајња десна, бициклистичка трака на Бранковом мосту не може да се санира. Да, једна једина трака која пола деценије чека на поправку. Ето једног предлога за градску власт у случају да им је овај проблем, неким чудом промицао током претходних година. Прво суштина, па све друго након тога. Макар до следећег налета тропских температура и врућина која немилосрдно ударају у главу изазивајући бујицу суманутих планова и идеја попут висећих вртова на којима би нам и Семирамида лично позавидела, или каквог преко потребног космодрома.
Др Ана Стевановић
народна посланица Покрета Доста је било
Konstatacija ko zna koja po redu.
Kao građanin mene konstatacije n-tog reda više ne interesuju.
Interesuju me rešenja za probleme i izazove, Na predstojećim izborima glasaću za onog ko mi, po mojoj proceni, ponudi zadovoljavajuće rešenje, pokaže i dokaže kako, sa kime i sa čime će to uraditi i to uradi na pristojan način (da ja to mogu da pratim).
One političke snage koje jako lepo “konstatuju” a ne nude rešenja ne žele da se prihvate odgovornosti rešavanja izazova i problema, Za njih neću glasati.
Uzmimo jednu oblast – najčešće pominjanu, javni prevoz.
Neka DJB ponudi rešenja za njega tako da uključi međugradski, prigradski i gradski prevoz, sve vrste prevoza, međusobnu povezanost i procenu koristi. Da predloži infrastrukturu za takvo integralno rešenje i ono najvažnije kako DJB misli da to politički ostvari. Kada to budem imao u ponudi……………..
.
Borislave, jel ti želiš da ti se pokažu tehnička rešenja? Time se ne bave političke organizacije već stručne institucije. Političari trebaju da naprave sistem da institucije i privreda funkcionišu a ne da se pitaju za svaku pojedinačnu stvar. Konkretno za javni prevoz, DJB je rekao koja su rešenja (što važi i za sva druga preduzeća): izbaciti partijske kadrove, ne krasti i upravljati transparentno (da se vide ugovori i trošenje novca). A to koliko će biti linija, koliko će koštati karta i na kojoj temperaturi će raditi klima, to su tehnička pitanja o kojima će voditi računa struka (naravno sa odgovornim ljudima i pravim diplomama).
Poštovani,
U Programu od 20 tačaka 2 se tiču prevoza:
“Спровести јавну дебату, поставити одржив систем и дугорочно решити питање финансирања градског превоза. Квалитетан градски превоз је право и потреба свих Београђана.”
Druga rečenica treba da bude prva. I Beograd kao glavni grad i privilegeovani grad ima dužnost da gradski prevoz bude u interesu ne samo beograđana već svih građana Srbije.
“Решити акутне саобраћајне проблеме. Обновити саобраћајну инфраструктуру. Отворити јавну дебату о метроу и пронаћи одржив начин финансирања. Завршити заобилазницу. Планирати и изградити мостове. Увести кружне токове. Дугорочно решити проблем паркирања у Београду. Направити одржив систем.”
Ima li ovde tehničkih rešenja? Ima, I treba da ima jer neka tehnička rešenja su vrlo važna pa ih nije uputno prepustiti samo stručnjacima, čak iako su demokratski izabrani.
Toliko o tome.
Moja kritika nije bila o tehničkim ili ne tehničkim rešenjima već o tome da imamo more konstatacija a premalo iznošenja rešenja.
DJB je jedina politička snaga koja insistira na političkom usmeravanju rešenja. Gde je to u konstatacijama? Ko to od potencijalnih glasača prepoznaje? Priznaćete vrlo malo.
Program je dobar kao polazna osnova ali bez razrade ne vredi puno. Uzmimo primer “Планирати и изградити мостове.” Da li to znači preko Dunava ili Save? Gde? Šta povezuju? Kakav im je efekat, efikasnost, uticaj, posledice, + i -. Ili su to mostovi preko Topčiderske reke?
Zato kada se pojavi konstatacija treba da “pojede” 20-30% teksta, predlozi rešenja, problem 50% a izazov (za političare u Srbiji skoro zaboravljen pojam) bar 10-20%. I obavezno tako naslovljen tekst da izazove polemiku.
Politički tekst sa kojim se svi slažu je bezvredan jer idealna stvar u politici jednostavno ne postoji.
Dragi Borislave,
evo konkretnih rešenja i predloga http://dostajebilo.rs/izbori-2016-plan-u-20-tacaka/
Ovo je suština i naša ponuda od koje ne odstupamo, a koja je primenjiva na svim nivoima vlasti.
Jedva čekamo da budemo u prilici da spovedemo ovaj plan.
Svako dobro!
AV izgleda zeli sve gradjane da dovede u BGD, sela i manji gradovi se prazne a jedino BDG belezi porast stanovnistva iako je vec prenaseljen. Problem sa gradskim prevozom, guzvama u saobracaju, malo mesta za parkiranje, su samo neki problemi sa kojima ce se sve vise suocavati gradjani BGD. Ovakvom politikom svi gube i gradjani BGD i ostatak Srbije koji se ubrzano prazni.
Sta drugo ocekivati od Vuciceve oligarhije, secikesa, lazova, kabadahija i SNS botova? Sve ih treba izvesti pred preki sud za veleizdaju Srbije, osuditi, javno strejati za pouku drugima, oduzeti im svu nezakonito stecenu imovinu, ponistiti njihova Srpska drzavljanstva (i njihovim porodicama), pa zive izdajnike proterati iz Srbije, a one streljane u masovnu grobnicu bez objave imena i lokacije. Treba ih zatrti za sva vremena. Zatim, mladim generacijama treba uvesti novi predmet u predskolsko i skolsko obrazovanje: Kako Voleti Svoju Zemlju Srbiju.