Neutoljiva težnja ka neukusnoj megalomaniji jedna je od najupečatljivijih karakteristika aktuelne vlasti. Sve što rade – rade bez ikakvog osećaja za meru, za smisao, bez ikakvog ukusa niti osećaja za realne potrebe onih kojima su, tobože, njihove ingeniozne ideje i projekti namenjeni, u ovom slučaju građani Beograda. Biće da je vrućina poprilično udarila u glavu predstavnicima gradske vlasti nakon što su pre par dana pompezno najavili izgradnju ne jednog, niti dva, već čak četiri nova naselja u Beogradu, od kojih će dva biti povezana – linijom metroa.
Sve bi ovo imalo smisla da su predstavnici gradske vlast rešili neka od suštinskih problema stanovnika glavnog grada. Pomenuću samo nekoliko, poput nepostojanja vodovoda i kanalizacije u pojedinim gradskim naseljima, višedecenijski problem koji je nedavno eskalirao u vezi s deponijom u Vinči i koji je imao direktan negativan uticaj na zdravlje građana i životnu okolninu.
Pomenimo samo problem s kojima se susreće desetine hiljade roditelja čija deca ostaju uskraćena za mesto u vrtiću. Smela bih da tvrdim da svaka vlast koja sebe smatra odgovornom i u službi građana, pre svega treba da se ozbiljno posveti rešavanju ovih, suštinski važnih problema. One druge, neodgovorne i loše vlasti, radije se opredeljuju za megalomaniju. Ne zanima ih rešavanje problema koji nisu toliko vidljivi.
Stoga, umesto da se poprave rupe na kružnom toku na Slaviji, dobili smo potpuno nepotrebnu i preskupu fontanu za kojom sigurno baš nijedan stanovnik Beograda nije čeznuo. Ali, ona je vidljiva i upadljiva. Ista je priča s Beogradom na vodi. I pored višemesečnih apela udruženja arhitekata i urbanista, predstavnici vlasti su u svom pretpoznatljivom maniru, bahato i osiono odličili da se ogluše na reči koje su uputili stručnjaci i počeli sa izgradnjom nečega od čega Beograđani okreću glavu, stideći se takve nakaradnosti u centru svog grada.
Da se razumemo – radujemo se svakom napretku i poboljšanju života u Beogradu. Međutim, za bilo kakav istinski pomak koji će građani osetiti, potrebno je krenuti od suštine – i od svih onih nevidljivih stvari koje nisu nimalo “glamurozne” niti pogodne za “fotografisanje”, a od kojih gradska vlast uporno beži. Umesto što se bave bajkama koje se svakako neće ostvariti za vreme njihovog mandata, predlažem da svoju navodnu brigu za Beograd pokažu time što će, makar pokušati, da reše sitnije stvari i probleme koji otežavaju život Beograđana.
Teško je poverovati izjavama o izgradnji četiri nova gradska naselja i metrou, kad već pet godina krajnja desna, biciklistička traka na Brankovom mostu ne može da se sanira. Da, jedna jedina traka koja pola decenije čeka na popravku. Eto jednog predloga za gradsku vlast u slučaju da im je ovaj problem, nekim čudom promicao tokom prethodnih godina. Prvo suština, pa sve drugo nakon toga. Makar do sledećeg naleta tropskih temperatura i vrućina koja nemilosrdno udaraju u glavu izazivajući bujicu sumanutih planova i ideja poput visećih vrtova na kojima bi nam i Semiramida lično pozavidela, ili kakvog preko potrebnog kosmodroma.
Dr Ana Stevanović
narodna poslanica Pokreta Dosta je bilo
Konstatacija ko zna koja po redu.
Kao građanin mene konstatacije n-tog reda više ne interesuju.
Interesuju me rešenja za probleme i izazove, Na predstojećim izborima glasaću za onog ko mi, po mojoj proceni, ponudi zadovoljavajuće rešenje, pokaže i dokaže kako, sa kime i sa čime će to uraditi i to uradi na pristojan način (da ja to mogu da pratim).
One političke snage koje jako lepo “konstatuju” a ne nude rešenja ne žele da se prihvate odgovornosti rešavanja izazova i problema, Za njih neću glasati.
Uzmimo jednu oblast – najčešće pominjanu, javni prevoz.
Neka DJB ponudi rešenja za njega tako da uključi međugradski, prigradski i gradski prevoz, sve vrste prevoza, međusobnu povezanost i procenu koristi. Da predloži infrastrukturu za takvo integralno rešenje i ono najvažnije kako DJB misli da to politički ostvari. Kada to budem imao u ponudi……………..
.
Borislave, jel ti želiš da ti se pokažu tehnička rešenja? Time se ne bave političke organizacije već stručne institucije. Političari trebaju da naprave sistem da institucije i privreda funkcionišu a ne da se pitaju za svaku pojedinačnu stvar. Konkretno za javni prevoz, DJB je rekao koja su rešenja (što važi i za sva druga preduzeća): izbaciti partijske kadrove, ne krasti i upravljati transparentno (da se vide ugovori i trošenje novca). A to koliko će biti linija, koliko će koštati karta i na kojoj temperaturi će raditi klima, to su tehnička pitanja o kojima će voditi računa struka (naravno sa odgovornim ljudima i pravim diplomama).
Poštovani,
U Programu od 20 tačaka 2 se tiču prevoza:
“Sprovesti javnu debatu, postaviti održiv sistem i dugoročno rešiti pitanje finansiranja gradskog prevoza. Kvalitetan gradski prevoz je pravo i potreba svih Beograđana.”
Druga rečenica treba da bude prva. I Beograd kao glavni grad i privilegeovani grad ima dužnost da gradski prevoz bude u interesu ne samo beograđana već svih građana Srbije.
“Rešiti akutne saobraćajne probleme. Obnoviti saobraćajnu infrastrukturu. Otvoriti javnu debatu o metrou i pronaći održiv način finansiranja. Završiti zaobilaznicu. Planirati i izgraditi mostove. Uvesti kružne tokove. Dugoročno rešiti problem parkiranja u Beogradu. Napraviti održiv sistem.”
Ima li ovde tehničkih rešenja? Ima, I treba da ima jer neka tehnička rešenja su vrlo važna pa ih nije uputno prepustiti samo stručnjacima, čak iako su demokratski izabrani.
Toliko o tome.
Moja kritika nije bila o tehničkim ili ne tehničkim rešenjima već o tome da imamo more konstatacija a premalo iznošenja rešenja.
DJB je jedina politička snaga koja insistira na političkom usmeravanju rešenja. Gde je to u konstatacijama? Ko to od potencijalnih glasača prepoznaje? Priznaćete vrlo malo.
Program je dobar kao polazna osnova ali bez razrade ne vredi puno. Uzmimo primer “Planirati i izgraditi mostove.” Da li to znači preko Dunava ili Save? Gde? Šta povezuju? Kakav im je efekat, efikasnost, uticaj, posledice, + i -. Ili su to mostovi preko Topčiderske reke?
Zato kada se pojavi konstatacija treba da “pojede” 20-30% teksta, predlozi rešenja, problem 50% a izazov (za političare u Srbiji skoro zaboravljen pojam) bar 10-20%. I obavezno tako naslovljen tekst da izazove polemiku.
Politički tekst sa kojim se svi slažu je bezvredan jer idealna stvar u politici jednostavno ne postoji.
Dragi Borislave,
evo konkretnih rešenja i predloga http://dostajebilo.rs/izbori-2016-plan-u-20-tacaka/
Ovo je suština i naša ponuda od koje ne odstupamo, a koja je primenjiva na svim nivoima vlasti.
Jedva čekamo da budemo u prilici da spovedemo ovaj plan.
Svako dobro!
AV izgleda zeli sve gradjane da dovede u BGD, sela i manji gradovi se prazne a jedino BDG belezi porast stanovnistva iako je vec prenaseljen. Problem sa gradskim prevozom, guzvama u saobracaju, malo mesta za parkiranje, su samo neki problemi sa kojima ce se sve vise suocavati gradjani BGD. Ovakvom politikom svi gube i gradjani BGD i ostatak Srbije koji se ubrzano prazni.
Sta drugo ocekivati od Vuciceve oligarhije, secikesa, lazova, kabadahija i SNS botova? Sve ih treba izvesti pred preki sud za veleizdaju Srbije, osuditi, javno strejati za pouku drugima, oduzeti im svu nezakonito stecenu imovinu, ponistiti njihova Srpska drzavljanstva (i njihovim porodicama), pa zive izdajnike proterati iz Srbije, a one streljane u masovnu grobnicu bez objave imena i lokacije. Treba ih zatrti za sva vremena. Zatim, mladim generacijama treba uvesti novi predmet u predskolsko i skolsko obrazovanje: Kako Voleti Svoju Zemlju Srbiju.