Besplatno obrazovanje je pitanje državnog prioriteta

Projekat besplatnih udžbenika pokrenut je 2011. godine i prvobitna ideja  bila je da besplatne udžbenike dobiju svi osnovci. Međutim, usled brojnih ekonomsko-finansijskih problema, ovim projektom su bili obuhvaćeni samo učenici od 1. do 4. razreda osnovne škole i to za određene predmete, dok su za ostale predmete roditelji morali sami da nabavljaju udžbenike.

Navedeni projekat, kao i mnogi drugi koji su imali za cilj da rasterete porodične budžete i omoguće učenicima da dođu do besplatnih udžbenika, nije zaživeo. Kao ni ideja o nasleđivanju dva kompleta udžbenika i školski ormarići. Pre nekoliko godina učenici su u svojim školama dobili dva kompleta udžbenika, jedan za korišćenje kod kuće, a drugi u školi. Udžbenike nisu morali da nose jer su ostajali u ormarićima koji su specijalno za tu svrhu napravljeni u osnovnim školama. Obaveza učenika bila je da čuvaju udžbenike i da ih na kraju školske godine vrate neoštećene. To je bila dobra ideja jer su učenici na taj način učili da budu odgovorni i da čuvaju imovinu, a ormarići su ih oslobodili svakodnevnog nošenja teških đačkih torbi.

Ova i brojni drugi primeri dobre prakse nisu zaživeli zato što država obrazovanje smatra troškom a ne investicijom. Zato je potrebno povećanje procenta ulaganja u prosvetni sistem. Iskustva razvijenih zemalja kažu da je to u visini od 6% bruto društvenog proizvoda. Sa budžetskim izdvajanjem od oko 4,5% bruto društvenog proizvoda, Srbija spada u red zemalja koje mali deo svog društvenog bogatstva izdvaja za obrazovanje. Ovde treba napomenuti da navedeno izdvajanje uključuje i plate zaposlenih u obrazovanju i da one čine najveći deo budžetskog izdvajanja. Društva koja su razumela važnost ulaganja u obrazovanje, poput skadinavskih zemalja, veoma  su razvijena. Osnovni preduslov za napredak i prosperitet zemlje je kvalitetno obrazovanje koje je ljudsko pravo i ono ne bi smelo da se pretvori u privilegiju bogatih.

Obrazovanje u Srbiji nije besplatno iako se ta tvrdnja često može čuti. Mnogi kao argument navode to što se ne plaća klasična školarina kao u privatnim školama. Ali, u privatnim školama za tu školarinu, koja se kreće od 1000 evra, učenici dobijaju udžbenike, užinu, prevoz, plaćene organizovane posete pozorištima, muzejima, jednodnevne izlete, dopunsku i dodatnu nastavu u okviru škole što roditelje oslobađa troškova plaćanja privatnih časova.

Obrazovanje u Srbiji moglo bi biti besplatno. Jedan od argumenata koji se iznosi protiv ideje besplatnog obrazovanja je da novca za tako nešto nema. Zašto nema novca za to? Zato što je neko odlučio da prioritet ove države nije svima dostupno i kvalitetno  školstvo, već izgradnja fontane, podizanje jarbola, novogodišnja rasveta koja stoji pola godine… Spisak je dugačak.

Udžbenici i obrazovanje mogli bi biti besplatni kada bi neko odlučio šta je važnije, bogaćenje izdavačkih kuća ili dobrobit naše dece, odnosno ako bi barem jednom opšti interes bio postavljen iznad pojedinačnog.

Sanja Majdak

Dosta je bilo Palilula

Povezani tekstovi:
“Besplatno” školovanje
Kupovina udžbenika je pravi podvig
Obrazovanje na rate
Obrazovanje je pravo deteta