Kолико дубоко до дна?

Преносимо текст Љупке Михајловске, посланице ДЈБ у републичком парламенту, написан као реаговање на текст “Да ли је способна да буде мајка?” који је лист Данас објавио 5. септембра у додатку “Родна равноправност”, прилажући уз текст баш фотографију Љупке Михајловске. У издању од 7. септембра, Данас је објавио реаговање Љупке Михајловске уз извињење уреднице додатка. Љупкин текст преносимо у целости.

У серији дилетантских текстова, с тенденциозним насловима, које готово свакодневно објављује дневни лист Данас, у сада већ очигледној намери да дискредитује чланове Покрета Доста је било, чији садржаји својом озбиљношћу прете да угрозе и хумористички портал „Њузнет” чини се да је манипулативна уређивачка политика достигла свој врхунац, или ако ћемо Дражиним стилом, оргазам, у непрофесионалном извештавању. Након бројних текстова лажних ДЈБ чланова, полуистинитих информација “добро” обавештених извора, јуче је у рубрици Друштво/Родна равноправност освануо текст под насловом Да ли је способна да буде мајка? Текст садржи налазе неколико студија које се баве сексуалношћу особа, односно жена са инвалидитетом и за сваку је похвалу што се некоме ова тема учинила довољно значајном да јој се посвети пажња, посебно имајући у виду да особе са инвалидитетом које живе у Србији не наилазе на подршку заједнице, а често ни породице када се одлуче на оснивање породице.

Међутим, за мене су у овом тексту спорне две ствари. Прва је наслов који је у форми питања, постављеног тако да читаоце наводи на одговор да или не. У наслову који гласи “Да ли је способна да буде мајка” указује се на то да се сав терет могућности да жена с инвалидитетом буде мајка пребацује на жену, не разматрајући све објективне ограничавајуће факторе које друштво намеће, као што су – неадекватна здравствена заштита, стереотипи и предраасуде стручњака и неретко чланова породице, неадекватна психо-социјална подршка и недостатак осталих услуга које нису у довољној мери доступне ни мајкама које нису категорисане као припаднице осетљивих друштвених група, ако је то уопште могуће, јер жена, самим тим што је жена, већ је у неком облику неравноправног полажаја.

С друге стране, спорно је и то што се текст примарно уопште не бави материнством на начин који наслов имплицира, јер би то захтевало анализу индикатора којима се мери нечија способност да буде мајка, а не само на основу једног, у неким ситуацијама већим у неким мањим делом идентита, као што је инвалидитет. У тексту је доминантна тема сексуалност, те одатле и несклад у расуђивању шта је ауторку или аутора навело да надене овакав наслов.

На крају, оно што је за мене најспорније је фотографија која прати овај текст, чији аутор је потписан пуним именом и презименом за разлику од аутора или ауторке текста где имамо само иницијале. На фотографији се налази моја маленкост, а настала је 2008. године када је организована свечаност поводом отварања Центра за студенте са хендикепом Универзитета у Београду, у ком сам обављала функцију директорке до тренутка када сам изабрана за народну посланицу 2016. године.  На моје запрепашћење, када сам синоћ посетила фејсбук страницу Данаса и листала постове угледала сам наслов Да ли је способна да буде мајка и  испод наслова себе на фотографији. Ако се узме у обзир да тренутно обављам јавну функцију и да се бројне грађанке и грађани који прате и подржавају мој рад једним делом идентификују с неким кога су изабрали да их представља, а посебно у популацији особа са инвалидитетом, тешко могу да поверујем да је неко одабрао ову фотографију случајно, а посебно одбијам да верујем да се нашла ту јер је уз тему сексуалности обавезна фотографија једне плавуше, па макар и са инвалидитетом.

За случај да некоме треба додатно појашњење за моју реакцију, замислите текст који се бави критичким освртом на етику у новинарству, а који је насловљен Да ли је способан да узме паре, а испод наслова постављена фотографија, на пример, Драже Петровића?

Љупка Михајловска
Посланица Доста је било у републичком парламенту