“Svuda policija. Osećam se tako nebezbedno”
(grafit sa Berlinskog zida)
Važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti eksplicitno navodi sledeće:
„Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada)“ (Član 3)
Zakon takođe navodi i da obrada nije dozvoljena ako:
„1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;
2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a) i člana 12a ovog zakona;
3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena;
4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade;
5) je način obrade nedozvoljen;
6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;
7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;
8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo. „ (Član 8)
Pa ipak, uprkos važećim zakonskim odredbama, MUP, BIA, VBA, kao i drugi organi vlasti, svake godine ostvaruju više stotina hiljada pristupa podacima o komunikaciji građana po proceduri koja ne zadovoljava zakonske odredbe, ali i bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka. U tome im pomažu, po zakonu koji ih obavezuje, domaće kompanije koje pružaju usluge telefonije i interneta.
Prema istraživanju fondacije SHARE samo je Telenor u 2016. godini zabeležio gotovo 300.000 pristupa podacima o komunikaciji građana, koje javne i tajne službe u Srbiji ostvaruju samostalno. To “samostalno” znači da nadležni organ neposredno pristupa zadržanim podacima putem IT infrastrukture Telenora, VIP-a i Telekoma, u skladu sa odgovarajućim pravilnikom.
Svako od nas u toku dana neprekidno komunicira, a savremeno društvo sve više podrazumeva neprekidnu proizvodnju podataka o tome gde ste bili, s kim ste bili i o čemu ste razgovarali. Sve te podatke (takozvane metapodatke ili „podatke o podacima“) državne službe koriste za sprovođenje nazora bez ikakve kontrole.
Mene lično ovo veoma zabrinjava. Već živimo u državi čiji najviši državni organi svakodnevno krše ne samo zakone, već i Ustav i u kojoj su ljudska prava svedena na minimum. Živimo u zemlji u kojoj se produkuju tabloidne laži sa nepodnošljivom lakoćom i u kojima svako može biti meta. Za trenutak samo zamislite kakve sve laži neko o vama može fabrikovati na osnovu nekoliko razgovora i uz pomoć dve–tri fotografije na Fejsbuku.
Sloboda govora i pravo na informisanost su osnovna ljudska prava, definisana mnogobrojnim međunarodnim dokumentima. Ali, možemo li govoriti o slobodi govora ukoliko neko prati našu komunikaciju, zna s kim, kada i gde smo razgovarali, šta čitamo i o čemu diskutujemo na internetu? Naravno da ne.
Ljudska prava i slobode građana su zagarantovana Ustavom. Ona su vrhunski društveni interes. Ona su naše političko opredeljenje. Ona su prizma kroz koju se posmatra svaka akcija države i njene administracije. Prizma kroz koju se posmatraju zakoni. Ne želim i ne mogu da prihvatim da neko samovoljno i nekontrolisano upravlja mojim podacima. Ne želim da živim u državi u kojoj se osećam nebezbedno i nadzirano.
Šta možemo učiniti?
Za početak, tražite svoje geolokacijske podatke od mobilnog operatera.
Tražite zadržane podatke o saobraćaju i lokaciji zatraženi za potrebe vođenja istrage ili krivičnog postupka.
SHARE fondacija je dala detaljnu proceduru za ovo:
Prvo, neophodno je da imate zaključenu bilo kakvu vrstu ugovora o pružanju usluga elektronskih komunikacija sa jednim od operatora mobilne telefonije, kako biste mogli da dokažete da je broj telefona zaista vaš i da ga lično koristite.
Zatim, potrebno je da podnesete zahtev za uvid i izdavanje kopije podataka o ličnosti. Najbolje je da precizirate određeni datum, kako bi bilo što jasnije na koje se podatke zahtev tačno odnosi.
Primer zahteva za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti je dostupan na sledećem linku:
Ukoliko operator odbije vaš zahtev, potrebno je da podnesete žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Primer anonimizovane žalbe protiv VIP-a dostupan je na ovom linku. Žalba se može poslati i elektronskim putem na adresu office@poverenik.rs.
Za početak.
Ali ovo nije dovoljno. Svi mi zajedno moramo shvatiti opasnost koja preti našim porodicama, našoj deci, našim prijateljima, našoj državi, ukoliko se nastavi sa praksom neovlašćenog prikupljanja informacija. Još je bitniji način na koji će te informacije biti iskorišćene u budućnosti, ili pak način na koji će te informacije biti skladištene i čuvane. Jer, da vas podsetim, nesposobni državni činovnici su zahvaljujući bezbednosnim propustima omogućili da svi podaci poreskih obveznika Srbije budu dostupni. Setimo se da su podaci o preko 5.000.000 punoletnih građana Srbije putem sajta Agencije za privatizaciju bili u jednom periodu dostupni svima. Ili da je Komora izvršitelja suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka za obradu, obrađivala podatke o ličnosti izvršnih dužnika.
Olivera Jović
Dosta je bilo Leskovac
http://shareconference.net/sh/defense/share-istrazuje-ko-sme-da-zna-gde-ste-bili-proslog-leta
https://labs.rs/sr/zadrzavanje-podataka-o-komunikaciji-u-srbiji/
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_podataka_o_licnosti.html
http://shareconference.net/sh/defense/monitoring-digitalnih-prava-i-sloboda-u-srbiji-prvi-kvartal-2017
Komentariši