Политика у Србији није ни налик оној деведесетих, иако би велики део опозиције желео да је тако. Желели би да постоје добри и лоши момци и да свеколики свет призна старе опозиционаре и можда још понеког новог као носиоце врлине. Једино што неће тако да буде. Власт је довољно паметна да извршава све што јој препоруче они који су 2009. “ружно радикалско паче” претворили у “лепог напредњачког лабуда”. Такође, стратегија СНС-а је да избегне било какву јасну поделу на “нас” и “њих” у идеолошком, програмском, такорећи у било ком садржају политике.
СНС није тврђава, она је један еластични кров који се по потреби може представити и као леви и као десни, руски и европски, традиционални и модерни, елегантан и примитиван, мирољубив и ратоборан. Стратегија овог невероватно флексибилног скупа је да брише границе политике, да релативизује и у себе усисава друге странке. Ако бисте пробали да замислите СНС концепт политике као предмет то би био желатин у који покушавате да ударите. Неко ће у том покушају бити усисан и научити да плива, неко ће, после много ударања, схватити да је желатин и даље у одличном стању. Највеће баксузе ће желатин, након што га ударе, одбацити уназад. Ако им поставите зидове, они ће их прећи у тишини као брза пузавица, без да их сруше. Шта је наравоученије?
Прво, ко мисли да победи СНС мора имати јасну идеју шта тачно нуди, а не шта СНС ради лоше. Јер, они скоро ништа не раде ни претерано добро ни претерано лоше из перспективе њихових гласача, којима је битно да “раде нешто” и да то виде сваки дан. Ко мисли да победи СНС мора да има кристално јасан концепт који је прихватљив највећем броју грађана, а не мањини, укључујући и део оних који гласају за садашњу власт.
Друго, та идеја не може бити идеја конфликта јер једино што СНС флексибилности даје јачину је стварање фиктивних конфликта са апстрактним и измишљеним непријатељима. Ко СНС жели да победи у конфликтима, инсистира да стално игра у гостима и то на терену где су му везане и руке и ноге. СНС у суштини не напада доминантно опозицију као такву, него производи различите страхове и тензије и тако фокус окреће од стварних изазова нашег друштва, али и жаба које они већ одавно гутају и које су и даље на менију.
Треће, боља понуда опозиције мора звучати уверљиво и поуздано земљама које су кључне у нашој спољној политици и које изнад свега преферирају стабилност, па и по цену да се жмури на ствари које у ЕУ и САД никада не би биле прихватљиве. Земље које су створиле “напредњачког лабуда” могу једнако да га огараве и поткрешу му крила, али то неће урадити без кристално јасне, стабилне и боље алтернативе. Тим земљама могу да замерим мало, али не могу суштински. Оне гледају своја посла, а и много пута су се наслушали великих речи и видели никаква дела на Балкану, посебно од партија старе опозиције.
Све у свему, мисија није ни тешка ни лака, али је другачија од свих опозиционих мисија до сада, како мисије ДОС-а, тако и ДСС-а, ДС-а и СНС-а у своје време. Без сва три побројана елемента неће бити скорашње промене власти. Наравно, неко може и даље веровати у то да међународна заједница не креира добар део онога што је прихватљива политика или да ће неке друге земље постати релевантне, може се веровати и да ће се напредњаци распасти ако их довољно не волиш или да можеш победити громогласним флоскулама.
Чак и ако опозиција не буде схватила природу флексибилног противника, то не значи да се власт каква је сада неће на крају сама урушити ако се захтев за стабилношћу у Србији заиста претвори у стабилно испуњавање захтева из 35 преговарачких поглавља. Србија која би затворила 35 поглавља била би потпуно другачија него данашња земља, а све су шансе да је наш пут дефинитивно зацртан након краја кризе у ЕУ, потопа евроскепетика и велике воље да Британци искусе најтврђи могући излазак.
То је процес који неће моћи да се одгоди, будући да ако и поглавље 35 (Косово и Метохија) не зависи искључиво од нас, свих осталих 34 су наш терен. Коначно, постоји и нешто мање вероватно, а то је да ће се десити још једна велика трансформација садашње власти. Не у правцу повратка у деведесете, јер то није спољнополитички могуће, него у правцу стварања конзервативне партије какве постоје у ЕУ. Тренутно ми је то тешко замисливо, али неће бити немогуће ако опозиција не понуди бољу алтернативу, а процес уређивања региона напредује.
Александар Стевановић
Потпредседник Доста је било
Народни посланик ДЈБ
Odličan tekst, izvanredna zapažanja.
Ako DjB želi da bude ta “uspešna opozicija”, prvo što treba da uradi je da se kloni bilo kakve saradnje (na bilo kom nivou) sa ostacima DS-a.
Odlican tekst i realan. Ne treba se pecati i stalno kritikovati SNS jer tako njih stavljate iznad sebe, u startu. Treba ih kratko iskritikovati i onda ih pobediti njihovim oruzjem, obecanjima i idejama. Znaci sto veci fokus na ideje i obecavajte inovativno, realno ali samo ono sto mozete ispuniti, ne populisticki.
npr.
SNS je na vlasti 6 godina i za Beograd nisu jos nista uradili sto se tice metroa a potrosili su osim vremena i 100 miliona eur (lupam) na ponovne studije izvodljivosti. Mi necemo tako raditi, vec cemo za 1 mandat otvoriti jednu liniju metroa. (mora da se uprosti a na vama je kako cete to uraditi pa na kraju i da uradite … to je posao politicara i vlasti).
npr.
SNS je za 6 godina vladavine srozao zivorni standard za 1000eur po glavi stanovnika (lupam – izracuanajte), mi cemo za 5 godina podici standard za 2000 eur (opet na vama kako to da uradite)
npr.
BDP je za 6 godina SNS vlasti narastao za 1,6% – Mi cemo za 5 godina vlasti povecati BDP za 15%.
Morate biti veci Vucic od Vucica, a kad dobijete vlast sve sto obecate i da ispunite.
DJB je u novembru 2016. godine najavio da ce u januaru 2017. godine prerasti u stranku, evo ga i kraj 2017. godne a jos uvek nista?
Dušane, sve imate ovde objašnjeno.
– Zakon o poreklu imovine.
– Restitucija.
– Poštovanje ugovora, znači rad sudstva.
– Ulaganje u poljoprivredu u smislu podsticanja zaštite, navodnjavanja, okupljanja u spec.zadruge, razumne kreditne linije i uređeno tržište.
– Pristojno uređeno i dostupno zdravstveno i socijalno osiguranje.
– Zadržavanje u svom vlasništvu vitalnih i ekonomski perspektivnih državnih preduzeća sa jasno uređenim pravilima sistematizacije, kvaliteta i učinka, Kosovo priznato kao ekonomski nezavistan entitet sa kojim imamo uređene odnose gotovo kao i sa bilo kojom drugom uređenom državom. a priznavanje zvanične nezavisnosti zamrznuti do daljnjeg do povoljnijih međunarodnih relacija.
– Efikasna državna administracija.
To je ono što treba da jasno i jednostavno pričate i govorite ljudima ! Pitanje je gde i kako, na koji način ??? To je ono što je zeza, nisu ljudi u Srbiji budale, samo ne veruju jer su bezbroj puta primili mošu od države, bezbroj puta obespravljeni…..
DJB jedini ima kvalitetan i jasan program i treba ga prezentirati javnosti, ali kako? Mediji su zatvoreni za DJB pa se mora još neki način. Dosad je to bio samo internet, ali šta vredi kad to većina glasača ne čita (iz raznoraznih razloga). Ne znam da li ste upoznati da su u Rusiji održani lokalni izbori pre desetak dana i da je u Moskvi opozicija iznenađujuće dobro prošla, čak su pobedili i na biračkom mestu gde je Putin glasao! Ni tamo opozicija nema pristupa medijima isto kao u Srbiji i pitate se kako se (udružena) opozicija predstavila javnosti. Pa eto, kažu, išli su od vrata do vrata i tako razgovarali sa biračima, a dosta njih ih je čak i primila u stan. Znate, kad se lepo predstavite i uspete da im kratko, a jasno kažete neke stvari koje birač ne zna, uspećete da ga zainteresujete. Naš narod je (većina) gostoljubiv pa će vas možda i pozvati u stan, a sigurno će uzeti i flajer sa programom. Zato DJB treba da to organizuje takav način prezentacije i ubeđivanja birača jer je to najsigurniji iako najteži put. Nema se para za tv spotove i to ne treba ni pokušavati jer im tako ne možete parirati već jedino ličnim kontaktima. Za pohvalu je ideja DJB da edukuje potencijalne kandidate za odbornike preko “Škole javnih politika”, a tako bi mogao i da obuči i volontere koji će nastojati lično da ubede birače metodom “od praga do praga”. I još nešto, svi će vam odmah reći “svi ste vi isti” i tako pokušati da vas odmah odbiju, zato slogan treba da bude: “NISMO ISTI”!