Politika u Srbiji nije ni nalik onoj devedesetih, iako bi veliki deo opozicije želeo da je tako. Želeli bi da postoje dobri i loši momci i da svekoliki svet prizna stare opozicionare i možda još ponekog novog kao nosioce vrline. Jedino što neće tako da bude. Vlast je dovoljno pametna da izvršava sve što joj preporuče oni koji su 2009. “ružno radikalsko pače” pretvorili u “lepog naprednjačkog labuda”. Takođe, strategija SNS-a je da izbegne bilo kakvu jasnu podelu na “nas” i “njih” u ideološkom, programskom, takoreći u bilo kom sadržaju politike.
SNS nije tvrđava, ona je jedan elastični krov koji se po potrebi može predstaviti i kao levi i kao desni, ruski i evropski, tradicionalni i moderni, elegantan i primitivan, miroljubiv i ratoboran. Strategija ovog neverovatno fleksibilnog skupa je da briše granice politike, da relativizuje i u sebe usisava druge stranke. Ako biste probali da zamislite SNS koncept politike kao predmet to bi bio želatin u koji pokušavate da udarite. Neko će u tom pokušaju biti usisan i naučiti da pliva, neko će, posle mnogo udaranja, shvatiti da je želatin i dalje u odličnom stanju. Najveće baksuze će želatin, nakon što ga udare, odbaciti unazad. Ako im postavite zidove, oni će ih preći u tišini kao brza puzavica, bez da ih sruše. Šta je naravoučenije?
Prvo, ko misli da pobedi SNS mora imati jasnu ideju šta tačno nudi, a ne šta SNS radi loše. Jer, oni skoro ništa ne rade ni preterano dobro ni preterano loše iz perspektive njihovih glasača, kojima je bitno da “rade nešto” i da to vide svaki dan. Ko misli da pobedi SNS mora da ima kristalno jasan koncept koji je prihvatljiv najvećem broju građana, a ne manjini, uključujući i deo onih koji glasaju za sadašnju vlast.
Drugo, ta ideja ne može biti ideja konflikta jer jedino što SNS fleksibilnosti daje jačinu je stvaranje fiktivnih konflikta sa apstraktnim i izmišljenim neprijateljima. Ko SNS želi da pobedi u konfliktima, insistira da stalno igra u gostima i to na terenu gde su mu vezane i ruke i noge. SNS u suštini ne napada dominantno opoziciju kao takvu, nego proizvodi različite strahove i tenzije i tako fokus okreće od stvarnih izazova našeg društva, ali i žaba koje oni već odavno gutaju i koje su i dalje na meniju.
Treće, bolja ponuda opozicije mora zvučati uverljivo i pouzdano zemljama koje su ključne u našoj spoljnoj politici i koje iznad svega preferiraju stabilnost, pa i po cenu da se žmuri na stvari koje u EU i SAD nikada ne bi bile prihvatljive. Zemlje koje su stvorile “naprednjačkog labuda” mogu jednako da ga ogarave i potkrešu mu krila, ali to neće uraditi bez kristalno jasne, stabilne i bolje alternative. Tim zemljama mogu da zamerim malo, ali ne mogu suštinski. One gledaju svoja posla, a i mnogo puta su se naslušali velikih reči i videli nikakva dela na Balkanu, posebno od partija stare opozicije.
Sve u svemu, misija nije ni teška ni laka, ali je drugačija od svih opozicionih misija do sada, kako misije DOS-a, tako i DSS-a, DS-a i SNS-a u svoje vreme. Bez sva tri pobrojana elementa neće biti skorašnje promene vlasti. Naravno, neko može i dalje verovati u to da međunarodna zajednica ne kreira dobar deo onoga što je prihvatljiva politika ili da će neke druge zemlje postati relevantne, može se verovati i da će se naprednjaci raspasti ako ih dovoljno ne voliš ili da možeš pobediti gromoglasnim floskulama.
Čak i ako opozicija ne bude shvatila prirodu fleksibilnog protivnika, to ne znači da se vlast kakva je sada neće na kraju sama urušiti ako se zahtev za stabilnošću u Srbiji zaista pretvori u stabilno ispunjavanje zahteva iz 35 pregovaračkih poglavlja. Srbija koja bi zatvorila 35 poglavlja bila bi potpuno drugačija nego današnja zemlja, a sve su šanse da je naš put definitivno zacrtan nakon kraja krize u EU, potopa evroskepetika i velike volje da Britanci iskuse najtvrđi mogući izlazak.
To je proces koji neće moći da se odgodi, budući da ako i poglavlje 35 (Kosovo i Metohija) ne zavisi isključivo od nas, svih ostalih 34 su naš teren. Konačno, postoji i nešto manje verovatno, a to je da će se desiti još jedna velika transformacija sadašnje vlasti. Ne u pravcu povratka u devedesete, jer to nije spoljnopolitički moguće, nego u pravcu stvaranja konzervativne partije kakve postoje u EU. Trenutno mi je to teško zamislivo, ali neće biti nemoguće ako opozicija ne ponudi bolju alternativu, a proces uređivanja regiona napreduje.
Aleksandar Stevanović
Potpredsednik Dosta je bilo
Narodni poslanik DJB
Odličan tekst, izvanredna zapažanja.
Ako DjB želi da bude ta “uspešna opozicija”, prvo što treba da uradi je da se kloni bilo kakve saradnje (na bilo kom nivou) sa ostacima DS-a.
Odlican tekst i realan. Ne treba se pecati i stalno kritikovati SNS jer tako njih stavljate iznad sebe, u startu. Treba ih kratko iskritikovati i onda ih pobediti njihovim oruzjem, obecanjima i idejama. Znaci sto veci fokus na ideje i obecavajte inovativno, realno ali samo ono sto mozete ispuniti, ne populisticki.
npr.
SNS je na vlasti 6 godina i za Beograd nisu jos nista uradili sto se tice metroa a potrosili su osim vremena i 100 miliona eur (lupam) na ponovne studije izvodljivosti. Mi necemo tako raditi, vec cemo za 1 mandat otvoriti jednu liniju metroa. (mora da se uprosti a na vama je kako cete to uraditi pa na kraju i da uradite … to je posao politicara i vlasti).
npr.
SNS je za 6 godina vladavine srozao zivorni standard za 1000eur po glavi stanovnika (lupam – izracuanajte), mi cemo za 5 godina podici standard za 2000 eur (opet na vama kako to da uradite)
npr.
BDP je za 6 godina SNS vlasti narastao za 1,6% – Mi cemo za 5 godina vlasti povecati BDP za 15%.
Morate biti veci Vucic od Vucica, a kad dobijete vlast sve sto obecate i da ispunite.
DJB je u novembru 2016. godine najavio da ce u januaru 2017. godine prerasti u stranku, evo ga i kraj 2017. godne a jos uvek nista?
Dušane, sve imate ovde objašnjeno.
– Zakon o poreklu imovine.
– Restitucija.
– Poštovanje ugovora, znači rad sudstva.
– Ulaganje u poljoprivredu u smislu podsticanja zaštite, navodnjavanja, okupljanja u spec.zadruge, razumne kreditne linije i uređeno tržište.
– Pristojno uređeno i dostupno zdravstveno i socijalno osiguranje.
– Zadržavanje u svom vlasništvu vitalnih i ekonomski perspektivnih državnih preduzeća sa jasno uređenim pravilima sistematizacije, kvaliteta i učinka, Kosovo priznato kao ekonomski nezavistan entitet sa kojim imamo uređene odnose gotovo kao i sa bilo kojom drugom uređenom državom. a priznavanje zvanične nezavisnosti zamrznuti do daljnjeg do povoljnijih međunarodnih relacija.
– Efikasna državna administracija.
To je ono što treba da jasno i jednostavno pričate i govorite ljudima ! Pitanje je gde i kako, na koji način ??? To je ono što je zeza, nisu ljudi u Srbiji budale, samo ne veruju jer su bezbroj puta primili mošu od države, bezbroj puta obespravljeni…..
DJB jedini ima kvalitetan i jasan program i treba ga prezentirati javnosti, ali kako? Mediji su zatvoreni za DJB pa se mora još neki način. Dosad je to bio samo internet, ali šta vredi kad to većina glasača ne čita (iz raznoraznih razloga). Ne znam da li ste upoznati da su u Rusiji održani lokalni izbori pre desetak dana i da je u Moskvi opozicija iznenađujuće dobro prošla, čak su pobedili i na biračkom mestu gde je Putin glasao! Ni tamo opozicija nema pristupa medijima isto kao u Srbiji i pitate se kako se (udružena) opozicija predstavila javnosti. Pa eto, kažu, išli su od vrata do vrata i tako razgovarali sa biračima, a dosta njih ih je čak i primila u stan. Znate, kad se lepo predstavite i uspete da im kratko, a jasno kažete neke stvari koje birač ne zna, uspećete da ga zainteresujete. Naš narod je (većina) gostoljubiv pa će vas možda i pozvati u stan, a sigurno će uzeti i flajer sa programom. Zato DJB treba da to organizuje takav način prezentacije i ubeđivanja birača jer je to najsigurniji iako najteži put. Nema se para za tv spotove i to ne treba ni pokušavati jer im tako ne možete parirati već jedino ličnim kontaktima. Za pohvalu je ideja DJB da edukuje potencijalne kandidate za odbornike preko “Škole javnih politika”, a tako bi mogao i da obuči i volontere koji će nastojati lično da ubede birače metodom “od praga do praga”. I još nešto, svi će vam odmah reći “svi ste vi isti” i tako pokušati da vas odmah odbiju, zato slogan treba da bude: “NISMO ISTI”!