Незаконито усвајање образовних закона

Шта се тачно десило у Народној скупштини? Зашто су закони о образовању донети незаконито? Како су то пренели медији?

Претходна три дана Народна скупштина је расправљала о амандманима на два образовна закона. По ставу 4. члана 158. Пословника о раду Народне скупштине прописано је да је за образлагање амандмана предвиђено укупно 10 сати (600 минута) и да један амандман може бити образлаган најдуже два минута.

Ако би сваки подносилац бранио амандман тачно два минута, било би времена да се одбрани тачно 300 амандмана. Ако би сваки подносилац бранио амандман тачно један минут, било би времена да се одбрани тачно 600 амандмана.

Када се Марјан Ристичевић јави да у 15 секунди каже нешто вицкасто о свом амандману, систем од предвиђених 600 минута скине тачно 15 секунди.

Када неко свој амандман брани пуна два минута, систем од 600 „амандманских“ минута скине тачно та два минута.

Када неко свој амандман брани два и по минута, систем од 600 „амандманских“ минута скине два, а прековремених пола минута систем скине од времена посланичке групе или времена њеног овлашћеног представника. Ако посланичка група или њен овлашћени представник немају више свог времена, председавајући образлагање амандмана прекида тачно по протоку та два „амандмана“ минута.

То „амандманско“ време је заједничко време свих подносилаца свих амандмана, без обзира из које су они посланичке групе. Траје тачно 600 минута, независно од броја поднетих амандмана, па тако и независно од тога да ли је неко током расправе повукао један или 300 амандмана. Повлачењем Ристичевићевих амандмана током расправе само се отвара простор да неко други брани своје амандмане, максимално два минута по амандману, у преостало „амандманско“ време.

Теоријски, на закон би могао бити поднет само један амандман. За расправу о амандманима би и даље било предвиђено 600 минута, али би се тај једини амандман од стране његовог подносиоца могао бранити максимално два минута и 558 „амандманских“ минута би остало неискоришћено.

Ток седнице и проток овог времена прецизно су приказани на екрану е–парламента, официјелне и скупо плаћене апликације за електронски рад Народне скупштине. Сви посланици, па и Маја Гојковић, имају приступ овом систему. Не користе је сви. Не знају сви да је користе. Посланици ДЈБ знају. Све време смо у три дана расправе прецизно посматрали мерење времена на екрану током расправе. Зато у скупштини и седимо испред својих рачунара, то се и види у преносу.

Од понедељка у 10 часова до среде у 15:50 часова од „амандманских“ 600 минута потрошено је тачно 344 минута и 5 секунди. Сво остало, у два и по дана потрошено време су: времена посланичких група, њихових овлашћених представника, реплике и повреде пословника. Ништа од тог „не троши“ ових „амандманских“ 600 минута. У среду у 15:50 часова „амандманског“ времена преостало је тачно 255 минута и 5 секунди (слика 1: принт сцреен е-парламента). У том тренутку Маја Гојковић проглашава да је расправа о амандманима завршена, јер је „амандманско“ време истекло. Даља расправа о амандманима се противправно обуставља и седница се приводи крају. Коначан исход је да су због кршења члана 158. Пословника и крађе прописаног „амандманског“ времена свим посланицима, образовни закони донети незаконито.

Тврдња да је забуна са временом настала тако што је Ристичевић повукао пар стотина својих амандмана који се од оригиналних текстова чланова закона разликују само по насумично унетој запети на граматички неисправно место, је неистинита. Повлачење амандмана током расправе је ирелевантно, јер „амандманско“ време (укупних 600 и преосталих 255 минута) не зависе од броја амандмана.

Зашто су медији насели на ово образложење Маје Гојковић и зашто нису све ово детаљно пренели, већ су уместо тога писали чланке у стилу „у скупштини опет циркус“, питање је за новинарску струку којој је последњи час да најбољи од њих устану у одбрану часних и заштиту застрашених колега.

За незаконитост у раду парламента највећи кривац је Маја Гојковић лично. То што се она издирала у преносу на генералну секретарку, тврдећи да ју је ова дезинформисала, не ослобађа је ничега. Само је додатно приказује у најгорем светлу. Зна тачно шта је урадила. Планирала је да то уради још у уторак увече, али није успела, јер не уме да користи информациони систем скупштине.

Зашто су украли време и прекинули расправу пре њеног истека? Па, да би скратили време током којег ће опозиција говорити на националној телевизији у директном преносу. Да се седница не би одужила до четвртка у 16 часова, када би премијерка морала доћи да уживо одговара на питања посланика о нпр. протестима у основној школи у Земуну због смене директора Љубе, о Вулиновој тетки из Канаде, о гашењу Врањских новина уз претње њиховом власнику и његовој породици. Премијерка би морала уживо да прокоментарише чињеницу да преко 61% запослених у Србији зарађује мање од 40.800 динара.

Е зато су украли. Зато су крађом донели образовне законе. Грађани, шта ће сутра Вама украсти?

images (1)

Слика: Преостало “амандманско” време на Е – парламенту у 15:50х у среду 27.09.2017