Šta se tačno desilo u Narodnoj skupštini? Zašto su zakoni o obrazovanju doneti nezakonito? Kako su to preneli mediji?
Prethodna tri dana Narodna skupština je raspravljala o amandmanima na dva obrazovna zakona. Po stavu 4. člana 158. Poslovnika o radu Narodne skupštine propisano je da je za obrazlaganje amandmana predviđeno ukupno 10 sati (600 minuta) i da jedan amandman može biti obrazlagan najduže dva minuta.
Ako bi svaki podnosilac branio amandman tačno dva minuta, bilo bi vremena da se odbrani tačno 300 amandmana. Ako bi svaki podnosilac branio amandman tačno jedan minut, bilo bi vremena da se odbrani tačno 600 amandmana.
Kada se Marjan Rističević javi da u 15 sekundi kaže nešto vickasto o svom amandmanu, sistem od predviđenih 600 minuta skine tačno 15 sekundi.
Kada neko svoj amandman brani puna dva minuta, sistem od 600 „amandmanskih“ minuta skine tačno ta dva minuta.
Kada neko svoj amandman brani dva i po minuta, sistem od 600 „amandmanskih“ minuta skine dva, a prekovremenih pola minuta sistem skine od vremena poslaničke grupe ili vremena njenog ovlašćenog predstavnika. Ako poslanička grupa ili njen ovlašćeni predstavnik nemaju više svog vremena, predsedavajući obrazlaganje amandmana prekida tačno po protoku ta dva „amandmana“ minuta.
To „amandmansko“ vreme je zajedničko vreme svih podnosilaca svih amandmana, bez obzira iz koje su oni poslaničke grupe. Traje tačno 600 minuta, nezavisno od broja podnetih amandmana, pa tako i nezavisno od toga da li je neko tokom rasprave povukao jedan ili 300 amandmana. Povlačenjem Rističevićevih amandmana tokom rasprave samo se otvara prostor da neko drugi brani svoje amandmane, maksimalno dva minuta po amandmanu, u preostalo „amandmansko“ vreme.
Teorijski, na zakon bi mogao biti podnet samo jedan amandman. Za raspravu o amandmanima bi i dalje bilo predviđeno 600 minuta, ali bi se taj jedini amandman od strane njegovog podnosioca mogao braniti maksimalno dva minuta i 558 „amandmanskih“ minuta bi ostalo neiskorišćeno.
Tok sednice i protok ovog vremena precizno su prikazani na ekranu e–parlamenta, oficijelne i skupo plaćene aplikacije za elektronski rad Narodne skupštine. Svi poslanici, pa i Maja Gojković, imaju pristup ovom sistemu. Ne koriste je svi. Ne znaju svi da je koriste. Poslanici DJB znaju. Sve vreme smo u tri dana rasprave precizno posmatrali merenje vremena na ekranu tokom rasprave. Zato u skupštini i sedimo ispred svojih računara, to se i vidi u prenosu.
Od ponedeljka u 10 časova do srede u 15:50 časova od „amandmanskih“ 600 minuta potrošeno je tačno 344 minuta i 5 sekundi. Svo ostalo, u dva i po dana potrošeno vreme su: vremena poslaničkih grupa, njihovih ovlašćenih predstavnika, replike i povrede poslovnika. Ništa od tog „ne troši“ ovih „amandmanskih“ 600 minuta. U sredu u 15:50 časova „amandmanskog“ vremena preostalo je tačno 255 minuta i 5 sekundi (slika 1: print screen e-parlamenta). U tom trenutku Maja Gojković proglašava da je rasprava o amandmanima završena, jer je „amandmansko“ vreme isteklo. Dalja rasprava o amandmanima se protivpravno obustavlja i sednica se privodi kraju. Konačan ishod je da su zbog kršenja člana 158. Poslovnika i krađe propisanog „amandmanskog“ vremena svim poslanicima, obrazovni zakoni doneti nezakonito.
Tvrdnja da je zabuna sa vremenom nastala tako što je Rističević povukao par stotina svojih amandmana koji se od originalnih tekstova članova zakona razlikuju samo po nasumično unetoj zapeti na gramatički neispravno mesto, je neistinita. Povlačenje amandmana tokom rasprave je irelevantno, jer „amandmansko“ vreme (ukupnih 600 i preostalih 255 minuta) ne zavise od broja amandmana.
Zašto su mediji naseli na ovo obrazloženje Maje Gojković i zašto nisu sve ovo detaljno preneli, već su umesto toga pisali članke u stilu „u skupštini opet cirkus“, pitanje je za novinarsku struku kojoj je poslednji čas da najbolji od njih ustanu u odbranu časnih i zaštitu zastrašenih kolega.
Za nezakonitost u radu parlamenta najveći krivac je Maja Gojković lično. To što se ona izdirala u prenosu na generalnu sekretarku, tvrdeći da ju je ova dezinformisala, ne oslobađa je ničega. Samo je dodatno prikazuje u najgorem svetlu. Zna tačno šta je uradila. Planirala je da to uradi još u utorak uveče, ali nije uspela, jer ne ume da koristi informacioni sistem skupštine.
Zašto su ukrali vreme i prekinuli raspravu pre njenog isteka? Pa, da bi skratili vreme tokom kojeg će opozicija govoriti na nacionalnoj televiziji u direktnom prenosu. Da se sednica ne bi odužila do četvrtka u 16 časova, kada bi premijerka morala doći da uživo odgovara na pitanja poslanika o npr. protestima u osnovnoj školi u Zemunu zbog smene direktora Ljube, o Vulinovoj tetki iz Kanade, o gašenju Vranjskih novina uz pretnje njihovom vlasniku i njegovoj porodici. Premijerka bi morala uživo da prokomentariše činjenicu da preko 61% zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od 40.800 dinara.
E zato su ukrali. Zato su krađom doneli obrazovne zakone. Građani, šta će sutra Vama ukrasti?
Slika: Preostalo “amandmansko” vreme na E – parlamentu u 15:50h u sredu 27.09.2017
Ona ne ume da pročita ni koliko je sati, a vodi Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Toliko o njoj i njenima koji su je postavili.
Nisam birac na gradskim/komunalnim izborima u B-gu, ali mi se principijelnost, doslednost i politicka volja DJB da se stvori drugaciji, alternativni politicki ambijent, i pokaze da postoje organizacije koje se u tehnicko-tehnoloskom znanju, organizacionim pitanjima, i odnosom prema gradjanima pokazuju pristup koji se ne uklapa u opoziocinu premisu pred izbore u B-du…Naravno odgoovrnost za ovu vrstu izolovanog polozaja ce morati da izracunaju i imaju u vidu…, a ja im zelim puno uspeha.
E’puste li srece da je samo to vreme koje su Vam ukrali. Sve sto Vam svake SEKUNDE obecavaju preko malih ekrana je vremenski 70 godina u zaostatku od realnog merenja vremena u zapadnoj Evropi. Da sadasnji sistem vlasti nezna da meri vreme u realnom vremenu mozete da vidite i u TV reklamama i one su nam van realnog vremena u kome zivimo,u njima mozete da vidite srecne i nasmejane porodice.Izgubljeni smo u prostoru i vremenu.
DOSTA JE BILO ,negubite VREME !
Kada se pogleda ko sve glasa za ovo sa clanovima svojih porodica imamo oko 2,5 miliona gradjana Srbije koji ovo i ovako bas zele. Ja mogu samo da gledam svoja posla i da ih ne zalim ni malo… Pa neka kukaju kako nemaju ovo, ono….