Aleksandar Stevanović o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću dve stvari da kažem vezano za dva zakona koja se tiču nacionalne akademije i uopšte obuke javnih službenika.

Prva stvar je stanje u kome ti ljudi rade i razvijaju se i daju nekakve autpute građanima.

Druga stvar je, koji se to rizici javljaju u procesu implementacije, a zakon je ovakav kakav jeste i na šta u stvari prilikom implementacije treba obratiti pažnju.

Ne gajim neke preterane iluzije da bi se amandmanima zakon mogao izmeniti. U ovom momentu imamo javni sektor koji je takav kakav jeste. Različite vlade su ga različito oblikovale, ali kada bi hteli da ga saberemo u dve ključne karakteristike, svako ko vodi opštinu ili ministarstvo ili agenciju, kada ga pitate kakva je situacija sa zaposlenošću, a on će vam reći – imam 20% ljudi manjka i 20% ljudi viška. To je jedna realnost koja postoji i koja se još uvek nije rešila.

Druga stvar koja je već bila izvesna, većina zaposlenih u javnom sektoru osim u agencijama koje imaju svoje izvorne prihode će reći da su im plate izuzetno niske i to je tačno. Imali smo problema sa jednim velikim deficitom. Deficit je sečen tako kako je sečen i dosta.

Javni sektor je suštinski sečen jednom sekirom i sada u ovom momentu kada nemamo neki visoki javni deficit, vreme je da se razmisli i da se koriste neka elegantnija sredstva i da se vidi šta se može uraditi, da ti ljudi koji rade u javnom sektoru i sa ovakvim primanjima ili koja budu uvećana, budu zadovoljniji, a zadovoljni ljudi daju bolje autpute, kako opštinskim upravama, tako građanima, tako ministarstvima i svima koji su u kontaktu sa državom Srbijom na svim nivoima.

U ovom momentu imate dosta igrarija u javnom sektoru kada, npr. u nekoj opštini, a to je nešto što bi, verovatno ministri trebali da znaju, npr. odluče svesno da podignu nezakonito plate, a da ona osoba koja je to potpisala plati kaznu, znači podigne onoliko koliko nije krivično delo, nego prekršaj, a iz crnih fondova zaposleni mu pomognu da plati kaznu.

Imajući u vidu koliko često dolazi kontrola u opštine, to prođe, manje-više bezbolno. I mnoštvo takvih stvari imate, kao što su igre sa stimulacijama koje idu u krug itd. Dakle, to vam je indikator toga da je prvi osnovni problem visina plata. Ali, imamo i druge probleme koji postoje, a oni se odnose na to da pare obično nisu sve kada se bavite nekim poslom, jer da su pare ključni faktor većina nas ne bi ni sedela u Skupštini. Imamo mnogo isplativijih poslova. Dakle, postoji nešto što je više od toga. To je jedna od stvari na koje upravo ova Akademija treba da odgovori i uopšte obrazovanje, usavršavanje javnih službenika.

Pažljivo sam pročitao i zakon i izmene ovog drugog zakona. Imaju neke stvari koje jesu zaista za pohvalu. Zakon navodi koji su indikatori kada se, jednostavno pali crvena lampica i kada se kaže – moramo intervenisati sa obukom. Međutim, tu postoji jedan problem. Imamo i indikatore, ali u ovom momentu ne znamo, a kasnije ću reći zbog čega je to, zašto su se ti indikatori pojavili.

Druga stvar, jako je dobro što imamo programe obuke rukovodilaca. To se jako često zanemaruje, ali rukovodioci su ljudi koji moraju znati da rade sa drugim ljudima. Činjenica je kada vi kažete nekome ko je hijerarhijski ispod vas, a niste u vojsci – uradićeš to zato što ti ja kažem, ili zato što imam moć, ili što ćeš videti svoga boga! Ljudi na to ne reaguju dobro i najčešće bude ili tihi bojkot ili rad ispod svakih performansi.

I u mnogo opština i u mnogo ministarstava u Srbiji, ljudi se žale na komunikaciju da ne razumeju jedni druge, da ljudi koji su izabrani politički ne razumeju one koji su tehnokrate i koji rade u javnoj upravi, da javna uprava ne razume večnike, jednostavno, da nedostaje interpersonalne stručnosti, da ljudi razumeju jedni druge i da budu bolji menadžeri. Jako je dobro što se o tome vodi računa.

Takođe, izuzetno je bitno što se ljudi obučavaju za proces pristupanja EU. Naša buduća kuća. Mnogo će nas posla čekati, i ljudi moraju da znaju koliko će kompleksnih zadataka biti pred njima, počevši od najnižih do najviših nivoa. To je realnost i to je dobro što je predviđeno.

To su stvari koji zaslužuju pohvalu, ja ne mogu da kažem da je to loše. Ono što su veliki izazovi što mi u osnovni javnog sektora imamo menadžment ljudskih resursa koji se svodi na – ugovore, konkurse, na godišnje odmore, penzionisanje i slično. To sve znate i sami. Većina vas zove osnovni menadžment ljudskih resursa.

Međutim, u većini složenih sistema, država je najsloženiji sistem koji postoji i izuzetno bitan sistem. Jako je bitno kako se ljudski resursi razvijaju, u kom pravcu ide, koje su karijerne putanje, kako se ljudi motivišu. Kako se ljudi motivišu na promene koje će se desiti, posebno sa malim platama što je realnost, ne mogu da se promene preko noći. Kako se motivišu? Tu imamo problem. Mi ne da nemamo programe, ne da nemamo ljudi koji bi znali preneti znanje, iskustva, veštine i motivisati ljude, nego što nemamo menadžere ljudskih resursa ni u opštinama, ni u većini ministarstva, javnih institucija koje bi znali šta su problemi zaposlenih.

Mogli bi postaviti dijagnozu, i ako imate dijagnozu onda znate čime se bavite. Vi ako ne znate šta je uzrok indikatora koji su navedeni u zakonu, intervencija neće biti uspešna. Možete ih poslati na mnogo programa obuke, a ako ti programi obuke ne rešavaju njihove ključne probleme, i ono što je pretpostavka da bi Akademija bila uspešna – da imate menadžere koji poznaju ljudske resurse, da imate profil svakog zaposlenog u javnoj upravi i da znate, u stvari u čemu su problemi i u kom pravcu ti ljudi treba da se razvijaju i zašto su u nekim momentima nezainteresovani da rade svoj posao, ili su jako zainteresovani. Takvi ljudi su još dragoceniji.

Postoji još jedan problem koji se može javiti i to bi mi bilo drago da čujem odgovor. U ovom momentu imate više pružilaca obuka. Imate SUK koji je počeo da pruža obuke, imate bilateralne donatore, fantastične programe obuka imate, npr. GIZ ih je imao mnogo, npr. SEKO naši švajcarski prijatelji imaju fantastičan realan projekat, i da ne idem dalje i dalje.

Dakle, to su neki programi obuke koji postoje. Kako ćemo izbeći preklapanja i najbolje koristiti naše resurse? Imamo programe obuke u Ministarstvu finansija za interne revizore. Dakle, mnoštvo obuka i unapređenja ljudskih resursa na raznim mestima. Na koji način ćemo to iskordinisati da postignemo najviše jer nemamo dovoljnoj sredstava i dovoljno kvalitetnih ljudi u našoj zemlji?

Takođe, još jedno bitno pitanje su talenti. Kako zadržati talente u javnom sektoru? Ljude koji su nadprosečno dobri, a situacija je takva kakva jeste, ne možete im pružiti mnogo materijalnog ali možete im pružiti mogućnost da se razvijaju i da im ne obezvređujete logiku. Ima mnogo slučajeva u Srbiji da su zaista napravljene velike nepravde prema talentovanim ljudima. Svi znate u lokalnim sredinama da vrlo često, kada je izbacivana prljava voda, da su izbačeni fantastični ljudi, samo zato što se sumnjalo da nisu podobni. Ponekad to stvarno biva obezvređivanje logike i obezvređivanje mogućnosti da ceo javni sektor bolje radi.

Konačno imate i primere nečega sličnog što funkcioniše u regionu. Mnogi od ministara, od pomoćnika ministara i ljudi koji su visoko kotirani u javnim sektorima su bili u RESPI na obuci. Imate taj primer u Denilovgrad za ceo region. Možete svoja iskustva povući iz toga slučaja i možemo verovatno, ako to radimo profesionalno, napraviti akademiju koja jeste dobra, ali moramo ove preduslove zadovoljiti, inače nećemo postići maksimum, biti u ovakvoj zemlji koja je preživela mnoge krize i neke stvari koje nisu dobre, a ne izvlačiti maksimum je veliki greh prema građanima.

Sve u svemu, takođe, otvarala se isto mogućnost, to je poznato, da se otvara jedna velika akademija u Plandištu, za obuku ljudi koji se vraćaju u region povratnika i zapadne Evrope i za migrante. To je isto jedna velika šansa da se ne samo obuče i integrišu ljudi, nego i da se zaradi. To su primeri koji mogu biti dobri i koji jesu šansa, ali prevashodno, moraju se neki preduslovi stvoriti, a ja sam ponešto zabrinut da će se to desiti. Uopšte neću ulaziti u taj momenat koje su moje kolege ranije govorili. Govorim kao da je najbolja moguća situacija što se tiče implementacije. Sve u svemu, koncept je u redu, ali postoje nedorečenosti i te nedorečenosti mogu upropastiti jedan koncept koji može biti jako dobar.

Možda na kraju da citiram osobu koja ima najviše moći u Srbiji, u ovom momentu i koja presudno oblikuje Srbiju … da, Ana Brnabić, jeste, koja je mnogo puta govorila o tome i da se u ovoj zemlji zida jedna velika građevina, koja će se podići do neba i koja će ostati za naredne generacije i koje će nastavite da je zidaju. Vi, ako nemate cigle u temelju koje su dobile čvrsti i izdržljivi, a to vam je javni sektor i tu su obučeni ljudi jer znanje pokreće svet. Bojim se da ta kula neće moći da naraste visoko. Hvala vam na pažnji.