Branka Stamenković
Ovim amandmanom mi tražimo da se dosledno, kao i svi prethodni i budući članovi ovog zakona brišu jer smatramo da ovaj zakon ne treba da bude donet i da dualno obrazovanje ne treba uvoditi u naš obrazovni sistem, u najmanju ruku ne u ovom trenutku, ne dok ne rešimo goruće probleme od kojih pati osnovnoškolsko i predškolsko obrazovanje i zbog kojih na kraju osnovne škole imamo loše rezultate zbog kojih imamo i nekakvu potrebu za legitimisanjem tih rezultata ovim tzv. dualnim obrazovanjem. Podsetiću vas da u strategiji obrazovanja do 2020. godine stoji da nama jeste cilj da povećamo i broj visokoobrazovanih u ovoj zemlji, njih ima samo 7%. Mi to nećemo postići uvođenjem dualnog obrazovanja. Mi ćemo to postići samo korenitom reformom predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja, koji su zastareli i nepravedni, koji su samo kao bajagi besplatni.
Molim vas, kada je dete moje krenulo u pripremni predškolski program, koji je kao bajagi besplatan, na prvom času od nas je zahtevano da damo novac za udžbenike, da damo novac za igračke, da damo novac za popravku sijalica i da damo novac za sapun, za kupovinu ubrusa, za kupovinu toalet papira. Isto se od nas zahtevalo i u prva četiri razreda osnovne škole. Šta je tu besplatno? Da ne pričamo o udžbenicima koji pod hitno moraju da se plaćaju iz budžeta Republike Srbije. Poslanička grupa Dosta je bilo se zalaže da to bude tako. Hvala.
Vesna Rakonjac
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, drage kolege, malo mi je mučno više da slušam o besplatnim udžbenicima, to nismo imali ni u vreme socijalizma. I u vreme socijalizma roditelji su plaćali svojoj deci udžbenike, socijalne kategorije su imale besplatne udžbenike i besplatne užine. Prema tome, opredelite se šta želite – utopiju ili kapitalizam. Kapitalizam ste želeli, to ste dobili. Prema tome, uživajte u onome što ste tražili, kao što rekoh, to ste i dobili.
Druga stvar, ako želite da se ugledate na zemlje EU, pogledajte model Danske i kako izgleda jedan vrtić u Danskoj. Nema šarenih zidova, nema igračaka, zidovi su sivi, deca su prepuštena vaspitačicama koje nisu baš mnogo posvećene, jer kod njih preovladava mišljenje da deca treba sama da se izbore za svoje statuse i roditelji nisu toliko brižni kao mi, pa neće juriti za detetom da mu stavimo kapu na glavu kada pada sneg, nego ćemo ga pustiti da izađe, pa kada oseti da mu je hladno vratiće se sam.
Znači, to je upravo napisala jedna Srpkinja koja je napustila Srbiju u potrazi za boljim životom i nastanila se u Danskoj. Kaže da su Danci najsrećnija nacija na svetu po nekim evaluacijama. Prema tome, izaberite šta hoćete. Hoćemo li takav sistem ili vašu utopiju koja, kažem vam, nije bila ni u vreme socijalizma. Ne znam gde ste vi živeli sedamdesetih i osamdesetih, ja sam živela u Srbiji, školovala se po onom socijalističkom sistemu koji je bio takav kakav jeste, ali nikada sve kategorije učenika nisu imale ni besplatne udžbenike, ni besplatnu užinu, prema tome, nemojte više da nam prodajete maglu i da zaluđujete narod, molim vas.
Branka Stamenković
Hvala.
Koleginica Rakonjac se meni direktno obraćala i pričala o tome kako ni u socijalizmu udžbenici nisu bili besplatni, pa Bože moj, nisu ni u današnjem ovom našem kapitalizmu. Samo da znate, koleginice Rakonjac, nismo mi k od kapitalizma videli. Ovo što mi imamo nije kapitalizam, nego kleptokratija i partokratija, a inače u najkapitalističkijim zemljama sveta udžbenici su besplatni, u SAD, u Kanadi, u Norveškoj, u Bocvani su besplatni udžbenici, ali u Srbiji, pošto u socijalizmu nisu bili besplatni, nisu ni u kleptokratiji. Hvala.
Dodatak:
Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji samo zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koji je čine, na račun šire populacije i često bez sakrivanja.
Partikratija ili partokratija je de fakto oblik vladavine kojom je politički proces u jednoj zemlji podređen interesima političkih stranaka (jedne ili više njih) u odnosu na građane kao nosioce suverenosti.
Bravo Branka 🙂
Slika i prilika šta ne valja u sistemu obrazovanja Srbije.
O obrazovanju govori osoba, narodni poslanik dr Rakonjac, osoba sa doktoratom odnosno osoba koja je prošla ceo naš školsko-obrazovni sistem, i to tako da demonstrira živ primer kako se ponaša žrtva očajnog sistema, jer je od nje napravio funkcionalno nepismenu osobu.
Žalosno. Kakv crni doktorat je ona mogla da napiše?
Dr. Rakonjac obrazlaže rešenja pozivajući se na karikirani članak (preuzet sa internet portala), a čiji je autor navodno osoba koja se u sve to lično uverila u Danskoj. Članak je mogao naravno biti i potpuno izmišljen, dorađen, prepričan i sl. radi čitanosti, a i da nije, svakako je subjektivan jer govori o iskustvu i utisku jedne osobe. Našoj poslanici sve to nije problem, već ona sa takvom uverenošću da je to što pročita i čuje istina i najbolje za decu, bez problema izvlači zaključke. Ako zanimljivo zvuči, sigurno je tačno, i sigurno je dobro.
Njoj ne pada na pamet da daje zvanične izvore u smislu komparativnih rešenja ili primere komparativnog prava, koliko-toliko objektivne argumente, nego se poziva na članak sa portala. Neverovatno. Doktor nauka, narodni poslanik. Jadni mi.
Placali su svi udzbenike ali to nije bilo pola plate,i menjali smo knjige koje su se koristile 3-4 godine,sto sada nije moguce.Sedi, jedan dr radikalko!
Cenjene kolege,
rođen sam u februaru 1959. godine u tom strašnom diktatorskom režimu. Naravno da ništa nije crno – belo, ni jedan poredak ne može svima udovoljiti; No, jako dobro se sećam da su škole, domovi zdravlja i domovi kulture, barem u Vojvodini, bili prioritet. Ondašnja vlast je opismenjavala i lečila ljude; u školama je bilo veselo, horovi u tri glasa bili su najnormalnija pojava, svi su bili u nekakvim sekcijama, išlo se na takmičenja širom one mrske Jugoslavije; na ekskurzije se nije išlo radi šopinga, vodili su nas da vidimo Dečane, Sopoćane, Studenicu, Žiču i Manasiju, Crkvu Svetog spasa, Sv. Naum, Smederevo, Ćele-kulu, Dubrovnik, Tjentište, pećine, muzeje i pozorišta. Sve vreme osnovnog školovanja knjige su bile besplatne, i u gimnaziji koju sam pohađao knjige su bile džabe; već na fakultetu (1977 – 1981) smo kupovali udžbenike, ali to nije bilo skupo. Diplome se nisu štancale na kilo … iskreno mislim nakon toliko godina da je tadašnji režim nastojao da civilizuje ovaj narod. Za razliku od ovoga kojem je cilj da apsolutno sve uništi.
Ne znam zašto sam ovo napisao. Nikom ne može da naškodi. Valjda
Svidja mi se odgovor. Ono sto bi se moglo unaprijediti u ovoj ideji o besplatnim udzbenicima je sledece.
Poklanjanje udzbenika ucenicima svake godine je mozda finansijski neracionalno. Umjesto toga, skole bi mogle da izdaju udzbenike ucenicima u trajanju od jedne godine. Po zavrsetku skolske godine, ti udzbenici bi bili vraceni skoli i proslijedjeni novoj generaciji ucenika.
Ovim bi troskovi besplatnih udzbenika bili smanjeni. Slican sistem se primjenjuje u SAD-u ako sam dobro razumio:
https://www.quora.com/Why-dont-American-elementary-schools-have-textbooks
Besplatni udžbenici nego šta. I apsolutno podržavam priču da se isti udžbenici prenose kroz generacije pa kad završiš školsku godinu vratiš knjigu školi koja ti je istu i dala. Odrastao sam u ratu u Republici Srpskoj i prva generacija ratnih gimnazijalaca je krenula da radi po planu i programu iz Srbije. Nije bilo moguće kupiti knjige kod nas ali su neki dobri ljudi kupili 80 kompleta udžbenika koliko je bilo u dva razreda gimanzije. Naredne 4 generacije ili čak 5 su koristile te udžbenike. Naravno bilo je i uništavanja od strane đaka ali na početku godine se pregledaju knjige, uruče se uz revers i ako si vratio oštećenu, išaranu ili šta ti ja znam na koji način oštećenu knjihu, onda to i plati. Dakle sistem je savršeno radio i zašto to onda ne primjenjivati i dalje. Velika je stavka za roditelje sa više djece svake godine udžbenike.