Закон о спречавању насиља у продици је донесен прошле године по хитном поступку и у обједињеној расправи са законима са којима није имао везе. Каква расправа, такав и закон – лош.
Закон је ступио на снагу у јуну ове године, а то колико је закон био непотпун и лош имали смо прилике да се уверимо кроз случајеве породичног насиља са тргичним последицама по животе неколико жена, мушкараца, а на жалост и по живот једног детета.
Број случајева породичног насиља се не смањује, број убистава такође се не смањује. Већи је број случајева породичног насиља који се пријављују, али на томе се отприлике и завршава. Насилници немају страха, а жртве немају довољну помоћ државе.
Зато предлажемо да:
Прво: Свака подручна полицијска станица има обавезу да има најмање једног надлежног полицијског службеника обученог за спречавање насиља у породици и пружање заштите жртвама.
Друго: Да се насилницима који су под дејством алкохола и / или под дејством психоактивних супстанци задржавање одреди након што дејство алкохола и / или психоактивних супстанци престане.
Треће: Да се и жртва породичног насиља детаљно информише о изреченим хитним мерама.
Четврто: Предлажемо да жртва има право да именује особу од поверења која би присуствовала састанцима групе за координацију. Неопходно је омогућити жртви да именује особу која би штитила њене интересе ако сама није у стању да уради. Тренутно жртва нема избора.
Treba predložiti izmene Zakona o javnom redu i miru, jer po ovom zakonu stan ili kuća nisu javno mesto. To za posledicu ima da žene koje su bile žrtve nasilja u porodici ne mogu da dobiju prekršajnopravnu zaštitu, koja je zbog kraćeg trajanja postupka efikasnija od krivične. Treba samo dodati dve reči u opis prekršaja “i tako ugrozi javni i kućni red i mir”. Prekršajno gonjenje učinilaca bi omogućilo kažnjavanje učinilaca u roku od nekoliko dana od izvršenog dela, a vreme je ključni faktor kod ovog nedela.