Kada se moja komšinica Stanka svađa sa mužem ona mu kaže: „Ti si udaren, vidim ja, samo nemam dokaz. Al’ ću da stavim kameru da te snima, pa kad napravi snimak imaću i dokaz.“ Pre nekoliko dana komšinicu Stanku udario auto na pešačkom prelazu… Vozač je dao gas i nestao u daljini. Stanka se pridigla, bacila pogled na tablice, ali – stranac, nije mogla da upamti. Kada je shvatila da je čitava, okrenula se levo-desno… Nigde nikog na temperaturi od 45 stepeni, u dva sata posle podne. Setila se i da pogleda u semafor, ali šta vredi, na njemu nema kamere. Došla je polako do kuće i ispričala mužu šta se dogodilo. On se toliko smejao da je ceo komšiluk čuo o čemu se radi. „Eto ti sad, što nisi nosila kameru? I ti si udarena, samo nemaš dokaz!“, ponavljao je komšija do uveče.
Smejali smo se i čudili tome da već nekoliko godina petnaestak gradova u Srbiji ima postavljene kamere na većim raskrsnicama. U tim gradovima je zaživela praksa da bahatim vozačima koje snime kamere na kućnu adresu stižu prekršajne kazne. Ako je prošao na crveno, prekoračio dozvoljenu brzinu, nije propustio pešaka na prelazu… kamera je snimila. U Kruševcu nema straha za vozače koji pretiču preko pune linije, trube sirenom ako poštuješ ograničenje brzine ili puštaš prednost automobilu sa desne strane, da ne govorimo o onim vozačima koji ne poznaju pravila kretanja na kružnom toku. Ako u blizini nema saobraćajne patrole, neće biti ni dokaza, a time ni kazne. Komšinica Stanka savetuje ovih dana: „Što se pešaka tiče, najbolje bi bilo da se kreću u trojkama! Za slučaj da jedan bude udaren, ostaće bar dva svedoka! Ili da uključe kameru na mobilnom telefonu čim kroče van dvorišta“.
Komentariši