Kada je 1879. godine Fransis Makenzi kupio parcelu zemljišta (tada na rubu grada) između današnjih Njegoševe ulice, Trga Slavija i Svetosavskog platoa, izdelio je i prosekao pravolinijskim sokacima, pretvorivši je u placeve koje je zasebno prodavao, sudbina Vračara u znatnoj meri bila je određena. Na praznom prostoru odjednom su počele da niču porodične kuće, ušuškane u zelenilu svojih dvorišta, koje su vlasnicima pružale mir, ali istovremeno i gušt gradskog života. Dugo vremena, Vračar je imao reputaciju mesta primamljivog za život, imidž prestiža, da bi pre dvadesetak godina tu blagodet „prepoznale“ lokalne i gradske vlasti, te razni sumnjivi investitori. Sve to na štetu komfora njegovih žitelja.
Vračar je pretvoren u gradilište. Ipak, ne gradi se ono za čim velika potreba postoji – novi vrtići i dečja igrališta, ne niču prostori za rekreaciju i zelene površine. Na Vračaru se “rađaju” samo stambene zgrade. Ulice postaju klanci utisnuti između stambenih zgrada u kojima, umesto dvorišta s porodičnim kućama, izranjaju “tesne” građevine. Na prostoru gde je živela jedna porodica, sada će živeti njih petnaestak. Gradske i opštinske vlasti ne reaguju na način na koji to čine vlasti u uređenim evropskim gradovima. Umesto toga, oni koje biramo da brinu o nama i našem životnom prostoru, prave dilove sa investitorima, postajući bogatiji za nove kvadrate stambenog prostora, “besne” automobile i sl.
Sva briga vlasti za žitelje Vračara svela se na iscrtavanje parking mesta i ugradnju senzora ne nekim od već postojećih parkirališta. O gradnji novih parking mesta i garaža, a to je ono što zbog spomenutog bujanja stanogradnje postaje duboka rana Vračara, niko i ne razmišlja. Uz to, pre izvesnog vremena prodat je prostor na kome se nalazio “Depo”, tržni centar koji je izgoreo u požaru. I na tom mestu, naravno, “isklijaće” stambeno-poslovni kompleks.
Da li je Vračaru, kao i Beogradu, zaista potrebno dodatno širenje? Mislimo da je uređivanje potrebnije od širenja. Naime, bilo bi lepo i korisno da se prostor “Depoa”, površine 4.300 metara kvadratnih, preuredio u manji park, u kojem bi naši stariji sugrađani mogli da se druže ili odigraju partiju šaha. Ili se, pak, mogao iskoristiti za pristojnu i u ambijent uklopljenu garažu, koja bi bila ustupljena na korišćenje stanarima okolnih vračarskih ulica.
Da li će se deo od 4.150.000 evra, za koliko je prodat prostor „Depoa“, uložiti u nešto što bi koristilo stanovnicima Vračara? U gradnju novog vrtića? U uređivanje parcele pored terena fudbalskog stadiona „Obilić“, zarasle u korov, da bi se napravila atletska staza za Vračarce (kao što na Zvezdari postoji „Olimp“)? U proširenje nekog od postojećih ili pravljenje novog parka? U otkup nekoliko kuća (umesto investitora) da bi se na tim lokacijama napravio pristojan parking prostor?
Sva je prilike da će se deo tog novca potrošiti za organizovanje „besplatnih“ ekskurzija za naše starije sugrađane (ista vlast, od penzija u proteklih par godina uzela je toliko da im može organizovati letovanje i zimovanje, ne samo ekskurzije!), koje se planiraju u susret predstojećim gradskim izborima. Sva je prilika da će otići na „besplatnu“ školicu sporta koju za decu u vračarskim vrtićima organizuje privatna klinika „Fiziocentar“ u dogovoru sa Opštinom Vračar. Zapravo, sve će to biti plaćeno NAŠIM novcem. Nepoznanica je samo u čijem džepu će on završiti.
Sugrađani, neodgovornošću i sebičnošću lokalnih i gradskih vlasti u proteklih dvadeset pet godina, Vračar je na putu da od prestižnog mesta postane deo grada čiji će se žitelji sa nostalgijom sećati stare slave. Zar ćemo to dozvoliti? Zar ćemo razočarani odustati od borbe za uređeniji i humaniji Vračar? Postoje vrednosti za koje se vredi boriti po svaku cenu, vrednosti koje životu daju smisao.
Hajde da zajedno pokušamo da učinimo nešto dobro za Vračar! Odazovite se na pozive koje ćete uskoro dobiti od članova pokreta „Dosta je bilo – Vračar“, jer mi od borbe nismo odustali. Posetite nas u našoj kancelariji (Maksima Gorkog 20) i iznesite nam probleme sa kojima se susrećete u svom kraju. Ovu bitku moramo izneti zajedno i moramo verovati da je moguće živeti dostojanstven život, za koji smo već zaboravili kako izgleda.
Radomir Mrkić
Dosta je bilo Vračar
Tako je u svakom delu grada.U zemunskoj Gornjoj varosi,umesto starih kuca nabijaju zgradu do zgrade,pa je sve zaguseno vozilima jer su parkinzi nedovoljni.Kad naprave Zemunske kapije,na mestu srusene Konjicke skole koja je arhitektonski i istorijski vredna,sa 1300 stanova i isto toliko vozila,bice ko na Vracaru.Kad se sve to slije u uski centar grada,Cara Dusana i Muhar…a vec je katastrofa.Inace,GSP je skroz prso,ko da su 90e,nesto se desava,cuo sam da su mnogi vozaci otisli vani,raspad sistema.Mislim da bi trebalo podrzati proteste u 45om bloku,i ucestvovati,bez obzira ko ih organizuje,ne treba cekati poziv jer je stvar opsta.Ovako svako protestuje sam za sebe,izlazi na izbore sam,a od toga nema nista,oko izgradnje pumpe bar mogu svi da se sloze.Sta vas sprecava da to uradite?
Pokret “Dosta je bilo” u svom programu u 20 tačaka za Beograd između ostalog insistira i insistiraće na borbi protiv svake vrste gradnje kojom se uzurpira životni komfor većine beograđana a u korist jednog malog broja ljudi (investitora i onih koji im jer su u nekoj vrsti dila sa njima izdaju dozvole za sve i svašta). U tom smislu podržavamo sve one grupe građana koji se bore protiv navedenog…građane koji se bore protiv izgradnje nove benzinske pumpe u bloku 45, koji se bore protiv nelegalne gradnje i devastacije savskog nasipa, koji se bore protiv potencijalne stanogradnje na mestu hipodroma i slične.
Naravno,ali bi ja pozvao simpatizere i clanstvo,pojavio se tamo licno,i tako postao vidljiviji.Sa druge strane,treba se solidarisati sa onima koji imaju problem,i pribliziti inicijativi NDMBGD,koja radi istu stvar kao DJB.Pa ko dodje ,dodje.Kao sto je bilo u slucaju protesta u vezi Hercegovacke.Ipak su oni klinci,nafurani,kazu nema kredibilnih stranaka,svi su isti.Ja bih to iskulirao,i iskoristio proteste za promociju DJB i uspostavljanje saradnje sa njima.Malo politicke ofanzive,klinci to imaju,stranke nemaju.
Bravo za tekst i inicijativu!
Nisam siguran ali mi se cini da to ima pomalo i veze s nastavkom tj realizacijom starog projekta “Beograd-megapolis”. Cinjenica je da su odavno sve evropske metropole pocele da lice jedna na drugu. Nestao je sarm i posebnost urbane kulture. Nevidim nista lose u zameni “staro za novo”. Pitanje parking prostora,pa izgradice se P garaze,nekom bliza nekom dalja,100 -500 m. Sve ima svoju cenu.