Imovinu našeg čitaoca popisaće izvršitelji jer nema da plati 77.000 dinara za neplaćen telefonski račun unuke koja je prijavljena na njegovoj adresi.
Izvršitelj će popisati imovinu vlasniku stana, iako dug nije njegov. Dovoljno je da je dužnik prijavljen na njegovoj adresi bilo kao srodnik ili podstanar. Ovakvo pravo javnim izvršiteljima daju važeći propisi koji podrazumevaju da imovina može da se pleni i takozvanom trećem licu.
Ovako nešto može da očekuje i čitalac „Politike”, penzioner čija je unuka zbog neplaćenog duga za mobilni telefon dobila rešenje o izvršenju u iznosu od 77.000 dinara. Ona nema svoju imovinu a prijavljena je na dedinoj adresi. Dok čeka da mu na vrata zakucaju izvršitelji, jedino što mu preostaje je ili da plati dug ili da podnese prigovor, ali to neće odložiti popisivanje njegove imovine. Isto bi prošao i stanodavac čiji je podstanar napravio dug. Čak i pet godina pošto se odselio – ukoliko ga vlasnik stana nije na vreme odjavio.
Zakon o izvršenju je jasan – ako ne bude zadovoljan odlukom izvršitelja, može da podnese prigovor sudu, pokrene parnični postupak i naknadno dokazuje da je imovina njegova a ne dužnikova. Međutim, samo pokretanje parničnog postupka, kako je naš sagovornik saznao od advokata, košta oko 10.000 dinara. I dok su se pravnici sporili oko toga da li se na ovaj način krši ustav povredom lične imovine „trećih lica”, zakonodavac ističe da su pravom na prigovor i tužbu oni zaštićeni od toga „da im se naplati nešto na šta imaju pravo vlasništva”.
U Komori izvršitelja kažu za naš list da prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju javni izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica. Kažu da će izvršitelj popisati i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički. Ističu da vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja.
– Treće lice koje tvrdi da na popisanim stvarima ima neko pravo koje sprečava izvršenje može izjaviti prigovor kojim zahteva da se izvršenje proglasi nedozvoljenim na tim stvarima. Ukoliko ne bude zadovoljan pravosnažnom odlukom može da pokrene parnicu pred sudom – navode u Komori izvršitelja. Prema njihovim podacima, za prošlu godinu, samo oko pet odsto od ukupnih sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja ostvareno je prodajom pokretnih stvari u svojini ili državini izvršnih dužnika. Advokat Vojin Biljić smatra da ovakvo zakonsko rešenje nije u skladu ni sa Ustavom RS ni sa Evropskom konvencijom. Ističe da je svaka država članica Saveta Evrope, pa i Srbija, dužna da osigura mirno uživanje imovine svakom građaninu, bez bilo kakve njegove obaveze, pa tako i obaveze da ispravlja greške suda ili izvršitelja.
– Neverovatno je da je ovaj zakon zarad olakšavanja postupanja izvršitelja ograničio pravo na imovinu savesnih građana, terajući ih u sudski postupak kako bi zaštitili svoju imovinu i prebacujući na njih nesrazmeran teret – ističe naš sagovornik. Siguran je, dodaje, da će ovo i te kako predstavljati aktuelno pitanje pred Evropskim sudom za ljudska prava kad pristignu prve predstavke protiv Srbije zbog ovakvog zakona. Biljić kaže da se teško može braniti stav da je ovakvo zakonsko rešenje usvojeno zbog potencijalnih zloupotreba nesavesnih dužnika.
– Tu postoje mnoga druga smislena rešenja, uključujući i lični bankrot, ali ovo svakako nije legitimni način, ni u jednom pravnom sistemu u svetu. Niko ne može biti odgovoran za tuđi dug, niti kažnjen zbog toga što je sa dužnikom stupio u neku vrstu pravnog odnosa, poput zakupa stana, zajedničkog domaćinstva ili na neki drugi način. Nažalost, zakon je na suprotnom stanovištu – kaže Biljić i ističe da se nada se da će Ustavni sud ove odredbe oglasiti neustavnim.
Autor: Jelica Antelj / Ivana Albunović
Tekst preuzet sa www.politika.rs.
http://www.politika.rs/scc/clanak/392869/Dug-unukin-dedi-popisuju-imovinu
Izvršitelje treba odmah ukinuti.
Banda neviđena
Hoće li DJB da ukine ovaj zakon ako dođe na vlast i koje rešenje nudi?
Jos kada je pocela prica o izvrsiteljima, rekao sam da dolazi pakao. Ko ne zna gde to ide, nek cita mao ili gledao snimke kako je to u USA. Svakako, onaj pokret koji garantuje ukidanje ove bolesne i represivne tj kriminalne institucije,ima moj glas.
Možete li da pokrenete potpisivanje peticije da se pod hitno ukinu ižvršitelji. Mislim da bi ogroman broj građana sa oduševljenjem potpisao istu.
Retardirani zakon za retardirano društvo u retardiranom sistemu.
Ne treba ukidati izvrsitelje, vec treba ispraviti zakon i procedure gde je to potrebno. Brzo i efikasno izvrsenje presuda je u interesu svih nas. Jos kada bi sud radio kako treba….
Meni je ovde interesantnije kako je neko dobio post-paid opciju na mobilni bez redovnih prihoda, bez svojine, bez ziranta/garanta, sa mogucnoscu da napravi veliki racun. Kompanija se ocigledno nije zastitila od ove mogucnosti znajuci da ce preko nakaradnog zakona o izvrsenju dobiti svoj novac. U ovom slucaju je kompanija trebala da snosi gubitak bez prava naplate prodajom pokretnih stvari duznika… Kao da ste nekom dali kreditnu liniju a da niste obezbedili mehanizam zastite i naplate…
Zakon treba promeniti. Po meni deda je II koleno. Gde su roditelji ? Prvo treba ići u naplatu od :
1. Bračni drug – deca (ako su punoletna)
2. Roditelji
3. Braća i sestre
4. Pa tek onda : Babe i dede
Nikada nisam razumeo : Ja kradem i sada dođu meni na naplatu a sva mi imovina na ženu i decu !! Njih ne diraju a onaj kome sam ukrao može da se obesi . Zar nisu moji članovi porodice isto uživali u novcu (kapitalu) koji sam ukrao.
Samo po krvnoj liniji naplata.
PS : 77000 za telefonski račun . Radim privatno, ne “silazim” sa telefona i ne mogu da nakucam veći račun od 2500 – 3000 din !!!
Zvuči kao roaming + internet.
Verovatno je pametna glavica otišla nekako u nešto tipa Mađarsku i htela svima da odma okači na Instagram sa par sepia fotki nje ispred parlamenta.
Izvršitelji su ok, ali su Zakoni prilagođeni kriminalu ili su kreirani da se sprovode kako prema kome i kako kad kao i kazne koje idu od do što stvara mogućnost mita kako bi se nekome naplatila najmanja kazna itd. Ono što je ovde zanimljivo meni to je da vlasnik stana ne može odjaviti prijavljeno lice na svojoj adresi, a još zanimljivije je to da vlasnik stana ne može ni videti ko je sve prijavljen na njegovojadresi. Meni je dolazila pošta za čoveka koji je poslednji put u mom stanu živeo 1986. godine i od tada se vodi kod mene na adresi. Jedini način da ga odjavim je bio taj da odjavim sva lica osim mene i moje porodice.
Dakle pitanje je zašto ja ne mogu dobiti listing ko je sve prijavljen ne mojoj adresi i iste odjaviti sa moje adrese, jer to otvara mogućnosti državi za manipulacije.
Poštujem sve ovde navedeno ali zbog malog broja realno bezobraznih građana koji nemerno ne plaćaju svoje dugove – neka vrsta prinudne naplate je neophodna pa sa time i neko ko će time da se bavi. Prljav je to posao.
Ipak, stiče se utisak da je ovaj zakon prosto nenormalan. Daje izvršiteljima prava da plene po sopstvenom nahođenju.
Nekako ima više logike da unuka ide u zatvor na 6 meseci pa će se naučiti da ne uzima skupe telefone koje ne može da plati.