Na sednici Gradskog veća Zaječara u ponedeljak, 20. novembra, doneta je Odluka o izmeni odluke o davanju u zakup poslovnih prostorija grada Zaječara.
U članu 1. Odluke o izmeni odluke o davanju u zakup poslovnih prostorija grada Zaječara navodi se:
“U članu 21. Odluke o davanju u zakup poslovnih prostorija grada Zaječara (Sl.list grada Zaječara br. 13/2016 i 13/2017) stav 2. menja se i glasi:
“Agencijama, direkcijama, službama i drugim organizacijama čiji je osnivač Grad Zaječar, Javna medijska ustanova “Radio-televizija Srbije”, kao i emiterima sa nacionalnom pokrivenošću, poslovni prostor može se dati u zakup neposrednom pogodbom radi obavljanja poslova iz njihovog delokruga rada, na osnovu obrazložene odluke Gradskog veeća, uz obavezu plaćanja zakupnine u visini od 30%, a najviše do 50% od visine zakupnine utvrđene na način i pod uslovima iz člana 14. ove Odluke“.
U obrazloženju ove Odluke navodi se da je Javni medijski servis nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i pruža opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva, opravdanim je ocenjena izmena iste u smislu uvođenja Javne medijske ustanove “Radio-televizija Srbije”, kao i emitera sa nacionalnom pokrivenošću u krug lica kojima je poslovne prostorije grada Zaječara moguće dati u zakup neposrednom pogodbom.
U obrazloženju se dalje navodi i:
“Kao razlog donošenja ove Odluke posebno su cenjene odredbe člana 4. stav 5. Zakona o javnom informisanju i medijima kojima je, između ostalog, propisano da svojinska i druga prava ne smeju biti zloupotrebljavana u cilju povređivanja slobode javnog informisanja, do čega je moglo doći u situaciji do utvrđivanja ovog Predloga, budući da su Javni medijski servis, kao i emiteri sa nacionalnom pokrivenošću bili u neravnopravnom položaju, a obzirom da nisu bili u mogućnosti da sa Gradom, poput agencija, direkcija službi i drugih organizacija čiji je osnivač Grad Zaječar, zaključe ugovor o zakupu poslovnih prostorija neposrednom pogodbom, pod uslovima utvrđenim u dispozitivu ovog Predloga”.
Sa kime su to Javni medijski servis i emiteri sa nacionalnom pokrivenošću bili u neravnopravnom položaju?
U članu 21. Odluke o davanju u zakup poslovnih prostorija grada Zaječara ( Sl. list Grada Zaječara 13/2016) navodi se:
“Humanitarnim organizacijama koje imaju za cilj pomoć oboleloj deci i licima sa invaliditetom, udruženjima građana iz oblasti zdravstva, kulture, nauke, prosvete, sporta, socijalne i dečije zaštite, parlamentarnim političkim strankama, koji poslovne prostorije ne koriste za sticanje prihoda, dobrovoljnim organizacijama koje učestvuju u spasilačkim akcijama, poslovni prostor se može dati u zakup neposrednom pogodbom na period do 10 godina, uz obavezu plaćanja zakupnine u visini od 20% od visine zakupnine Utvrđene na način i pod uslovima iz čl. 14 ove Odluke.
Agencijama, direkcijama, službama i drugim organizacijama čiji je osnivač Grad Zaječar, poslovni prostor se može dati u zakup neposrednom pogodbom radi obavljanja poslova iz njihovog delokruga rada, na osnovu obrazložene odluke Gradskog veća, uz obavezu plaćanja zakupnine u visini od 30%, a najviše do 50% od visine zakupnine utvrđene na način i pod uslovima iz čl. 14 ove Odluke”.
Iz navedenog u obrazloženju nove Odluke i navedenog u članu 21. prethodne odluke dolazimo do zaključka da su Javni medijski servis i emiteri sa nacionalnom frekvencom bili neravnopravni sa agencijama, direkcijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Grad Zaječar ( pri čemu Grad Zaječar ne može biti osnivač medija, lokalnog ili onog sa nacionalnom frekvencijom ), kao i sa raznim organizacijama koje poslovne prostorije ne koriste za ostvarivanje prihoda.
Da li je Javni medijski servis, koji je nažalost nebrojeno puta služio režimima slepom odanošću ravnopravan sa bilo kojim emiterom, bilo nacionalnim bilo lokalnim?
Uzmimo najpre u obzir činjenicu da se Javni medijski servis finansira naplatom TV pretplate u iznosu od 150 dinara, te da se pretplata naplaćuje uz račun za struju.
U Zaječaru ima oko 20 000 brojila, dakle, paušalno umanjimo broj brojila uz koji se naplaćuje TV pretplata na 50% ( oslobođeni plaćanja tv pretplate, i slično ), ostaje nam 10 000 brojila.
Svakog meseca Zaječarci u budžet RTS upumpaju: 10 000 H 150 = 1.500.000 dinara.
Potom se prisetimo i činjenice da Javni medijski servis prizvodi i emituje reklame. Cena JEDNE SEKUNDE ekonomsko propagandnog programa emitovanog na RTS 1 kreće se od: 1000 do 11.500 dinara
( detaljni cenovnik marketing usluga možete pogledati: http://www.rts.rs/page/rts/sr/Marketing.html ).
Cenovnici marketing usluga nacionalnih emitera su još zanimljiviji, kao i činjenica da se u njihovim programima emituju razne zabavne emisije za čije emitovanje su zakupljeni termini od strane produkcijskih kuća .
Lokalni i regionalni mediji, koji zahvaljujući internetu danas postaju sveprisutni i dostupni svima, koji takođe ulažu napore da informišu javnost, objektivno, tačno, a neki imaju i veoma dobar zabavni, kulturni i naučni program, nemaju povlasticu da prostor u kome rade iznajme na osnovu neposredne pogodbe uz popust, kao ni da ubiraju tv pretplatu uz asistenciju Javnog preduzeća EPS.
Zašto su uskraćeni te povlastice i kao mediji donošenjem ove Odluke dovedeni u neravnopravni položaj sa Javnim medijskim servisom i nacionalnim emiterima?
Javni medijski servis neravnopravan je sa raznim udruženjima građana i organizacijama koje svoje prostorije ne koriste za sticanje prihoda. Realno, ni predstavništvo Javnog medijskog servisa u Zaječaru ne bi direktno koristilo za sticanje prihoda, ali Javni medijski servis ne samo da stiče prihode, nego ostvaruje i zaradu, a pojam prihoda i zarade valja razlikovati.
Udruženje građana ili organizacija koja nema prihode, koja nema sponzore, donatore, mora na neki način obezbediti novac kojim će namiriti obaveze: najpre sam zakup, komunalije, troškove materijala koji koristi u svom radu… To što ostvaruje prihode ne mora nužno značiti da ostvaruje i zaradu, već da finansira svoj rad samostalno, bez profita.
Dakle, zašto se iz svojih prostorija proteruju udruženja koja se bore za opstanak pri tome i te kako ostvarujući interes zajednice, a povlašćuju oni kojima takve povlastice i nisu neophodne?
Zašto su nacionalni mediji i Javni medijski servis bitniji od bilo kog medija u društvu u kome je prva vest o zemljotresu u Kraljevu objavljena na društvenoj mreži TVITER 6 sekundi nakon početka zemljotresa ?
Ne želim da me iko pogrešno shvati – sećamo se gašenja dopisništva RTS u Zaječaru, ali se sećamo i gašenja RTZ, kao i Radio Zaječara – to pravi Zaječarac ne može i ne sme da zaboravi.
Naredni put kada gledate vesti Javnog medijskog servisa Srbije ili nekog od nacionalnih emitera obratite pažnju na kartu Srbije i javite mi kad na njoj ugledate Zaječar!
Anđela Risantijević
Potpredsednica zaječarskog odbora” Dosta je bilo”
Komentariši