Интервју Саше Радуловића за Недељник

Ко је за вас данас Саша Јанковић? И зашто сте одлучили баш сада да изнесете сав “прљав веш” о њему?

Све што сам изнео у јавност је садржај мојих разговора са Сашом Јанковићем од 2014. године када сам још био министар привреде до данас, након што је на твитеру изнео неколико увреда и казао да лажем. Преко тога нити сам могао, нити хоћу да пређем. То је био директан повод.

О њему мислим исто оно што сам мислио јуче и пре годину дана и пре четири године. Познајемо се од 2011. Разумем да се у таблоидном свету људи често више питају зашто је нешто речено него шта је речено и да ли је речено истина. Једина одбрана од чињеница је да покушате да нападнете онога ко их је изрекао. Та скретања са теме су уједно и најбољи начин да се избегну одговори и не прича о ономе шта је речено.

Иначе, веома слична ствар се десила пре пар месеци са Иваном Живковим који је у тексту за новине описао све своје сусрете са Јанковићем након што га је Јанковић на твитеру прозвао да не говори истину. Ни тај текст није добио никакав одговор.

Од сијасет политичких прозивки јавности је, чини се, најупечатљивија била да вам је Саша Јанковић још 2014. године открио да Демократска странка има паралелну службу безбедности за праћење и прислушкивање? Да ли верујете Јанковићу да ДС има ту службу? И зашто сте до сада ћутали?

За мене лично је најважнији био захтев да не подносим оставку на место министра привреде и каснија љутња када сам поднео оставку и уводна прича о некој “служби”, са све “ми мислимо да не би требао да поднесеш оставку”. То је из корена променило мој однос и однос мог најужег тима према њему. Па онда прича о томе да је Вук Јеремић руски човек и да је добио новац од Лаврова. Том разговору је присуствовала и Славица Јанковић. Па онда размишљања о доласку на чело ДС и Ђиласовој улози у томе. Па о томе да су моји најближи сарадници Мирослава Миленовић и Душан Павловић бахати и да он са њима не може да сарађује.

Најмање интересантна ми се чини прича о службама. О тој приватној партијској “служби”, у ствари апарату за праћење и прислушкивање, за коју се спекулише да је водио покојни Мики Ракић се прича годинама, тако да тешко да је тај део био новост за било кога ко прати политичка дешавања. Она се везује и за долазак СНС-а на власт и блиске везе које је Александар Вучић често потенцирао у јавности. О конкретним детаљима бисте ипак морали питати Сашу Јанковића. Јер прича је његова, не моја.

У Србији се у последњих готово тридесет година ротирају једни те исти људи на власти. Сви су злоупотребљавали јавне ресурсе, учествовали у партијском запошљавању, корупцији, намештеним тендерима и приватизацијама, са све благословом разних “служби”. Те “службе” су нам изгледа креирале вишестраначки систем и целу политичку сцену.

ДЈБ им се омакао. Ја никада нисам имао никакаве везе са било каквим службама, домаћим или страним, никада се нисам дружио са људима из тих кругова и мало ми је мука од свега тога. Много ме људи питало зашто сам ушао у владу, а нико зашто ме је Вучић звао у владу јер се нас двојица, пре његовог позива нисмо познавали. Позвао ме је да би ме склонио из полиције и тужилаштва где сам са Мирославом Миленовић и нашим тимом радио на предметима 24 спорне приватизације у којима смо пронашли све што је тврдила Верица Бараћ. Иначе, и Мирослава и ја смо имали и част и привилегију да помажемо Верици која је била хероина српске политичке сцене јер је говорила о спрези власти и политичких партија са криминалом када нико није смео.

Учествовао сам и у предмету Мишковић, са којим Вучић никаве везе није имао. Он је само политички искористио последице и медијски приказао себе као борца против корупције. СНС је тада планирао да смени тужиоце и они су одрадили предмет Мишковић да би сачували своје позиције. Успело им је у томе. Вучић је касније тај предмет истрговао, рекетирао Мишковића и Мишковић ће бити у потпуности ослобођен. Део тог процеса је био да Мирославу, мене и наш тим повуку из полиције и тужилаштва где смо правили велику “штету” помажући у истрагама.

Да сам остао у истрагама, седео бих са тужиоцем, представљао оптужницу и испитивао сведоке у предмету Мишковић. То нису смели да дозволе. Када смо разматрали понуду да водимо министарство привреде, закључили смо да ако су одлучили да нас склоне из полиције и тужилаштва, склониће нас овако или онако. Хајде да видимо шта можемо да урадимо водећи министарство привреде.

ДЈБ није требало да преживи након избора 2014. године. Оно о чему тада нико није водио рачуна су биле друштвене мреже као важан канал за ширење јаких, зрелих, чистих политичких идеја. ДЈБ је то искористио. Сада не знају шта ће са нама. Кваримо све планове. Разбијамо рачунице и калкулације. Доследни смо. Тренутна епизода Трумановог шоуа кроз коју пролазимо је потпуно игнорисање медија. Преживећемо и њу.

Сами сте констатовали да вас је Јанковић три пута одбио када сте ПСГ позивали на сарадњу. Зашто је утисак дела јавности да готово нико не жели да сарађује са Доста је било? И да ли је за то кључни кривац ваш грех из прошлости када сте прихватили Вучићеву понуду да будете министар?

ДЈБ је тежак за сарадњу само ако неко жели да заобиђете принципе и црвене линије. ДЈБ од њих неће одустати. То у старту значи да за нас дилови и комбинације нису могуће. Сви су желели сарадњу, практично сви су нудили сарадњу и онда, суочени са принципима, пуштали спин да са нама нико не може.

Као што ДЈБ нисам ја, тако се надамо и да ПСГ није Саша Јанковић, тако да су наши лични односи једно, а односи организација друго. ДЈБ је понудио сарадњу ПСГ. Мислимо да то жели велики број бирача и ДЈБ и ПСГ. Одбијени смо и видимо да се спремају на коалицију са Ђиласом и Јеремићем. То је наравно њихово право. Ми смо свој став изнели.

ДЈБ истински жели демонтажу партијског паразитског система који убија Србију. То се не може постићи тако што ћемо радити исто оно што су радили сви пре нас. До промене неће довести људи који су оно против чега се боримо радили док су били на власти. Морају нови људи који нису злоупотребљавали јавне ресурсе и јавна овлашћења.

Саша Јанковић вам је после оптужби које сте изрекли на његов рачун поручио да се “консултујете с лекаром и фармацеутом”. Како сте ви схватили тај његов твит?

Ја никакве оптужбе нисам изнео. У твитер разговору одговорио сам на питање једног твитераша и рекао да је Јанковић тражио од мене да не поднесем оставку на место министра привреде и љутио се када сам је поднео. У тај твитер разговор се умешао Саша Јанковић и написао шта је написао. Одмах сутра ујутро, пре мог текста, је у интервјуу за Дојче веле признао да је до разговора пре и после оставке дошло и изнео неистину да није знао да сам се спремао да поднесем оставку. Онда је признао да је причао о некаквој тајној служби. У лажи су кратке ноге. У судару са интегритетом опстаје само оно што је целовито и конзистентно.

Колику је штету претрпела опозиција након ваших међусобних оптужби и последњих дешавања у ПСГ? И да ли је опозиција тако омогућила Вучићу комотнији излазак на изборе у Београду? Или сте ви још оптимиста?

Оптимиста сам и мислим да имам одличан разлог за то. Опозициони гласачи у Београду су већина јер је СНС ослабио. Једина штета која може да наступи је ако неки опозициони гласачи одлуче да не гласају. Зато, највећа би штета била да се Ђилас кандидује за градоначелника и да нови људи стану иза њега. Ту се штета шири и на апстиненте који неће гласати да сјаше Курта и узјаше Мурта. Ђилас је био лош градоначелник. То што је био бољи од Синише Малог, ништа не мења на чињеници да је партијски запошљавао, да је контролисао медије, да има пословне везе са Вучићем, да је потписивао штетне тајне уговоре.

А и када кажете опозиција, као да постоји нека политичка групација која се зове опозиција, која има заједнички програм, принципе, вредности и циљ и која онда као таква трпи штету. У парламентарној демократији странке се надмећу за поверење бирача својим програмом, људима и политичким ставовима.

Политички противник ДЈБ су све странке које су учествовале у злоупотреби јавних ресурса. Ту нису само СНС, СПС и цела владајућа коалиција. Ту спадају и Шапић и Ђилас и многи други политичари. Њих двојица су највећа нада СНС-а да ће упркос паду рејтинга, задржати власт у Београду. Баш као што им је то ЛДП омогућио на Врачару.

Ко је сада лидер опозиције? И шта ви данас предлажете да би опозиција требало да уради у политичкој борби против СНС-а? Ко, како и с ким?

Као што не постоји политичка групација која се зове опозиција, тако и не постоји њен лидер. Ко, како и са ким је централно питање само за разне мале странке које гледају како да преживе и где да се прикаче. Наш циљ морају бити апстиненти. Њих је скоро 40% од пунолетних грађана са правом гласа. Не од бирачког списка који је надуван и у коме су и они који су се одселили из Србији и умрли, већ од пунолетних грађана који су ту. Апстиненте нећемо мотивисати са поруком само да оде Вучић и да дође мање зло. Апстиненти траже конкретне ствари које ћемо урадити за њих. Апстиненти мисле да су сви исти, да се ништа не може променити. Наш задатак је да их убедимо да то није тако, да нисмо исти и да се све може променити. ДЈБ управо то и ради. Избори се добијају и губе на терену. ДЈБ управо улази у теренску борбу.

У вези са страначком скупштином коју сте најавили – да ли се очекују неке промене у врху странке?

Страначка скупштина је најављена за 10. фебруар 2018. године. За децембар смо расписали опште изборе у свим територијалним одборима. Странка Доста је било је основана 11. фебруара. Претходник странке је групе грађана “Доста је било – Саша Радуловић” која је учествовала на парламентарним и локалним изборима 2016. године на којима је освојила 6% подршке у Србији и 11% у Београду и постала најјача опозициона политичка организација у Скупштини Србије. Одбор оснивача ДЈБ је за иницијалне одборе ДЈБ именовао одборе групе грађана. На скупштини странке у јуну ове године смо донели општа акта која предвиђају опште изборе сваког децембра како би стално освежавали странку и проверавали демократски. Овим изборима чланови и одбори ДЈБ добијају своју пуну демократску потврду и странка показује свој демократски капацитет.

Који је идеалан кандидат ДЈБ за градоначелника Београда? Да ли Ви размишљате о кандидатури?

Београдски избори су избори за одборнике у Скупштини града Београда, који ће онда, међу собом бирати градоначелника. То на жалост нису избори за градоначелника. ДС је укинуо директне изборе за председнике општина и градоначелнике и тиме готово цементирао партократију. Остали су још само директни избори за председника Србије ван домашаја партократије и СНС планира и то да укине и да се председник бира у скупштини, чиме би сва политичка власт била концентрисана у рукама странака без директног утицаја грађана. Настанак грађанских покрета и јесте одговор незадовољних бирача на партијску лудачку кошуљу која им је скројена. Програм ДЈБ предвиђа враћање директних избора за градоначелнике и председнике општина.
ДЈБ је направио тим за Београд, тим нових људи који до сада нису били у политици. Ни ја, ни републички посланици, нису у том тиму. Ми смо фокусирани на републичку политику. Београдски тим води адвокат Војин Биљић који је председник београдског одбора.

ДЈБ је једини објавио детаљан и конкретан програм за Београд у 20 тачака: бесплатни уџбеници и вртићи за сву децу, враћање преплаћеног за вртиће, нижи порез на имовину за сва физичка лица, увешћемо канализацију у сва приградска места, раскинућемо штетан тајни уговор за Бус Плус, преполовићемо месечну цену градског превоза… ДЈБ ће од Београда направити центар ИТ индустрије на Балкану. Са друге стране, правилно ћемо опорезовати неизграђено грађевинско земљиште које је најважнији ресурс сваке метрополе. Циљ ДЈБ у Београду је да барем понови резултат са парламентарних избора у Београду када је освојио 11%. Уколико постигнемо бољи резултат од овога, верујемо да ћемо бити у позицији да се без нас неће моћи формирати владајућа већина. Са СНС-он никада нећемо сарађивати.