Intervju Saše Radulovića za Nedeljnik

Ko je za vas danas Saša Janković? I zašto ste odlučili baš sada da iznesete sav “prljav veš” o njemu?

Sve što sam izneo u javnost je sadržaj mojih razgovora sa Sašom Jankovićem od 2014. godine kada sam još bio ministar privrede do danas, nakon što je na tviteru izneo nekoliko uvreda i kazao da lažem. Preko toga niti sam mogao, niti hoću da pređem. To je bio direktan povod.

O njemu mislim isto ono što sam mislio juče i pre godinu dana i pre četiri godine. Poznajemo se od 2011. Razumem da se u tabloidnom svetu ljudi često više pitaju zašto je nešto rečeno nego šta je rečeno i da li je rečeno istina. Jedina odbrana od činjenica je da pokušate da napadnete onoga ko ih je izrekao. Ta skretanja sa teme su ujedno i najbolji način da se izbegnu odgovori i ne priča o onome šta je rečeno.

Inače, veoma slična stvar se desila pre par meseci sa Ivanom Živkovim koji je u tekstu za novine opisao sve svoje susrete sa Jankovićem nakon što ga je Janković na tviteru prozvao da ne govori istinu. Ni taj tekst nije dobio nikakav odgovor.

Od sijaset političkih prozivki javnosti je, čini se, najupečatljivija bila da vam je Saša Janković još 2014. godine otkrio da Demokratska stranka ima paralelnu službu bezbednosti za praćenje i prisluškivanje? Da li verujete Jankoviću da DS ima tu službu? I zašto ste do sada ćutali?

Za mene lično je najvažniji bio zahtev da ne podnosim ostavku na mesto ministra privrede i kasnija ljutnja kada sam podneo ostavku i uvodna priča o nekoj “službi”, sa sve “mi mislimo da ne bi trebao da podneseš ostavku”. To je iz korena promenilo moj odnos i odnos mog najužeg tima prema njemu. Pa onda priča o tome da je Vuk Jeremić ruski čovek i da je dobio novac od Lavrova. Tom razgovoru je prisustvovala i Slavica Janković. Pa onda razmišljanja o dolasku na čelo DS i Đilasovoj ulozi u tome. Pa o tome da su moji najbliži saradnici Miroslava Milenović i Dušan Pavlović bahati i da on sa njima ne može da sarađuje.

Najmanje interesantna mi se čini priča o službama. O toj privatnoj partijskoj “službi”, u stvari aparatu za praćenje i prisluškivanje, za koju se spekuliše da je vodio pokojni Miki Rakić se priča godinama, tako da teško da je taj deo bio novost za bilo koga ko prati politička dešavanja. Ona se vezuje i za dolazak SNS-a na vlast i bliske veze koje je Aleksandar Vučić često potencirao u javnosti. O konkretnim detaljima biste ipak morali pitati Sašu Jankovića. Jer priča je njegova, ne moja.

U Srbiji se u poslednjih gotovo trideset godina rotiraju jedni te isti ljudi na vlasti. Svi su zloupotrebljavali javne resurse, učestvovali u partijskom zapošljavanju, korupciji, nameštenim tenderima i privatizacijama, sa sve blagoslovom raznih “službi”. Te “službe” su nam izgleda kreirale višestranački sistem i celu političku scenu.

DJB im se omakao. Ja nikada nisam imao nikakave veze sa bilo kakvim službama, domaćim ili stranim, nikada se nisam družio sa ljudima iz tih krugova i malo mi je muka od svega toga. Mnogo me ljudi pitalo zašto sam ušao u vladu, a niko zašto me je Vučić zvao u vladu jer se nas dvojica, pre njegovog poziva nismo poznavali. Pozvao me je da bi me sklonio iz policije i tužilaštva gde sam sa Miroslavom Milenović i našim timom radio na predmetima 24 sporne privatizacije u kojima smo pronašli sve što je tvrdila Verica Barać. Inače, i Miroslava i ja smo imali i čast i privilegiju da pomažemo Verici koja je bila heroina srpske političke scene jer je govorila o sprezi vlasti i političkih partija sa kriminalom kada niko nije smeo.

Učestvovao sam i u predmetu Mišković, sa kojim Vučić nikave veze nije imao. On je samo politički iskoristio posledice i medijski prikazao sebe kao borca protiv korupcije. SNS je tada planirao da smeni tužioce i oni su odradili predmet Mišković da bi sačuvali svoje pozicije. Uspelo im je u tome. Vučić je kasnije taj predmet istrgovao, reketirao Miškovića i Mišković će biti u potpunosti oslobođen. Deo tog procesa je bio da Miroslavu, mene i naš tim povuku iz policije i tužilaštva gde smo pravili veliku “štetu” pomažući u istragama.

Da sam ostao u istragama, sedeo bih sa tužiocem, predstavljao optužnicu i ispitivao svedoke u predmetu Mišković. To nisu smeli da dozvole. Kada smo razmatrali ponudu da vodimo ministarstvo privrede, zaključili smo da ako su odlučili da nas sklone iz policije i tužilaštva, skloniće nas ovako ili onako. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo vodeći ministarstvo privrede.

DJB nije trebalo da preživi nakon izbora 2014. godine. Ono o čemu tada niko nije vodio računa su bile društvene mreže kao važan kanal za širenje jakih, zrelih, čistih političkih ideja. DJB je to iskoristio. Sada ne znaju šta će sa nama. Kvarimo sve planove. Razbijamo računice i kalkulacije. Dosledni smo. Trenutna epizoda Trumanovog šoua kroz koju prolazimo je potpuno ignorisanje medija. Preživećemo i nju.

Sami ste konstatovali da vas je Janković tri puta odbio kada ste PSG pozivali na saradnju. Zašto je utisak dela javnosti da gotovo niko ne želi da sarađuje sa Dosta je bilo? I da li je za to ključni krivac vaš greh iz prošlosti kada ste prihvatili Vučićevu ponudu da budete ministar?

DJB je težak za saradnju samo ako neko želi da zaobiđete principe i crvene linije. DJB od njih neće odustati. To u startu znači da za nas dilovi i kombinacije nisu moguće. Svi su želeli saradnju, praktično svi su nudili saradnju i onda, suočeni sa principima, puštali spin da sa nama niko ne može.

Kao što DJB nisam ja, tako se nadamo i da PSG nije Saša Janković, tako da su naši lični odnosi jedno, a odnosi organizacija drugo. DJB je ponudio saradnju PSG. Mislimo da to želi veliki broj birača i DJB i PSG. Odbijeni smo i vidimo da se spremaju na koaliciju sa Đilasom i Jeremićem. To je naravno njihovo pravo. Mi smo svoj stav izneli.

DJB istinski želi demontažu partijskog parazitskog sistema koji ubija Srbiju. To se ne može postići tako što ćemo raditi isto ono što su radili svi pre nas. Do promene neće dovesti ljudi koji su ono protiv čega se borimo radili dok su bili na vlasti. Moraju novi ljudi koji nisu zloupotrebljavali javne resurse i javna ovlašćenja.

Saša Janković vam je posle optužbi koje ste izrekli na njegov račun poručio da se “konsultujete s lekarom i farmaceutom”. Kako ste vi shvatili taj njegov tvit?

Ja nikakve optužbe nisam izneo. U tviter razgovoru odgovorio sam na pitanje jednog tviteraša i rekao da je Janković tražio od mene da ne podnesem ostavku na mesto ministra privrede i ljutio se kada sam je podneo. U taj tviter razgovor se umešao Saša Janković i napisao šta je napisao. Odmah sutra ujutro, pre mog teksta, je u intervjuu za Dojče vele priznao da je do razgovora pre i posle ostavke došlo i izneo neistinu da nije znao da sam se spremao da podnesem ostavku. Onda je priznao da je pričao o nekakvoj tajnoj službi. U laži su kratke noge. U sudaru sa integritetom opstaje samo ono što je celovito i konzistentno.

Koliku je štetu pretrpela opozicija nakon vaših međusobnih optužbi i poslednjih dešavanja u PSG? I da li je opozicija tako omogućila Vučiću komotniji izlazak na izbore u Beogradu? Ili ste vi još optimista?

Optimista sam i mislim da imam odličan razlog za to. Opozicioni glasači u Beogradu su većina jer je SNS oslabio. Jedina šteta koja može da nastupi je ako neki opozicioni glasači odluče da ne glasaju. Zato, najveća bi šteta bila da se Đilas kandiduje za gradonačelnika i da novi ljudi stanu iza njega. Tu se šteta širi i na apstinente koji neće glasati da sjaše Kurta i uzjaše Murta. Đilas je bio loš gradonačelnik. To što je bio bolji od Siniše Malog, ništa ne menja na činjenici da je partijski zapošljavao, da je kontrolisao medije, da ima poslovne veze sa Vučićem, da je potpisivao štetne tajne ugovore.

A i kada kažete opozicija, kao da postoji neka politička grupacija koja se zove opozicija, koja ima zajednički program, principe, vrednosti i cilj i koja onda kao takva trpi štetu. U parlamentarnoj demokratiji stranke se nadmeću za poverenje birača svojim programom, ljudima i političkim stavovima.

Politički protivnik DJB su sve stranke koje su učestvovale u zloupotrebi javnih resursa. Tu nisu samo SNS, SPS i cela vladajuća koalicija. Tu spadaju i Šapić i Đilas i mnogi drugi političari. Njih dvojica su najveća nada SNS-a da će uprkos padu rejtinga, zadržati vlast u Beogradu. Baš kao što im je to LDP omogućio na Vračaru.

Ko je sada lider opozicije? I šta vi danas predlažete da bi opozicija trebalo da uradi u političkoj borbi protiv SNS-a? Ko, kako i s kim?

Kao što ne postoji politička grupacija koja se zove opozicija, tako i ne postoji njen lider. Ko, kako i sa kim je centralno pitanje samo za razne male stranke koje gledaju kako da prežive i gde da se prikače. Naš cilj moraju biti apstinenti. Njih je skoro 40% od punoletnih građana sa pravom glasa. Ne od biračkog spiska koji je naduvan i u kome su i oni koji su se odselili iz Srbiji i umrli, već od punoletnih građana koji su tu. Apstinente nećemo motivisati sa porukom samo da ode Vučić i da dođe manje zlo. Apstinenti traže konkretne stvari koje ćemo uraditi za njih. Apstinenti misle da su svi isti, da se ništa ne može promeniti. Naš zadatak je da ih ubedimo da to nije tako, da nismo isti i da se sve može promeniti. DJB upravo to i radi. Izbori se dobijaju i gube na terenu. DJB upravo ulazi u terensku borbu.

U vezi sa stranačkom skupštinom koju ste najavili – da li se očekuju neke promene u vrhu stranke?

Stranačka skupština je najavljena za 10. februar 2018. godine. Za decembar smo raspisali opšte izbore u svim teritorijalnim odborima. Stranka Dosta je bilo je osnovana 11. februara. Prethodnik stranke je grupe građana “Dosta je bilo – Saša Radulović” koja je učestvovala na parlamentarnim i lokalnim izborima 2016. godine na kojima je osvojila 6% podrške u Srbiji i 11% u Beogradu i postala najjača opoziciona politička organizacija u Skupštini Srbije. Odbor osnivača DJB je za inicijalne odbore DJB imenovao odbore grupe građana. Na skupštini stranke u junu ove godine smo doneli opšta akta koja predviđaju opšte izbore svakog decembra kako bi stalno osvežavali stranku i proveravali demokratski. Ovim izborima članovi i odbori DJB dobijaju svoju punu demokratsku potvrdu i stranka pokazuje svoj demokratski kapacitet.

Koji je idealan kandidat DJB za gradonačelnika Beograda? Da li Vi razmišljate o kandidaturi?

Beogradski izbori su izbori za odbornike u Skupštini grada Beograda, koji će onda, među sobom birati gradonačelnika. To na žalost nisu izbori za gradonačelnika. DS je ukinuo direktne izbore za predsednike opština i gradonačelnike i time gotovo cementirao partokratiju. Ostali su još samo direktni izbori za predsednika Srbije van domašaja partokratije i SNS planira i to da ukine i da se predsednik bira u skupštini, čime bi sva politička vlast bila koncentrisana u rukama stranaka bez direktnog uticaja građana. Nastanak građanskih pokreta i jeste odgovor nezadovoljnih birača na partijsku ludačku košulju koja im je skrojena. Program DJB predviđa vraćanje direktnih izbora za gradonačelnike i predsednike opština.
DJB je napravio tim za Beograd, tim novih ljudi koji do sada nisu bili u politici. Ni ja, ni republički poslanici, nisu u tom timu. Mi smo fokusirani na republičku politiku. Beogradski tim vodi advokat Vojin Biljić koji je predsednik beogradskog odbora.

DJB je jedini objavio detaljan i konkretan program za Beograd u 20 tačaka: besplatni udžbenici i vrtići za svu decu, vraćanje preplaćenog za vrtiće, niži porez na imovinu za sva fizička lica, uvešćemo kanalizaciju u sva prigradska mesta, raskinućemo štetan tajni ugovor za Bus Plus, prepolovićemo mesečnu cenu gradskog prevoza… DJB će od Beograda napraviti centar IT industrije na Balkanu. Sa druge strane, pravilno ćemo oporezovati neizgrađeno građevinsko zemljište koje je najvažniji resurs svake metropole. Cilj DJB u Beogradu je da barem ponovi rezultat sa parlamentarnih izbora u Beogradu kada je osvojio 11%. Ukoliko postignemo bolji rezultat od ovoga, verujemo da ćemo biti u poziciji da se bez nas neće moći formirati vladajuća većina. Sa SNS-on nikada nećemo sarađivati.