Управо сам доживела, већ сада традиционално, више и не бројим по који пут, дискриминацију и то на седници одбора за рад на коме је председница у сред мог обраћања завршила седницу и позвала госте међу којима су биле и особе са инвалидитетом на коктел.
Ово је већ друга велика манифестација која се одржава за особе са инвалидитетом. Ја сам покушала да им кажем да нама не требају никакве манифестације, да ми нисмо гладни, да тражимо да се поштују закони које је ова скупштина донела и да се особама са инвалидитетом обезбеде равноправни услови за живот.
Тренутно траје тај коктел на који су позване особе са инвалидитетом. Оно што сам ја у свом обраћању покушала да питам представнике владајуће коалиције, јер су они помињали скуп у Палати Србије и како је Председник Србије дочекао особе са инвалидитетом као једини пут у историји.
Питала сам их зашто они на своју листу нису ставили ни једну особу са инвалидитетом на било којим изборима, позвала их да то ураде на београдским и било којим изборима и указала да смо ми, као странка за коју је у том тренутку било неизвесно да ли ће прећи цензус ставили такву особу и то тако високо рангирану да она сигурно улази у Скупштину ако странка пређе цензус.
Дакле сва лажна обећања, лажна брига државе, као и представници министарства који из године у годину причају једну те исту причу, презентују једну те исту презентацију и уцењују покрет особа са инвалидитетом и злоупотребљавају их у политичке сврхе.
Сад су дошли на идеју да пописују све особе које не виде како би им тобоже обезбедили приступачне гласачке листиће. Ја мислим да је то нова циљна група за сакупљање капиларних гласова и заиста је непримерено оно што се данас догодило.
Коментариши