Саопштењe Скупштина

СНС планира да спречи расправу о амандманима опозиције на буџет за 2018. годину

СНС на све начине покушава да спречи да се у Скупштини дискутује о амандманима опозиције на буџет за 2018.годину. Након што су уз буџет за 2018.годину на дневни ред ставили и 30 других закона и одлука, затим објединили расправу и скратили време као да постоји само једна тачка дневног реда, СНС и њихови коалициони партнери су поднели преко 300 амандмана на ребаланс буџета за 2017.годину и измене Закона о буџетском систему, амандмана за које ни сами неће гласати, како би тиме појели све време и спречили да се говори о амандманима опозиције на буџет за 2018.годину.

На члан 1. Амандман су заједно поднели народни посланици Ђорђе Комленски и Бојан Торбица.

У члану 1. додаје се став 3, који гласи:

„Извршење буџета Републике Србије за 2017. годину реализује се тако да у највећој могућој мери буде у функцији смањења сиромаштва на подручју Републике Србије.“

На члан 2. Амандман је поднео народни посланик др Дарко Лакетић.

У члану 2. додаје се став 3, који гласи:

„После тачке 4а) додаје се се тачка 46) која гласи:

„46) Планирање, прилрема, доношење и извршење буџета Републике Србије реализује се тако да у највећој могућој мери унапреди ефикасност локалне самоуправе у Републици Србији.“.“.

На члан 2. Амандман је поднела народни посланик др Драгана Баришић.

У члану 2. додаје се став 3, који гласи:

„После тачке 4а) додаје се се тачка 46) која гласи:

„46) Планирање, припрема, доношење и извршење буцета Републике Србије реализује се тако да у највећој могућој мери буде у функцији оснажења здравственог система Републике Србије.“.“.

Скупштинска расправа о неком закону има два дела. Први део је расправа у начелу. У току те расправе, сваки председник посланичке група има 20 минута на располагању да говори о закону који је тачка дневног реда, плус 300 минута за све посланике (5 сати), што износи један минут и 12 секунди по посланику. У овом делу расправе, практично нема стварне расправе јер се само износе ставови и није могуће јавити се за реч.

Други део је расправа у појединостима, када се расправља о амандманима. За сваки амандман предлагач има 2 минута да га образложи. Укупно време за образложење амандмана износи 600 минута (10 сати). Поред овог времена, сваки председник посланичке група има још по 15 минута и цела посланика група има по минут и 12 секунди по посланику да се јави када год жели, са ограничењем да могу да говоре САМО о амандману о коме се тренутно расправља. ДЈБ увек поштује ово правило.

Оволико времена би морало бити потрошено за сваки закон који се усваја у Народној Скупштини. Разумљиво је и зашто. Сваки закон има огроман утицај на животе свих грађана и привреде. Сваки би требало пажљиво вагати и разматрати. А посебно Закон о буџету који је најважнији закон који поставља оквир за све што се ради у држави у наредних годину дана у свакој друштвеној области: од здравства и образовања, до културе, привреде и безбедности.

СНС се изгледа плаши расправе о амандманима опозиције. Како другачије објаснити овај по демократију у Србији неозбиљан и тужан потез владајуће већине која је прво спојила расправу о свих 31 тачака дневног реда у једну, а онда поднео 300 амандмана на два закона које је ставила на дневни ред пре буџета, не би ли појели 600 минута времена колико има за дискусију о амандманима и спречили да се о томе дискутује у скупштини.

Да подсетимо шта покушавају да спрече да се чује у Народној Скупштини.

Буџет за 2018.годину је најважнији закон који се доноси у току једне године. Овај буџет, као и сви претходни буџети СНС-а, наставља да “штеди” тако што држава завлачи руку у џепове грађана и привреде, а свој партијски паразитски систем оставља нетакнутим. На субвенције се одваја 42 милијарде динара, на јавна предузећа и њихове доспеле кредите још 30. На казне и пенале по решењима судова држава плаћа 18 милијарди.

ДЈБ је предложио потпуно нову економску политику, засновану на увођењу реда, и подршци домаћој привреди. Ово су основне тачке ДЈБ буџета:

  • Укидање субвенција и пресипања
  • Смањење намета на рад за 15% за домаћу привреду уместо субвенција
  • Овера здравствених књижица за све грађане Србије без обзира на запослење
  • Повезивање радног стажа и исплату заосталих зарада за све запослене у друштвеним предузећима у реструктурирању и стечају
  • Испата ратних дневница за све резервисте који туже државу
  • Бесплатни уџбеници за све ђаке у свим основним и средњим школама у Србији
  • Стварање Venture Capital индустрије у Србији и ослонац да домаће иноваторе и софтверску индустрију

Овај потез СНС и СНС-ове Владе још једном показује да СНС не верује у демократско уређење друштва, не разуме да је опозиција неопходна и пожељна у демократији, да је дијалог њена суштина карактеристика. Надамо се да ће се до сутра СНС упристојити, схватити да су погрешили и повући своје амандмане за које ни сами неће гласати.

 

Доста је било

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Јасно је да опозиција у парламенту служи као икебана. Питање је зашто уопште учествујете у раду таквог парламента? Зашто не оформите опозициони ју тјуб канал и на тај начин презентујете своје ставове, као и у холу скупштине пред новинарима, а власт нек се онда расправља сама са собом.

    • Podrzavam ideju za opozicioni you tube kanal. Posle mogu i novine neke tanke dnevne zajednicke da naprave.Moraju zajednicke akcije cele opozicije da postoje.Bez obzira na njihove medjusobne animozitete,to nas ne zanima

  • Ja bih se javio za diskusiju po amandmanu i rekao sledeće:
    Drago mi je da je član vladajuće stranke / koalicije (ime i prezime) dobro primetio da budžet u svojoj suštini nije napravljen da bi bio u funkciji smanjenja siromaštva na teritoriji republike Srbije, već je nužno da se u Zakon unese ovakva deklarativna kategorija čime bi on barem deklarativno, kada već nije suštinski, u duhu smanjenja siromaštva, efikasnosti lokalne samouprave, osnaženja zdravstvenog sistema itd… itd…
    Te ću iz tog razloga glasati za amandman da bi se skrenula pažnja da bi budžet takav trebao da bude u stvarnosti, jer onda ne bi trebalo da se u Zakon unose takve deklarativne odrednice koje u suštini ništa ne znače.