Moje izlaganje na sednici odbora za privredu NSRS u ponedeljak, 4. decembra 2017. povodom predloga zakona o budžetu za 2018. god. Želja mi je bila da argumentovano dokažem da u razdelnom delu budžeta sredstva za otplatu anuiteta za kredit Export Development Canada fonda u ukupnom iznosu od 28 miliona evra stavljaju RTB Bor u privilegovan položaj.
Zatim izlaganje takođe na sednici odbora za privredu NSRS dana 6. decembra povodom predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju. Trudio sam se da argumentima dokažem da je stečajni postupak kroz sprovođenje UPPR u RTB Bor neuspešan.
Zatim je na početku plenarnog zasedanja skupštine poslanička grupa Dosta je bilo predložila da se konstituiše Anketni odbor koji bi preispitao efekte poslovanja i sprovođenja UPPR u RTB Bor. Predlog nije usvojen.
Posle toga moje izlaganje na plenarnoj sednici Narodne skupštine RS. Ministru finansija sam postavio dva obrazložena pitanja vezana za problematiku poslovanja RTB Bor.
Umesto ministra ekonomije odgovorio mi je ministar privrede. Njegov odgovor je u potpunoj kontradikciji u odnosu na moje pitanje. Izlaganje jednog od nas dvojice sasvim očigledno nije poduprto argumentima.
Posle svega navedenog sasvim je očigledno da aktuelna vlast ne dozvoljava da se čuje istina o RTB Bor. Da su tvrdnje ministra Kneževića tačne, vlast bi sasvim komotno mogla da dozvoli da se konstituiše Anketni odbor koji bi preispitao efekte poslovanja i sprovođenja UPPR u RTB Bor. Vrlo lako bi dokazala da moje optužbe da je RTB Bor postao najveća promašena investicija u novijoj istoriji Srbije nisu aargumentovane i ja bih morao snositi sasvim izvesne konsekvence.
Preuzeto sa: https://banem8.wordpress.com/
BORSKE NEDOĐIJE BAKRA!
Poštovani narodni poslaniče dr Bane Mihajloviću, čast mi je da vas, ovom prilikom pozdravim i da vam poželim uspešnu borbu sa neotesanim balavurdama i priučenim ekspertima. Dosta ste rekli o RTB Bor, nekada najveća firma u SFRJ, a sada ni poštena reč o njemu da se čuje, osim bajkolažima i hvalospevima. Najveća laž je izgradnja “nove topionice”, kako je veliča čelnik RTB Bor, a veliča i sebe, tu je bez premca, čak je ubedio o ovoj laži, kao istina ceo establišment države. Javnost treba da zna da nije u Boru izgrađena nova topionica, već samo fleš peć za topljenje koncentrata bakra i fabriku za proizvodnju sumporne kiseline, a to sve košta iznad trista miliona evra. Ostali delovi stare topionice su ostali onakvi kakvi su bili pre ove faze (četiri konvertora, tri anodne peći, kompletne trafostanice i razvodne instalacije, vodovodne i kanalizacione instalacije, skladišta za sirovina i topitelja, prilazni putevi, kompresorske stanice, pumpne stanice za vodu, konvertorska i hala plamene rafinacija). Osim promašaj u izboru tehnologije po fleš postupku, koji datira još iz 1948. godine, a izostavljene savremenije Teniente i ISA smelt, koje datiraju unazad 20 godina. Kapacitet od 80 kt/a anodnog bakra je najniži u svetu (postoji jedna od 40 kt/a ali do blister bakra i ne radi cele godine). U toj laži izgleda cena gradnje fleš peći košta koliko i stvarne topionice bakra. Sledeća notorna laž je postignuto tehnološko iskorišćenja bakra od 98,5%. Po ovoj temi bolje je da se pročita studija LAVALIN CNC ili ako ima neko da ga izračuna, ono je reda veličine do 90%. Sledeća notorna laž da cena bakra na tržištu pokriva troškove proizvodnje, možda jer EPS-u se duguje 80 miliona evra, za rudarsku rentu 40 miliona evra i mnogo drugih neplaćenih računa. Pouzdanost kvaliteta nabavljenih sirovina se kontrolišu ili nekontrolišu od oka dva, što u mnogome utiče na efekte proizvodnje. Ovo je samo skromno navođenje anomalija u proizvodnji bakra, ali dosta je od mene.
Poštovani Dr Miggy,
Ja se kao stručnjak ne bih borio protiv politički nameštenog menadžmenta RTB Bor da svojim nestručnim i koruptivnim vođenjem Kompanije nije doveo do njenog kolapsa i od investicionog programa revitalizacije rudničkih i rekonstrukcije metalurških kapaciteta, za koji je uz garancije države potrošeno 450 miliona evra, nije napravio najveću promašenu investiciju u novijoj istoriji Srbije. Takođe, ćutao bih da kao stručnjak i ekspert nisam siguran da postoji rešenje za izlazak iz najteže krize u koju su političari i politikanti (tu ubrajam i sve tri vlade Republike Srbije od 2008. godine do danas) doveli ovu nekada moćnu kompaniju.