(ВИДЕО) Једна ласта не чини пролеће, али једна мора да најави пролеће, a jа ту ласту видим у овим људима поред мене

Око ме седе сјајни љузди и циљ мог говора је да их представим. Но, почећу са нечим досадним. Бизмарку се приписује изјава да се будале уче на сопственим грешкама, а он на туђим. Овде се грешке толико понављају да постају пракса. О грешкама више нико не води рачуна. Али није то једина изрека. Ајде, можемо да кажемо, она је немачка. Ми нисмо такви. Ми смо они који треба да се мењају да буду као Немци, као што кажу неки политичари.

У задње време, чак ни оне наше, српске изреке којима ни 500 година под Турцима ништа није могло, којима ни разни окупатори ништа нису могли да ураде, које су опстајале у народу, у задње време, питање је колику примену заиста имају.

Ево, даћу вам пример. Имате ону изреку “ко нема у глави, има у ногама”. Али да ли је баш увек тако? Кад ГСП нема у глави, ко има у ногама? Сви ми. Или, на пример, “ко другоме јаму копа, сам у њу упада”. Али када вам Београд пут ископа јаму, сви ми упадамо у ту јаму. Имао сам искуства са тиме, верујте ми. Имате и оне оптимистичне, попут “једна ласта не чини пролеће”. Ја се са њом слажем. Она је и даље у реду, али једна ласта увек мора да најави пролеће. Пролеће увек мора да дође преко те једне ласте. Ја ту ласту видим у овим људима поред мене.

Даме и господо, београдски тим покрета Доста је било. И даље кажем покрет, иако смо странка. Овај тим, ови људи и ја са њима. Ми смо људи којима је заједничко то што нисмо могли да гледамо како нам обесмишљавају разум, како нам разарају основне друштвене вредности, како пословице више не важе у Србији. Овај тим људи и ја са њима су ушли у политику да се супротставе грешкама разноразних. Нећу да кажем будала, али разноразних. Они су ту да нас подсете шта је то одговорност и они знају шта хоће. Ови људи заиста знају шта хоће. Они неће да отимају, да се бахате, да намештају тендере. Они хоће да уреде систем функционисања града. Они неће да зову судије и да наручују пресуде телефоном као што су то неки радили. Они хоће независно правосуђе. Они неће да запошљавају страначке активисте, они хоће јавне конкурсе. Неће да узимају проценте на Београду на води, или мосту на Ади. Они хоће транспарентност. Неће да Београд буде извор њиховог богаћења. Хоће да га уреде за грађане. Они су ту због грађана. Они хоће да решавају проблеме грађана.

Шта су ти проблеми? Сви знамо. Има их безброј. Не могу све да их набројим овом приликом. Од непостојања канализације у Остружници или Калуђерици, попут улица на Жаркову или Звездари где проналажење паркинга представља вид уметности. Морате Худини да будете да се паркирате. Попут преласка мостова са новобеоградске стране на ову другу и обратно. Попут уписа деце у вртиће где се од вас траже способности као да их уписујете на Харвард или Јејл, а отприлике толико места и има. Попут метроа који нам се свима мисаона именица и многих других проблема, већ сам рекао, има их безброј.

Али највећи наш проблем тренутно, највећи који имамо и који морамо да решимо је понижен и увређен грађанин Београда чија породица живи са неких 70.000 динара. Који сваки дан устаје и буди се у овом граду и проживљава један мали рат у овој џунгли. И на крају месеца дође, прими своју тешко зарађену плату и дође до закључка да му Инфостан, трошкови маркица, трошкови за децу, рецимо 5. разреда уколико треба да им купи књиге, трошкови вртића, превазилазе његову плату.

Тај човек је очајан, тај човек је понижен и увређен. Ови људи и ја са њима хоћемо да им вратимо достојанство.

Како ћемо то урадити. Урадићемо тако што ћемо увести модел финансирања који имају све метрополе. Тако што грађани неће плаћати јелке, фонтане и јарболе, већ ће град финансирати њихове основне потребе, попут превоза, уџбеника, вртића. То су њихова права, то није луксуз. Урадићемо то тако што ће Београд на води и луке Београд плаћати порезе, па неће моћи да буду предмет милионских подмићивања од којих живи наша партократија. Тако што ћемо престати да се кријемо иза бирократских форми и преузети одговорност да се грађанима врати бар оно што им је отето за почетак.

Не знам за вас, а верујем да међу вама има доста таквих, али мени су отели врло јасан износ на име новца који сам преплатио за старију ћерку. Они ми га никада неће вратити. Ја знам да ћемо ми грађанима вратити оно што је њихово право. Ови људи ће то урадити и ја са њима. Ја знам да ће они то урадити. Знам да ћемо ми то урадити.

Логично питање које свако од вас може да постави овом приликом: како да знате да смо у праву? Како да знате да вас не лажемо као што су вас сви други лагали? На то питање ћу одговорити једноставно. Ја знам, када их погледате, ви то знате. Знате да су ту због себе и због вас. Знате да поред њих неће проћи ни један штетан уговор. Видите им то у очима. Знате да су они овде не због свог личног успеха, већ из одговорности према себи, према својој деци, према својим комшијама и пријатељима, према целој заједници.

Мене који сам био са њима у тиму су они купили. Заиста су ме купили. Купили су ме својом енергијом. Купили су ме лакоћом са којом се боре, са својом храброшћу којом су ушли у ову борбу. Купили су ме својим смехом и својим шалама. Погледаћу у неке, знају шта мислим. Купили су ме вером у идеју бољег друштва. То је оно што нам је заједничко. Сви верујемо да можемо и знамо да можемо, тако да ја једноставно знам да су ово прави људи.

Ови људи који су себи рекли доста је било и који ће своју реч одржати.

Тим за Београд!