Oko me sede sjajni ljuzdi i cilj mog govora je da ih predstavim. No, počeću sa nečim dosadnim. Bizmarku se pripisuje izjava da se budale uče na sopstvenim greškama, a on na tuđim. Ovde se greške toliko ponavljaju da postaju praksa. O greškama više niko ne vodi računa. Ali nije to jedina izreka. Ajde, možemo da kažemo, ona je nemačka. Mi nismo takvi. Mi smo oni koji treba da se menjaju da budu kao Nemci, kao što kažu neki političari.
U zadnje vreme, čak ni one naše, srpske izreke kojima ni 500 godina pod Turcima ništa nije moglo, kojima ni razni okupatori ništa nisu mogli da urade, koje su opstajale u narodu, u zadnje vreme, pitanje je koliku primenu zaista imaju.
Evo, daću vam primer. Imate onu izreku “ko nema u glavi, ima u nogama”. Ali da li je baš uvek tako? Kad GSP nema u glavi, ko ima u nogama? Svi mi. Ili, na primer, “ko drugome jamu kopa, sam u nju upada”. Ali kada vam Beograd put iskopa jamu, svi mi upadamo u tu jamu. Imao sam iskustva sa time, verujte mi. Imate i one optimistične, poput “jedna lasta ne čini proleće”. Ja se sa njom slažem. Ona je i dalje u redu, ali jedna lasta uvek mora da najavi proleće. Proleće uvek mora da dođe preko te jedne laste. Ja tu lastu vidim u ovim ljudima pored mene.
Dame i gospodo, beogradski tim pokreta Dosta je bilo. I dalje kažem pokret, iako smo stranka. Ovaj tim, ovi ljudi i ja sa njima. Mi smo ljudi kojima je zajedničko to što nismo mogli da gledamo kako nam obesmišljavaju razum, kako nam razaraju osnovne društvene vrednosti, kako poslovice više ne važe u Srbiji. Ovaj tim ljudi i ja sa njima su ušli u politiku da se suprotstave greškama raznoraznih. Neću da kažem budala, ali raznoraznih. Oni su tu da nas podsete šta je to odgovornost i oni znaju šta hoće. Ovi ljudi zaista znaju šta hoće. Oni neće da otimaju, da se bahate, da nameštaju tendere. Oni hoće da urede sistem funkcionisanja grada. Oni neće da zovu sudije i da naručuju presude telefonom kao što su to neki radili. Oni hoće nezavisno pravosuđe. Oni neće da zapošljavaju stranačke aktiviste, oni hoće javne konkurse. Neće da uzimaju procente na Beogradu na vodi, ili mostu na Adi. Oni hoće transparentnost. Neće da Beograd bude izvor njihovog bogaćenja. Hoće da ga urede za građane. Oni su tu zbog građana. Oni hoće da rešavaju probleme građana.
Šta su ti problemi? Svi znamo. Ima ih bezbroj. Ne mogu sve da ih nabrojim ovom prilikom. Od nepostojanja kanalizacije u Ostružnici ili Kaluđerici, poput ulica na Žarkovu ili Zvezdari gde pronalaženje parkinga predstavlja vid umetnosti. Morate Hudini da budete da se parkirate. Poput prelaska mostova sa novobeogradske strane na ovu drugu i obratno. Poput upisa dece u vrtiće gde se od vas traže sposobnosti kao da ih upisujete na Harvard ili Jejl, a otprilike toliko mesta i ima. Poput metroa koji nam se svima misaona imenica i mnogih drugih problema, već sam rekao, ima ih bezbroj.
Ali najveći naš problem trenutno, najveći koji imamo i koji moramo da rešimo je ponižen i uvređen građanin Beograda čija porodica živi sa nekih 70.000 dinara. Koji svaki dan ustaje i budi se u ovom gradu i proživljava jedan mali rat u ovoj džungli. I na kraju meseca dođe, primi svoju teško zarađenu platu i dođe do zaključka da mu Infostan, troškovi markica, troškovi za decu, recimo 5. razreda ukoliko treba da im kupi knjige, troškovi vrtića, prevazilaze njegovu platu.
Taj čovek je očajan, taj čovek je ponižen i uvređen. Ovi ljudi i ja sa njima hoćemo da im vratimo dostojanstvo.
Kako ćemo to uraditi. Uradićemo tako što ćemo uvesti model finansiranja koji imaju sve metropole. Tako što građani neće plaćati jelke, fontane i jarbole, već će grad finansirati njihove osnovne potrebe, poput prevoza, udžbenika, vrtića. To su njihova prava, to nije luksuz. Uradićemo to tako što će Beograd na vodi i luke Beograd plaćati poreze, pa neće moći da budu predmet milionskih podmićivanja od kojih živi naša partokratija. Tako što ćemo prestati da se krijemo iza birokratskih formi i preuzeti odgovornost da se građanima vrati bar ono što im je oteto za početak.
Ne znam za vas, a verujem da među vama ima dosta takvih, ali meni su oteli vrlo jasan iznos na ime novca koji sam preplatio za stariju ćerku. Oni mi ga nikada neće vratiti. Ja znam da ćemo mi građanima vratiti ono što je njihovo pravo. Ovi ljudi će to uraditi i ja sa njima. Ja znam da će oni to uraditi. Znam da ćemo mi to uraditi.
Logično pitanje koje svako od vas može da postavi ovom prilikom: kako da znate da smo u pravu? Kako da znate da vas ne lažemo kao što su vas svi drugi lagali? Na to pitanje ću odgovoriti jednostavno. Ja znam, kada ih pogledate, vi to znate. Znate da su tu zbog sebe i zbog vas. Znate da pored njih neće proći ni jedan štetan ugovor. Vidite im to u očima. Znate da su oni ovde ne zbog svog ličnog uspeha, već iz odgovornosti prema sebi, prema svojoj deci, prema svojim komšijama i prijateljima, prema celoj zajednici.
Mene koji sam bio sa njima u timu su oni kupili. Zaista su me kupili. Kupili su me svojom energijom. Kupili su me lakoćom sa kojom se bore, sa svojom hrabrošću kojom su ušli u ovu borbu. Kupili su me svojim smehom i svojim šalama. Pogledaću u neke, znaju šta mislim. Kupili su me verom u ideju boljeg društva. To je ono što nam je zajedničko. Svi verujemo da možemo i znamo da možemo, tako da ja jednostavno znam da su ovo pravi ljudi.
Ovi ljudi koji su sebi rekli dosta je bilo i koji će svoju reč održati.
Tim za Beograd!
DJB-Ne Davimo Beograd-Luka Maksimovic-Dveri bi pobedili na beogradskim izborima. Steta sto nema vizije.