Pogledajte predstavljanje i govor Sanje Majdak, članice tima za Beograd i OO DJB Palilula, diplomirane profesorke engleskog jezika sa više od 20 godina iskustva u prosveti i majke dvoje dece.
U Dosta je bilo učlanila sam se 4.4.2014. godine. Dugo sam razmišljala da li da stojim sa strane, da razgovaram sa svojim prijateljima o tome kako nam najdraži odlaze u neke druge zemlje, kako smo mi zakasnili, ali kako moramo barem decu da iščupamo odavde.
Mnogo sam vremena provela čekajući ispred šaltera da bih dobila odgovor kako mi fali jedan papir. Svaki početak školske godine dočekala sam razmišljajući da li cu uspeti da spremim decu za školu a da ne podignem kredit ili uđem u minus.
Toliko puta me je bilo stid ljudi koji vode ovu zemlju i koji nas predstavljaju u svetu. Toliko puta sam se svađala sa televizorom i zastajala ispred kioska zgranuta naslovnim stranicama dnevnih novina.
Nisu me svi razumeli. Neki su me pitali zasto se ne učlanim u vladajucu stranku jer bih na taj način mogla da ostvarim neke privilegije za sebe, da dođem do boljeg posla. Moji najbliži su bili zabrinuti jer u zemlji gde važi pravilo ako nisi sa nama, naš si neprijatelj, nije pametno biti sa druge strane. Nisam mogla.
Prvo sam se vezala za program i principe. Želim pravnu državu. Želim da Srbija postane zemlja u kojoj se lepo i rado živi. Potrebni su mi nezavisni i slobodni mediji. Želim da se ukine partijsko zapošljavanje kako bi moji prijatelji sa završenim fakultetima počeli da rade poslove za koje su se školovali a koje su im uzeli partijski kadrovi sa kupljenim diplomama. Želim da moja deca umesto novogodišnje rasvete dobiju besplatne udžbenike.
Želim uređene parkove, više zelenih površina i biciklističkih staza. Želim da ulice u mom kraju budu čiste i uredne. Ne želim više da na posao putujem satima razovarenim ulicama.
Onda sam se vezala za ljude. Dobre, poštene pametne, kredibilne, nasmejane. Ljude koji su u celu ovu priču ušli srcem i sa željom da urede ovu nesređenu i uništenu zemlju. Ljude koji podržavaju i dele prave vrednosti. Vezala sam se za njihove osmehe i nadu u očima da neće uvek biti ovako, da mi nismo ovo zaslužili, da mora da bude bolje jer Dosta je bilo.
Imam 44 godine, dva sina, dve diplome, porodicu, posao i prijatelje. Ali nemam više vremena da čekam bolji život koji nam svake godine obećavaju.
Komentariši