Погледајте представљање и говор Биљане Марковић (26), чланице тима за Београд, дипломиране политиколошкиње и председнице форума младих ДЈБ.
Те 2013. деловало је да има смисла веровати у промене. Деловало је да ће бити боље. Политичка сцена се наизглед променила а Влада је била богатија за нека нова стручна лица, која су без задршке била сремна да спроведу реформе и промене систем.
Јавност је последњи пут поверовала да ће нешто заиста да се промени.
Пар месеци након тога, маске падају и долази до разочарења. Мада не тако великог јер смо на то навикли.
И сав лажни имиџ који је гајен месецима, распао се за неколико дана – када је Саша Радуловић са својим тимом изашао из Владе и доказао да је један човек највећи противник свих реформи.
Била је то још једна у низу Влада која бавила искључиво маркетингом а не суштином.
Почетком 2014. ДЈБ је за мене и за многе друге људе постао једина светла тачка на политичкој сцени Србије.
Иако нисам била сигурна да ли има смисла на дуже стазе остајати овде, а камоли бавити се политиком, одлучила да се активирам.
Убрзо су уследили парламентарни избори 2014. и скупљање потписа.
По времену горем него сада, у продавници венчаница у Чумићевом, јер смо тако били у могућности.
Без организације на терену и у највећем медијском мраку. Идеја је заживела.
За непуне 4 године борбе, ослољени само на себе а нападани од свих, доказали смо да нису сви исти, и да нас ка успеху воде принципи, вредности и уверења, а не пука жеља за влашћу.
И даље смо на истом задатку. Проверено тврдоглави и луди. Али не ћакнуто луди већ лудо храбри и упорни. Доследни.
Оно што је за друге ментални напор, за нас је страст и изазов.
Ми живимо оно што радимо.
Као председница Форума младих и као неко ко има 26 година и живот пред собом осећам се позваном и одговорном да пре него што помислим да одем одавде урадим све што могу да идеја заживи. Да овај пелцер воље и енергије пренесемо даље.
Да делима докажем да постоје људи који су дигли глас против система, не да би се окористили о неки други систем, већ да би свима ставили до знања да су у политику ушли чиста срца с циљем да зауставе пропадање и распродају своје земље.
Да себи, својој породици и својим суграђанима врате пристојан живот.
Тужно, али ми ни тај пристојан живот немамо.
Ми не желимо да ћутимо док се још једна корумпирана политичка елита поиграва нашом судбином. Желимо промену.
Желим да се изборим за систем у ком није битно кога знаш, већ шта знаш. У ком није битно колико (и коме) дајеш већ колико вредиш.
Непотребно је помињати да сам и ја могла наћи сигурно уточисте у некој странци владајућег режима, како бившег тако и садашњег. Имала сам такве понуде.
Нескромно ћу рећи да су сви (млади) људи у ДЈБ, довољно паметни и образовани, лепи, не сумњам да бисмо се добро снашли. Могли смо а нисмо, јер нисмо исти. Ми никад нећемо ићи линијом мањег отпора и моралне странпутице.
Наша снага и жеља за променом долази из чврсте вере, храбрости и истрајности.
Непоколебљиви у сопственим уверењима, дижемо глас против лошег система.
Јасно говоримо шта нам смета, шта нам припада и шта желимо.
А не желимо ништа више од онога што имају наши вршњаци у уређеним земљама – пристојан живот и будућност која гарантује да ће сав труд који смо уложили у себе да нам се исплати. Овде, у нашој земљи.
Желимо да нас воде најбољи, а не да најбољи беже.
Мени је доста лажних обећања, изневерених очекивања и празних прича о бољем животу.
Доста ми је свих који су од политике направили блато, издали идеале слободе за које су се наши преци изборили и дали своје животе.
А они се нису борили ни за славу ни за власт, већ је једина награда тог војника потицала од знања да ће његов народ заувек бити слободан и сигуран у својој земљи.
Свидело се то некоме или не, али политика је једини пут да промените систем.
Проблем је што више нико не верује да постоји неко коме је истинска намера да од ове напаћене Србије створи уређено друштво и земљу у којој се лепо живи. Земљу у којој млади остају.
Бескомпромисно критикујемо све што су радиле претходне а наставила да ради ова власт. Али за разлику од осталих, ми нудимо и решења.
Не знам за вас, али ја и даље верујем да искреност, храброст и солидарност нису истребљене и да су млади носиоци промене сваког друштва.
‘’Можда ће бити лепших времена, али ово је наше.’’
Коментариши