Dokazali smo da nisu svi isti, i da nas ka uspehu vode principi, vrednosti i uverenja

Pogledajte predstavljanje i govor Biljane Marković (26), članice tima za Beograd, diplomirane politikološkinje i predsednice foruma mladih DJB.

Te 2013. delovalo je da ima smisla verovati u promene. Delovalo je da će biti bolje. Politička scena se naizgled promenila a Vlada je bila bogatija za neka nova stručna lica, koja su bez zadrške bila sremna da sprovedu reforme i promene sistem.

Javnost je poslednji put poverovala da će nešto zaista da se promeni.

Par meseci nakon toga, maske padaju i dolazi do razočarenja. Mada ne tako velikog jer smo na to navikli.

I sav lažni imidž koji je gajen mesecima, raspao se za nekoliko dana – kada je Saša Radulović sa svojim timom izašao iz Vlade i dokazao da je jedan čovek najveći protivnik svih reformi.

Bila je to još jedna u nizu Vlada koja bavila isključivo  marketingom a ne suštinom.

Početkom 2014. DJB je za mene i za mnoge druge ljude postao jedina svetla tačka na političkoj sceni Srbije.

Iako nisam bila sigurna da li ima smisla na duže staze ostajati ovde, a kamoli baviti se politikom, odlučila da se aktiviram.

Ubrzo su usledili parlamentarni izbori 2014. i skupljanje potpisa.

Po vremenu gorem nego sada, u prodavnici venčanica u Čumićevom, jer smo tako bili u mogućnosti.

Bez organizacije na terenu i u najvećem medijskom mraku. Ideja je zaživela.

Za nepune 4 godine borbe, osloljeni samo na sebe a napadani od svih, dokazali smo da nisu svi isti, i da nas ka uspehu vode principi, vrednosti i uverenja, a ne puka želja za vlašću.

I dalje smo na istom zadatku. Provereno tvrdoglavi i ludi. Ali ne ćaknuto ludi već ludo hrabri i uporni. Dosledni.

Ono što je za druge mentalni napor, za nas je strast i izazov.

Mi živimo ono što radimo.

Kao predsednica Foruma mladih i kao neko ko ima 26 godina i život pred sobom osećam se pozvanom i odgovornom da pre nego što pomislim da odem odavde uradim sve što mogu da ideja zaživi. Da ovaj pelcer volje i energije prenesemo dalje.

Da delima dokažem da postoje ljudi koji su digli glas protiv sistema, ne da bi se okoristili o neki drugi sistem, već da bi svima stavili  do znanja da su u politiku ušli čista srca s ciljem da zaustave propadanje i rasprodaju svoje zemlje.

Da sebi, svojoj porodici i svojim sugrađanima vrate pristojan život.

Tužno, ali mi ni taj pristojan život nemamo.

Mi ne želimo da ćutimo dok se još jedna korumpirana politička elita poigrava našom sudbinom. Želimo promenu.

Želim da se izborim za sistem u kom nije bitno koga znaš, već šta znaš. U kom nije bitno koliko (i kome) daješ već koliko vrediš.

Nepotrebno je pominjati da sam i ja mogla naći sigurno utočiste u  nekoj stranci vladajućeg režima, kako bivšeg tako i sadašnjeg. Imala sam takve ponude.

Neskromno ću reći da su svi (mladi) ljudi u DJB, dovoljno pametni i obrazovani, lepi, ne sumnjam da bismo se dobro snašli. Mogli smo a nismo, jer nismo isti. Mi nikad nećemo ići linijom manjeg otpora i moralne stranputice.

Naša snaga i želja za promenom dolazi iz čvrste vere, hrabrosti i istrajnosti.

Nepokolebljivi u sopstvenim uverenjima, dižemo glas protiv lošeg sistema.

Jasno govorimo šta nam smeta, šta nam pripada i šta želimo.

A ne želimo ništa više od onoga što imaju naši vršnjaci u uređenim zemljama – pristojan život i budućnost koja garantuje da će sav trud koji smo uložili u sebe da nam se isplati. Ovde, u našoj zemlji.

Želimo da nas vode najbolji, a ne da najbolji beže.

Meni je dosta lažnih obećanja, izneverenih očekivanja i praznih priča o boljem životu.

Dosta mi  je svih koji su od politike napravili blato, izdali ideale slobode za koje su se naši preci izborili i dali svoje živote.

A oni se nisu borili ni za slavu ni za vlast, već je jedina nagrada tog vojnika poticala od znanja da će njegov narod zauvek biti slobodan i siguran u svojoj zemlji.

Svidelo se to nekome ili ne, ali politika je jedini put da promenite sistem.

Problem je što više niko ne veruje da postoji neko kome je istinska namera da od ove napaćene Srbije stvori uređeno društvo i zemlju u kojoj se lepo živi. Zemlju u kojoj mladi ostaju.

Beskompromisno kritikujemo sve što su radile prethodne a nastavila da radi ova vlast. Ali za razliku od ostalih, mi nudimo i rešenja.

Ne znam za vas, ali ja i dalje verujem da iskrenost, hrabrost i solidarnost nisu istrebljene i da su mladi nosioci promene svakog društva.

‘’Možda će biti lepših vremena, ali ovo je naše.’’