Kad ti kažu da je nemoguće

Još jednu godinu ostavljamo iza sebe. Iza nas je dugačak put ispunjen uspesima, poletima, ali i bolnim padovima koji su nam pružili dragocene lekcije.

Radovali smo se dolascima izuzetnih ljudi koji su se odlučno priključili borbi koju vodimo – ljudi koji su slični, a kojima je zajedničko da im je svega dosta i da su odlučno rešili da se bore za budućnost o kojoj dugo snevaju.

Prošli smo kroz brojne trenutke razmišljajući kako pobediti u borbi u kojoj su sudije nametnute i ucenjene od strane onih protiv kojih se borimo. Preispitivanje u tako nepoštenoj borbi je odlika odgovornih i pristojnih ljudi. I nije postojao nijedan  trenutak za predah. To je iskusio svako ko se borio u velikim i dugim bitkama i koji je nakon pobede smatrao da mu je dužnost da i druge obuči, pripremi i objasni kakva je to borba i koliko dugo traje.

Mnogi su govorili da unapred odustanemo, da se ova razjarena neman ne može pobediti, da smo mali, sitni, nemoćni, da nam je oružje slabo, da ćemo uludo izginuti i da se baš ništa ne može promeniti jer su neki i pre nas govorili o promenama.

Međutim, oni nisu pokušali da ih sprovedu. Među njima je sada ogroman broj onih koji nam govore da je nemoguće ovo što mi pokušavamo.

I u svoj toj zaglušujućoj buci i rečima koje nisu uspele da nas pokolebaju, znali smo samo jedno – da je nemoguće i nedostižno samo onima koji u to pokušavaju da nas uvere.

Znali smo da veličina cilja – promena sistema, ka kome smo se usmerili zahteva ogromnu snagu i veliku žrtvu. Svesni smo da taj cilj, čestit, ispravan, najvredniji i najhumaniji, zahteva i uslovljava istu takvu borbu koliko god da se ljudi plaše. Ipak, hrabrost ne predstavlja odsustvo straha, već odlučnost da uprkos strahu morate ući u borbu.

Mi smo ljudi koji veruju da nemoguće može da postane moguće, koji nisu poklekli pri povicima da su svi isti, da je na ovim prostorima uvek ovako bilo i da se nikad, baš nikad ništa neće promeniti. Mi smo oni koji ne pristaju na bilo šta manje od pravednog i humanog društva u kome važe jednaka pravila za sve.

Borimo se da zakon bude iznad svega, da ne postoje zaštićeni i od zakona oslobođeni.

Krčimo put ka promeni sistema, u kome se korpucija sankcioniše, u kome državu vode pošteni i čestiti ljudi. I znamo, silno smo uvereni da svi zaslužujemo humano i pravedno društvo, da u njemu živimo, razvijamo se i ostvarujemo snove od kojih će ova zemlja imati korist.

Verujemo da ne postoji nikakav veći patriotizam od toga – želeti i činiti dobro svojoj zemlji i njenom narodu.

Međutim, ovu borbu ne možemo voditi potpuno sami. Sanjajući ovaj dostižan san, umesto želje u ponoć obećajmo sebi da ćemo u sledeći krug ovog dugačkog putovanja ući još odlučniji, još jači, još spremniji i još hrabriji. Da nećemo sklanjati pogled i žmuriti pred nepravdom, kriminalom, korupcijom, već na njih ukazivati, jer to jeste dužnost svakog čoveka koji sebe smatra ispravnim čovekom. Jer ovo je naša zemlja, a ne njihova država!

Želimo svima nama što više prkosnih koraka, oštrih reči i argumenata, ali i odlučnih postupaka na koje ćemo jednog dana, kad se osvrnemo iza sebe, gledati s ponosom.

I upamtimo, ne postoji nemoguće tamo gde su ciljevi uzvišeni, tamo, gde se decenijama čekaju i sanjaju snovi o njima.

Želimo vam puno hrabrosti i sreće u Novoj 2018. godini jer ona prati hrabre, beskompromisne i uporne. Želimo vam da budete i vi deo nas, da verujete da nemoguće može postati moguće, da budete ponosni na svoje postupke i na put koji smo do sada prešli kao i spremni na borbu koja nas tek očekuju.

Srećna vam Nova 2018. godina sa željom da živimo u Srbiji u kojoj se lepo i radi živi.

Dr Ana Stevanović, narodna poslanica u Narodnoj Skupštini Republike Srbije,
Milan Popović, član glavnog odbora i
Miroslava Milenović, zamenica predsednika Dosta je bilo