Da li je japanski premijer Šinzo Abe stigao u posetu Srbiji ili, privatno, stranački, kod njenog predsednika Aleksandra Vučića? Pomenuta dilema se prirodno nameće nakon svega što se splelo oko dolaska prvog čoveka vlade „zemlje izlazećeg sunca“ i njegovog tima u našu prestonicu.
I to na početku izborne kampanje za gradsku vlast.
Mada je Abeov zvanični domaćin, po funkciji i protokolu, srpska premijerka Ana Brnabić, njeno prisustvo svelo se, u suštini i modnim rečnikom kazano, tek na ulogu „prve pratilje“. Dočekala je gosta na beogradskom aerodromu, pozdravila ga, kao i njegove saputnike, i – privela Vučiću. Valjda da bi narod video ko je glavni gazda u zemlji.
Šta je ovde sporno?
Pa to što je Vučić sebi uzeo pravo da upravo on bude glavni domaćin pomenutom gostu. Naime, u svim izveštajima o boravku Abea u Beogradu izričito stoji da su ga primili – predsednik i premijerka. I to baš navedenim redom.
A to već predstavlja kršenje Ustava Republike Srbije. I to od strane najviših državnih funkcionera.
Kako stoji u najvišem pravnom aktu, pravo i obaveza ugošćavanja stranih premijera pripadaju srpskoj vladi i onome ko je vodi. Jer, vlada je nosilac izvršne vlasti. Kod nas i u Japanu. Ovo, naravno, ne sprečava Vučića da primi gosta u kurtoaznu posetu i sa njim razgovara, ali kada je u pitanju posao on tu, jednostavno, nema šta da traži. Ne sme da se upliće u sklapanje ugovora ili sporazuma, ugovara saradnju… Nije mu u opisu radnog mesta. Može, eventualno, da savetuje, ili celom procesu pruža moralnu podršku. A kako videsmo, desilo se obratno.
Po Ustavu, dužnost predsednika je da izražava državno jedinstvo, predstavlja zemlju kod kuće i u inostranstvu, imenuje premijera, na predlog Vlade postavlja i opoziva ambasadore, prima akreditive stranih ambasadora, komanduje vojskom… Ali on ne može da obavlja i drugu javnu funkciju, pogotovo da preuzme premijerske ingerencije.
Ipak, kada su u pitanju izbori, pogotovo poput juče raspisanih u Beogradu, svako zaobilaženje navedenog izgleda da je – dozvoljeno. A upravo to se desilo sa posetom japanskog premijera. Kako idu stvari, mogao je Abe lako da se nađe i na „nestranačkoj izbornoj listi“ SNS-a.
Pitanje koje se neumoljivo nameće je: Da li je gost sa dalekog istoka znao šta mu se sprema? Preciznije, da li je bio dovoljno informisan o onome šta se trenutno „kuva“ u Beogradu? Je li uopšte bio upoznat sa time kakva će mu uloga po sletanju na ovdašnji aerodrom biti dodeljena? Da li mu je Brnabićka išta natuknula u tom smislu?
Sa druge strane, Vučićev „manevar“ direktan je udar i na integritet premijerke i cele Vlade Srbije. I to mu nije prvi put. Neustavno preuzimanje tuđih ovlašćenja uz zloupotrebu posete visokog stranog zvaničnika a sve zarad, ponavljamo, lokalnih izbora i u korist jedne stranke, ne služi na čast ni šefu države ni toj stranci, pa ni samoj državi.
Možemo samo da se nadamo da će se ovim povodom oglasiti i Vlada Srbije.
Nego kad predajete listu? Već kasnite za DS i djilas kolonom a o SNS da ne pričamo. Koliko uopšte treba potpisa? Ko je kandidat za gradonacelnika? Idete sami ili sa Dverima. Opet vas pretekao trenutak, nadam se da to neće biti i sa rezultatom.
nego sta cemo sa ovakvim ponasanjem…
Nevezano za ovu temu, simpatizer sam, ne i član pokreta, ne mogu glasati na beogradskim izborima, ali sam zapazio nešto zanimljivo.:kad god sam pokušao da objavim neki pozitivan komentar o pokretu na sajtovima Blica i B92, oni nisu objavljeni, iako se puštaju negativni komentari i o SNS i o DS. Jednostavno, izgleda da je na delu kompletna zavera ćutanja da bi što manje ljudi čuli za pokret. Interesuju me iskustva drugih čitalaca po ovom pitanju.
Isto sam iskusio na sajtu b92, 021.rs i Danas, sve ređe ih sada otvaram.
Možda je tu problem, što sve manje simpatizera pokreta prati pomenute portale i ostavlja tamo komentara, pa su se afirmativni komentar za DJB sveli na nekolicinu, što im omogućava da tu nekolicinu i ignorišu. Kad bi svi simpatizeri češće ostavljali komentare na tim portalima, koji nažalost su i dalje popularni među nardoom, možda bi efekat bio drugačiji.
Da, to je stara priča, mnogo puta do sad potvrđena u praksi. Ne možemo a da ne zaključimo da su SNS i DS kao i svi njihovi sateliti na “političkom nebu” Srbije ustvari interesne grupe željne vlasti zbog određenih materijalnih dobitaka koji su dostupni kada ste na vlasti. Zato su njihovi glavni neprijatelji oni koji zahtevaju transparentnost u radu državnih organa i ukidanje partokratije (zapošljavanje članova stranaka na vlasti zarad očuvanja i stranke i pozicije na vlasti i pomenute materijalne dobiti). Zna se dobro da je Dosta je bilo najveći i možda jedini iskreni borac (uz možda Dveri) protiv ovih pošasti na srpskoj političkoj sceni. (nisam za Dveri, ali su ti ljudi uprkos svom snažnom nacionalističkom opredeljenju ostali moralno održivi u pogledu razvoja savremenog društva i države… i to smelo kažem iako neko sada može da odreaguje u pogledu tzv. parade ponosa koja je nepristojna kao fenomen za društvo koje vekovima užasno loše živi na brdovitom Balkanu…)
Srdačan pozdrav
Razlog je jednostavan, mora da se ocuva i odbrani trenutni sistem po svaku cenu. Svako ko je protiv tog sistema i zeli da unosi sustinske promene mora biti cenuzrisan.
Naravno,komentar u kojem sa rekao da Je DJB ignorisan od medija,iako je rec o autenticnoj i najjacoj opozicionoj parlamentarnoj stranci itd.nije objavio Danas.To je tako,nazalost.
Nema veza s Japancem, ali moram da postavim pitanje: zbog velikog razočaranja kulturnom politikom svih vlasti do sada, pitam se da li postoji mogućnost da se u vašoj organizaciji, koja takođe nije pokazala da je posebno senzibilna na kulturnu politiku i obrazovanje, aktiviraju ljudi koji imaju viziju o kulturi i koje bi, po izlaganju te vizije, vaša stranka podržala? Budite otvoreni, jer kultura i obrazovanje su osnov promene društva, moraju se uspostaviti vrednosti koje prevazilaze ćirilicu i kosovo i daju prostor stvarnim vrednostima koje ne poznaju granice. Hvala.