На крају трагедије – аплауз

Непосредно након убиства Оливера Ивановића испред његове канцеларије у Косовској Митровици, уследило је обраћање председника државе Александра Вучића.

Уместо кратке и сведене изјаве саучешћа породици трагично настрадалог опозиционара и обећања да ће се у најкраћем могућем року открити налогодавци и убице, из председништва смо слушали потпуно непримерене нападе и вербалне обрачуне председника државе са новинарима и политичким неистомишљеницима. Поред председника је стајала непомична председница Владе Ана Брнабић. Није се обратила новинарима, грађанима, није рекла ни једну једину реч, ћутала је и остала неупадљива једнако као и онај сталак за микрофон испред председника.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, је прекинуо посету Бриселу где је управо требао почети састанак измедју Београда и Приштине. Због атентата састанак је одложен до даљењег. Из Брисела је стигла његова изјава о трагедији: Ово је напад на цео српски народ и злочиначки, терористички чин који мора да буде и биће кажњен.

Исти тај Марко Ђурић је у току предизборне кампањи за градоначелника Косовске Митровице на телевизији Пинк изјавио следеће: Сваки глас за Оливера Ивановића и било кога ко није на Српској листи је глас против интереса српског народа и глас за разбијање српског јединства у покрајини и очигледно глас против очувања органске везе државних институција Србије са српским народом у покрајини.

Оливер Ивановић је био искрен опозиционар, фер плеј спортиста, политичар господских манира, храбри политичи затвореник који се осмехом светио за неправду коју је доживео у највећој мери управо од оних који су му бесомучно цртали мету на леђима.

Албанац, преводилац који живи на Косову и Метохији послао ми је следећу поруку: Био је човек мира и помирења. Желео је добро српском народу овде, заговарао је политику сарадње и разумевања. Говорио је о отворено о криминалу. Био је драг човек, разуман и храбар. Таквих политичара има мало овде. За Србију и све Србе овде то је немерљив губитак.

Оливера Ивановића су из Косовске Митровице испратили готово сви суграђани. Непрегледна колона људи, наизглед опустошеног дела земље, ишла је у поворци за погребним колима. Ивановић је сахрањен два дана касније у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Митровчани су дошли да га испрате на вечни починак, а уз њих и многобројни грађани Србије, политичари из власти и из опозиције. Испред Владе Србије од Оливера Ивановића опростила се председница Владе и директор Канцеларије за Косово и Метохију. Након спуштања ковчега у гроб њих двоје су чучнули поред раке, гледајући у црнило испред себе, поново без речи. Негде сам прочитала коментар који каже – чуче тако и сигурно размишљају у чему то саучествују. Знате ли шта је најгоре од свега – ниједног тренутка нисам искључила да је то преиспитивање немогуће.

Вучић није дошао на сахрану, али је у међувремну послао захтев Влади Косова* да викенд проведе у јужној српској покрајини како би разговарао са грађанима. Најавио је да ће ићи без превеликог обезбеђења, а како смо и видели био је и голорук и гологлав. Да ли мислите да је нормално да председник једне државе који одлази у део државе у којем се тек догодило убиство одлази са најавом да му је непотребно додатно обезбеђење? Ја не мислим. Да ли бисте и ви то урадили да сте на његовом месту осим ако нисте апсолутно сигурни у своју безбедност?

Сценарио је спреман и представа може да почне. Делегацију из Србије чине председник СНС-а, Александар Вучић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић и директор БИА-е, Братислав Гашић (керамичар).

Српска листа (странка СНС-а на Косову и Метохији која чини Владу Касова* заједно са Рамушом Харадинајем) је задужена за то да у Косовској Митровици дочека председника своје странке који је планирао да положи венац и обиђе место на којем је извршен атентат на Оливера Ивановића. Сцена је готово филмска. Вучић полаже венац, снег у Косовској Митровици веје, он гологлав и голорук спушта венац поред жардињере на којој су увенуле руже и догореле свеће, а медији у Србији преносе следеће: Грађани су српску делегацију дочекали аплаузом и гласним повицима “Србија, Србија”. (Курир, 20.01.2018. године)

Мислим да је ово први пут у новијој историји да се на месту убиства на којем се одаје пошта аплаудира и скандира. На таквим местима, непосредно након таквих догађаја се углавном погнуте главе ћути из поштовања према настрадалом. Аплаудира се на представама и на стадионима за време фудбалских утакмица…ваљда.

Док су се аутобуси пунили и одвозили људе у Лапље Село на којем је планиран централни догађај, Вучић је обишао манастир Бањска, па отишао на породичну славу породице Стевић у Грачаници, а затим је обишао и манастир Грачаницу. Наравно, све у пратњи камера и у готово директном преносу у прорежимским медијима.

Након полагања венца све даље је личило на кампању. Кампању уверавања да је све у реду и да ће све бити у реду. У кампању смо чули све друго осим да ће се председник СНС-а заузети да се детаљно прегледају снимци са камера које је Вулин ономад поставио по Косовској Митровици, да ће се у најкраћем року наћи налогодавци и убице Оливера Ивановића. Чули смо све осим ове једноставне поруке.

У Лапљем Селу су га дочекали грађани које су претходно из других места са Косова и Метохије аутобусима довезли и ријалити у директном преносу на Пинку је могао почети. У студију су чекали сви они који се у свим кампањама са ове телевизије обраћају грађанима пристрасно анализирајући политику актуелне власти: Божидар Спасић, Милорад Вучелић, Маја Гојковић, Дејан Вук Станковић, Бранко Радун, Дејан С. Милетић и многи други. Током кампања заиста делује да сви они спавају на поменутој телевизији и да по потреби иду у програм директно, као да их уредници вести и емисија скидају са неког офингера.

План је био да се смењују сцене из Лапљег Села и анализе у студију, међутим, овај део ријалитија у Лапљем Селу је изазвао велику пажњу јавности, тако да су на крају све ове планиране госте вратили на офингер одустајући од обраћања из студија.

За директан пренос из Лапљег Села све је било унапред договорено, путеви су затворени након доласка аутобуса, прецизно се знало ко, кад и шта тачно пита и коју помоћ тражи како би се из Србије такође директно јављали министру и донатори, који изгледа до синоћ нису знали да грађани на Косову и Метохији толико тешко живе, остављени на ветрометини криминалних сукоба, у највећој могућуј беди и сиромаштву.

Оцу тешко оболелог малог Василија у директном преносу је обећан новац за лечење сина, Снежани из Истока обећан је трактор, ЦСР из Прилужја обећано је теренско возило, Милану из Србца којем су оца убили Албанци док је чувао стоку обећана су јагњад…
Последњи чин ове представе биће у понедељак, у емисији Миломира Марића, када ће председник СНС-а говорити “искрено о убиству Оливера Ивановића”. То ваљда значи да је све до тад неискрено.

Државници ово не раде. Државници о народу размишљају много пре него што неко свој живот да верујући у политику мира и сарадње. Државници пазе шта потписују. Државници не понижавају сопствени народ зарад најјефтинијих политичких поена. Државници не обећавају већим силама оно што не могу да испуне. Државници то не раде.

Прави државник понавља само једну реченицу данас: У најкраћем року пронаћи ћемо налогодавце и убице Оливера Ивановића. И онда то и уради.

Породица убијеног Оливера Ивановића, грађани јужне српске покрајине и остатка Србије само то очекују – дела, не шупље приче и циркуске представе. Нас је ипак више.

Татјана Мацура
народна посланица у Народној скупштини Републике Србије
чланица Главног одбора Доста је било

images (1)