Na kraju tragedije – aplauz

Neposredno nakon ubistva Olivera Ivanovića ispred njegove kancelarije u Kosovskoj Mitrovici, usledilo je obraćanje predsednika države Aleksandra Vučića.

Umesto kratke i svedene izjave saučešća porodici tragično nastradalog opozicionara i obećanja da će se u najkraćem mogućem roku otkriti nalogodavci i ubice, iz predsedništva smo slušali potpuno neprimerene napade i verbalne obračune predsednika države sa novinarima i političkim neistomišljenicima. Pored predsednika je stajala nepomična predsednica Vlade Ana Brnabić. Nije se obratila novinarima, građanima, nije rekla ni jednu jedinu reč, ćutala je i ostala neupadljiva jednako kao i onaj stalak za mikrofon ispred predsednika.

Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, je prekinuo posetu Briselu gde je upravo trebao početi sastanak izmedju Beograda i Prištine. Zbog atentata sastanak je odložen do daljenjeg. Iz Brisela je stigla njegova izjava o tragediji: Ovo je napad na ceo srpski narod i zločinački, teroristički čin koji mora da bude i biće kažnjen.

Isti taj Marko Đurić je u toku predizborne kampanji za gradonačelnika Kosovske Mitrovice na televiziji Pink izjavio sledeće: Svaki glas za Olivera Ivanovića i bilo koga ko nije na Srpskoj listi je glas protiv interesa srpskog naroda i glas za razbijanje srpskog jedinstva u pokrajini i očigledno glas protiv očuvanja organske veze državnih institucija Srbije sa srpskim narodom u pokrajini.

Oliver Ivanović je bio iskren opozicionar, fer plej sportista, političar gospodskih manira, hrabri političi zatvorenik koji se osmehom svetio za nepravdu koju je doživeo u najvećoj meri upravo od onih koji su mu besomučno crtali metu na leđima.

Albanac, prevodilac koji živi na Kosovu i Metohiji poslao mi je sledeću poruku: Bio je čovek mira i pomirenja. Želeo je dobro srpskom narodu ovde, zagovarao je politiku saradnje i razumevanja. Govorio je o otvoreno o kriminalu. Bio je drag čovek, razuman i hrabar. Takvih političara ima malo ovde. Za Srbiju i sve Srbe ovde to je nemerljiv gubitak.

Olivera Ivanovića su iz Kosovske Mitrovice ispratili gotovo svi sugrađani. Nepregledna kolona ljudi, naizgled opustošenog dela zemlje, išla je u povorci za pogrebnim kolima. Ivanović je sahranjen dva dana kasnije u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Mitrovčani su došli da ga isprate na večni počinak, a uz njih i mnogobrojni građani Srbije, političari iz vlasti i iz opozicije. Ispred Vlade Srbije od Olivera Ivanovića oprostila se predsednica Vlade i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Nakon spuštanja kovčega u grob njih dvoje su čučnuli pored rake, gledajući u crnilo ispred sebe, ponovo bez reči. Negde sam pročitala komentar koji kaže – čuče tako i sigurno razmišljaju u čemu to saučestvuju. Znate li šta je najgore od svega – nijednog trenutka nisam isključila da je to preispitivanje nemoguće.

Vučić nije došao na sahranu, ali je u međuvremnu poslao zahtev Vladi Kosova* da vikend provede u južnoj srpskoj pokrajini kako bi razgovarao sa građanima. Najavio je da će ići bez prevelikog obezbeđenja, a kako smo i videli bio je i goloruk i gologlav. Da li mislite da je normalno da predsednik jedne države koji odlazi u deo države u kojem se tek dogodilo ubistvo odlazi sa najavom da mu je nepotrebno dodatno obezbeđenje? Ja ne mislim. Da li biste i vi to uradili da ste na njegovom mestu osim ako niste apsolutno sigurni u svoju bezbednost?

Scenario je spreman i predstava može da počne. Delegaciju iz Srbije čine predsednik SNS-a, Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić i direktor BIA-e, Bratislav Gašić (keramičar).

Srpska lista (stranka SNS-a na Kosovu i Metohiji koja čini Vladu Kasova* zajedno sa Ramušom Haradinajem) je zadužena za to da u Kosovskoj Mitrovici dočeka predsednika svoje stranke koji je planirao da položi venac i obiđe mesto na kojem je izvršen atentat na Olivera Ivanovića. Scena je gotovo filmska. Vučić polaže venac, sneg u Kosovskoj Mitrovici veje, on gologlav i goloruk spušta venac pored žardinjere na kojoj su uvenule ruže i dogorele sveće, a mediji u Srbiji prenose sledeće: Građani su srpsku delegaciju dočekali aplauzom i glasnim povicima “Srbija, Srbija”. (Kurir, 20.01.2018. godine)

Mislim da je ovo prvi put u novijoj istoriji da se na mestu ubistva na kojem se odaje pošta aplaudira i skandira. Na takvim mestima, neposredno nakon takvih događaja se uglavnom pognute glave ćuti iz poštovanja prema nastradalom. Aplaudira se na predstavama i na stadionima za vreme fudbalskih utakmica…valjda.

Dok su se autobusi punili i odvozili ljude u Laplje Selo na kojem je planiran centralni događaj, Vučić je obišao manastir Banjska, pa otišao na porodičnu slavu porodice Stević u Gračanici, a zatim je obišao i manastir Gračanicu. Naravno, sve u pratnji kamera i u gotovo direktnom prenosu u prorežimskim medijima.

Nakon polaganja venca sve dalje je ličilo na kampanju. Kampanju uveravanja da je sve u redu i da će sve biti u redu. U kampanju smo čuli sve drugo osim da će se predsednik SNS-a zauzeti da se detaljno pregledaju snimci sa kamera koje je Vulin onomad postavio po Kosovskoj Mitrovici, da će se u najkraćem roku naći nalogodavci i ubice Olivera Ivanovića. Čuli smo sve osim ove jednostavne poruke.

U Lapljem Selu su ga dočekali građani koje su prethodno iz drugih mesta sa Kosova i Metohije autobusima dovezli i rijaliti u direktnom prenosu na Pinku je mogao početi. U studiju su čekali svi oni koji se u svim kampanjama sa ove televizije obraćaju građanima pristrasno analizirajući politiku aktuelne vlasti: Božidar Spasić, Milorad Vučelić, Maja Gojković, Dejan Vuk Stanković, Branko Radun, Dejan S. Miletić i mnogi drugi. Tokom kampanja zaista deluje da svi oni spavaju na pomenutoj televiziji i da po potrebi idu u program direktno, kao da ih urednici vesti i emisija skidaju sa nekog ofingera.

Plan je bio da se smenjuju scene iz Lapljeg Sela i analize u studiju, međutim, ovaj deo rijalitija u Lapljem Selu je izazvao veliku pažnju javnosti, tako da su na kraju sve ove planirane goste vratili na ofinger odustajući od obraćanja iz studija.

Za direktan prenos iz Lapljeg Sela sve je bilo unapred dogovoreno, putevi su zatvoreni nakon dolaska autobusa, precizno se znalo ko, kad i šta tačno pita i koju pomoć traži kako bi se iz Srbije takođe direktno javljali ministru i donatori, koji izgleda do sinoć nisu znali da građani na Kosovu i Metohiji toliko teško žive, ostavljeni na vetrometini kriminalnih sukoba, u najvećoj mogućuj bedi i siromaštvu.

Ocu teško obolelog malog Vasilija u direktnom prenosu je obećan novac za lečenje sina, Snežani iz Istoka obećan je traktor, CSR iz Prilužja obećano je terensko vozilo, Milanu iz Srbca kojem su oca ubili Albanci dok je čuvao stoku obećana su jagnjad…
Poslednji čin ove predstave biće u ponedeljak, u emisiji Milomira Marića, kada će predsednik SNS-a govoriti “iskreno o ubistvu Olivera Ivanovića”. To valjda znači da je sve do tad neiskreno.

Državnici ovo ne rade. Državnici o narodu razmišljaju mnogo pre nego što neko svoj život da verujući u politiku mira i saradnje. Državnici paze šta potpisuju. Državnici ne ponižavaju sopstveni narod zarad najjeftinijih političkih poena. Državnici ne obećavaju većim silama ono što ne mogu da ispune. Državnici to ne rade.

Pravi državnik ponavlja samo jednu rečenicu danas: U najkraćem roku pronaći ćemo nalogodavce i ubice Olivera Ivanovića. I onda to i uradi.

Porodica ubijenog Olivera Ivanovića, građani južne srpske pokrajine i ostatka Srbije samo to očekuju – dela, ne šuplje priče i cirkuske predstave. Nas je ipak više.

Tatjana Macura
narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije
članica Glavnog odbora Dosta je bilo

images (1)