Oduvek su mi bili zanimljivi ljudi koji na svaki politički nastup određene osobe ili grupe, imaju komentar tipa “svi pričaju isto, a niko nema ništa konkretno da ponudi”, ili “ma svi su oni isti”.
Interesantno, baš ti ljudi nikada ni ne pročitaju da li neko ima nešto zaista da ponudi, već uvek padnu na iste zavodljive priče takozvanih “harizmatičnih” likova, iznova i iznova podržavajući osobu koja ima sposobnost, ali i petlju da se igra sa emocijama ljudi, koristeći najstarije, ali najvatrenije rečenice, poput “ovo je slobodna država, vi ste nebeski narod” ili “mi ćemo vratiti dostojanstvo srpskom narodu”.
Jako dobar primer je moj razgovor sa kolegom, neposredno pred predsedničke izbore. Vođen njegovim dugogodišnjim iskustvom, kako u poslu tako i u sagledavanju političkog života, pokušao sam da ga navedem da konačno pročita program jedne relativno nove političke organizacije, koja zaista nudi program, a ne prazne priče “velikog spasioca”. Pa, ako mu se svidi, svidi.
Na taj moj predlog, on me je kritički, čak prekorno upozorio kako ne postoji ni jedna jedina opcija za koju treba glasati, jer su svi isti, svi lažu samo kako bi se dokopali fotelje. On je, kako kaže, već dovoljno izgubio živaca te žalosne 2000-te, pa ne želi više biti prevaren. Takođe, za predsednika moje opcije nije imao ni jedan razuman argument protiv, već mi je rekao samo: “On mi je nekako… Ma nešto mi tu smrdi…”
Isti taj kolega, naravno ne pročitavši program koji sam mu ponudio, na izborima je glasao za jednu od ponuđenih ličnosti, za koju se kasnije ispostavilo da je bila opcija bez pravog programa i rešenja, tj. opcija koja je kao još jedna od mnogih drugih nudila samo još jednog slatkorečivog lidera.
Duboko razočaran u sebe, prišao mi je sa rečenicom: “Eto, opet sam se prevario i izašao na glasanje. Rekao sam ti da su svi isti!”
Na moje pitanje zašto je glasao za njega, odgovor je bio: “Pa, nekako lepo priča.”
U čemu je “fora”? Zašto ga nije interesovalo kako će se zaustaviti smanjenje životnog standarda, otpuštanje radnika ili možda sistem besplatnog školovanja? Zašto ga nije interesovao program? Ne, on je ipak dozvolio da ga po ko zna koji put prevari neko ko samo lepo priča.
Jedini zaključak koji može da se donese je taj da njemu kada ode u poštu, poresku upravu ili policiju, nije bitno da li je ta služba kvalitetna i brza, već da mu je bitno da tu radi neko ko “lepo priča”…
Druga stvar za koju smatram da je veoma pogrešna je ta kada pročitam ili čujem da neka politička ličnost “ne ume da priđe prosečnom srpskom glasaču”. Ta teza zapravo stoji, jer zaista treba imati tu osobinu da te razume što veća ciljna grupa, ali da li je to zaista bitno kada se radi o pravoj funkciji politike?
Govore mi ljudi: “Džaba sve kad ovaj tvoj ne ume da priča sa seljakom”. Istina, veliki broj ljudi sa sela koji se, primera radi bave poljoprivredom, možda neće razumeti šta znači reč partokratija ili izborni sistem, ali će njihov džep vrlo dobro razumeti program kojim se pojašnjava kako će za tog istog seljaka biti stvoreni uslovi da može nesmetano da proizvodi i prodaje.
Da li zato treba glasati za osobu koja će odlično znati kako da priđe tom seljaku, obećati mu da će živeti bolje (iako ne zna baš tačno kako, ali bitna je ta famozna rečenica) ili treba glasati za pravi program koji se sastoji od analize problema i ponuđenih rešenja? Apsolutno sam siguran da je druga opcija bolji izbor.
Koliko treba “novih i neukaljanih”, a u stvari jako starih i još više ukaljanih spasilaca da se pojavi na političkoj sceni, da nas razočara, a onda zaista da počnemo da čitamo programe i ponuđena rešenja?
Da li je moguće da će nas i dalje mrzeti da pročitamo nešto što se tiče nas samih, a da ćemo pre dozvoliti da nas pobede emocije i taj nadaleko poznati srpski inat. Nažalost, taj isti inat nas je i doveo ovde gde smo sada. Mislim da je zaista došlo vreme da ga okrenemo u našu korist!
Politika bi trebala da funkcioniše tako da političari budu samo figure koje sprovode program koji je najbolji za državu. Zar ne? Izbori nisu cirkus ili audicija za najharizmatičnijeg ili najlepšeg govornika. Izbori bi trebali da budu borba programa, analiza, opcija i rešenja.
Beogradski izbori slede i zato razmišljajte o glavnim stvarima koji muče Beograd. Ne razmišljajte o spasiocima i njihovim lažnim obećanjima. Glasajte za opciju koja vam nudi konkretno rešenje za probleme infrastrukture, saobraćaja i parkinga, predškolskih i školskih ustanova, zdravstva, centralizacije i decentralizacije Beograda, smanjenja poreza i mnogih drugih problema koji su samo naši i ničiji više.
Ljudi koji rade na programu koji sam izabrao, možda nisu toliko harizmatični i slatkorečivi. Možda su ponekad dosadni, naporni i strogi. Možda deluju previše surovo, bez emocija, ali su oni ljudi koji nisu došli da se igraju tuđim novcem i životima, već dosledno stoje iza svog programa i naporno su radili da se taj program stvori.
Nisu tu da vas osvoje lepotom i harizmom, već da vam svojim rešenjima olakšaju već dovoljno naporan život. Ljudi, koji su spremni da ne budu glavne zvezde u ovom surovom političkom rijalitiju, već samo radnici koji će kao mašine služiti da se taj program i cilj sprovedu.
Izbor je na vama.
Milutin Božilov
član OO Dosta je bilo – Zemun
Danas čitam komentar na ovu akciju DJB/Dveri na brodu:”Osim kritika ništa novo nisam pročitala od g. Biljića. Šta bi novo napravili, kako bi drugačije uradili, predlozi, ideje… apsolutno ništa, osim možda krstarenja brodom.” Moj komentar:”Pa potrudi se da pročitaš(mada mislim da je u pitanju bot)” na ovaj komentar nisu objavili.
Vi imate program,a imate i lidera koji ima harizmu(ne znam koliko ste toga svesni),može da pridje prosečnom srpskom glasacu,nije za predsednika Republike,nego za druge, bitnije funkcije,nije svaka funkcija za svakoga.
A sada imate i nekog ko može da priča i sa seljakom.
Nego nemate medije,ljudi su neinformisani,batica je zatvorio svaki prozor,pa se i pozitivni komentari na ovu koaliciju ne objavljuju,kao da to neko čita,dakle, vrlo bolesna situacija. Tačke su vam vrlo jasne vidim da ste termine “transparentnost” zamenili terminima “potpuna vidljivost”, i slično.Poraditi malo na tom nastupu,tj.ne brzati u izlaganju, usporiti malo,pa sta kažete,kažete,svaki put novu tačku programa pomenite(nemojte više da se bavite objašnjavanjem zašto ste ušli u koaliciju, jedino ako je u pitanju
duži intervju)-eto ako imate 20 dana,svakoga dana nova tačka programa se obrazlaže i to je to.
Puno uspeha na ovim izborima vam želim