Beograđani plaćaju loš i neredovan gradski prevoz. Karte su skupe, a autobusi često pokvareni.
Cena mesečne markice za centralne gradske opštine je 3.000 dinara, dok je cena za prigradske opštine preko 5.000 dinara. Ovo znači da prosečno domaćinstvo za mesečnu kartu treba prosečno da izdvoji skoro 10% prihoda.
Dosta je bilo će reorganizovati kompletan sistem javnog prevoza, raskinuti ugovor za Bus plus i obračunati se sa korupcijom. Tako ćemo uštedeti dovoljno da se đaci i studenti voze besplatno, a zaposleni će plaćati markice duplo manje nego sada: 1.500 din mesečno u zonama 1 i 2, a 2.500 dinara mesečno u zonama 3. i 4.
Sva deca u osnovnim i srednjim školama i studenti će dobiti slobodan prevoz o trošku budžeta grada. Cenu njihovih karata će plaćati direktno GSP-u opštine u kojima njihova domaćinstva imaju prebivalište.
Decentralizacijom Beograda opštine će dobiti najveći deo poreskih prihoda te će moći da plate usluge prevoza za svoju decu. To što je grad odlučio da deci pruži slobodan prevoz ne sme da utiče na prihode GSP-a koji im pruža usluge i ima troškove za njih.
Socijalno ugrožena domaćinstva i nezaposleni će dobijati socijalnu pomoć za gradski prevoz koja će takođe biti prihod GSP-a. Isto važi i za penzionere. Time će javno preduzeće GSP dobijati prihode koji mu pripadaju na osnovu broja godišnjih karata i putnika. Subvencije će biti ukinute i GSP će postati održiv sistem koji će Beograđanima pružiti kvalitetan javni prevoz.
Ugovor za Bus plus nije objavljen. Iz ugovora do kog je došla Pištaljka građani ne mogu da saznaju vrednost ugovorenog posla, ali se može zaključiti da je Beograd na čelu sa Draganom Đilasom predao najprofitabilniji sektor gradskog prevoza firmama koje za taj posao dobijaju 8,53 odsto ukupnog prihoda.
Iz ugovora se ne vidi koliki je prosečni mesečni prihod od naplate karata, pa samim tim ni kolika će biti zarada konzorcijuma koji predvodi Apeks.
Gradska vlast na čelu sa SNS-om, baš kao i prethodna vlast pod DS-om, tajnim poslovanjem potkrada budžet i državnu imovinu što se na kraju odražava na kvalitet života i javnih usluga koje svi građani plaćaju.
Beograđani treba da znaju sve o Bus Plusu, mostu na Adi, jarbolima, fontani na Slaviji, o tome ko svake dve-tri godine ponovo asfaltira ulice, i ko dobija novac iz gradskog budžeta.
Kvalitetan gradski prevoz je osnovna potreba svih Beograđana i mora biti dostupan svima po cenama koje odgovaraju njihovim primanjima i koje mogu da plate. Politika DJB je da štiti interese svih građana, ne privilegovane partijske manjine. Nisu svi isti. DJB će vratiti Beograd Beograđanima.
moze li primer, da li igde u svetu prevoz funkcionise ovako kako ste vi napisali?
Navedite metropole gde je prevoz besplatan za decu …
Zašto bi morali u svemu da kopiramo druge? Nismo niti nesposobni niti glupi da nešto sami smislimo. Zato i postoji budžet, da iz njega koristimo novac na način na koji mislimo da je najbolji. DJB misli da je to na ovaj način na koji predlažu. Meni je to sasvim ok.
Zato ne objavite racunicu, pa da vidimo da li je sto pricate moguce? Ovako se sve svodi na rekla – kazala.
Zasto je Beograd privilegovan? U vecini gradova preduzeca za javni prevoz su privatizovana, sama odredjuju cenu karte.
Ni jedan grad u Srbiji nema problema oko naplate karte jer se u autobus ne moze uci dok se karta ne plati.
Cena prevoza je znacajno veca nego u Beogradu.
Na primer, Konjevici- Cacak centar je rastojanje 8km a cena karte je 100 dinara.
Vozac na ulazu kontrolise mesecne karte i prodaje karte za jednu voznju i niko u autobus ne moze uci da ne plati kartu.
Deca preko 5 godina placaju pola karte a preko 12 punu cenu.
Ucenici srednjih skola placaju punu cenu karte.
Podrzavam zahtev da javni prevoz bude jeftiniji, ali karta se mora placati, ili da se izjednace svi gradjani Srbije, bez obzira u kom delu zive.
To isto se odnosi na besplatne udzbenike. Ne moraju da budu besplatni, ali ako drzava subvencionise, neka subvencionise na celoj teritoriji Srbije.
Sto se tice udzbenika, tu je napravljen haos. Data je mogucnost prosvetnimnradnicima, uciteljima i nastavnicima da traze odredjeni udzbenik od odredjenog izdavaca. Tu su i “radne sveske, radni listovi, vezbanke” koji kostaju vise nego udzbenici.
Time je otvoren put korupciji.
S obzirom da se bliže beogradski izbori, rešenja se odnose na Beograd. Međutim, DJB ima doslednu politiku pa sve što važi za Beoograd. važiće i za druge gradove. I objavljivanje ugovora, i besplatni udžbenici, i jeftiniji prevoz… uopšte nema razliek da li je ovaj ili onaj grad.
da li znate da nezaposleni placaju prevoz, da nemaju pravo na advokata iako vode ciste sporove 10 godina pred prostituisanim parstijskim sudijama