Dve trećine Vojvodine nema kvalitetnu vodu za piće, migracije iz Vojvodine su dodatno pojačane dvojnim državljanstvima, veliki deo puteva se pretvorio u niz rupa i zakrpa na asfaltu, vozovi ispadaju iz šina kada se pragovi pod njima raspadnu, divlje deponije se množe, Žeželjev most gradnjom premošćava godine, a Dunav nikako… Ipak, Vojvodina je nedavno hitno dobila još jedan grb i još jednu zastavu, a sad treba da dobije i praznik. Vojvođansko “hleba i igara” zove se “kamenja i znamenja”.
Nemamo mi ništa protiv 25. novembra, ni protiv 15. maja ne bismo ništa imali. Da Vojvođani imaju sve što im treba, pa da povrh toga dobiju i praznik, ne bi nam smetalo. Dužni smo da pozovemo vlast na odgovornost. Nisu na platnom spisku kod poreskih obveznika da bi spiskali radno vreme mimo prioriteta svojih poslodavaca – građana. Prioritet je kako se živi, a ne šta se sve viori na jarbolima, ili kiti zidove, ili praznuje. Uozbiljimo se.
Insistiramo da, ako vlast već nema važnijeg posla od uvođenja grbova, zastava i praznika, dođe do jako široke javne rasprave o odabiru datuma koji će se slaviti. Da spisak pozvanih da daju svoj sud, bude pošteđen selekcije po podobnosti onome koji poziva. Neka rasprava obuhvati i pitanje datuma i pitanje načina obeležavanja.
Neka nam to bude ugodan i svečan praznik, ukrašen visokom kulturom i umetnošću, oslobođen mitinga i veličanja političkih ličnosti, oslobođen kundaka i barjaka, tvrdog nacionalnog tona, jer smo te doboše na Balkanu već slušali, pucali, bežali, ginuli i u međuvremenu postali pametniji. Neka u duhu skladnih međunacionalnih odnosa, koji Vojvodinu čine tako veličanstvenom, praznik Vojvodine bude svečanost za ljude svih njenih naroda. Manje od toga nije prihvatljivo, jer je i opasno. U Vojvodini ravnopravnost njenih naroda čuva mir.
Poslanička grupa DJB
u Skupštini Vojvodine
Komentariši