Grad Beograd, ne samo što je godinama potkradao roditelje na ime boravka dece u vrtićima, već je umesto da im vrati preplaćeno – odlučio da uđe u skupe sudske sporove. Da nivo gluposti i obesnog rasipanja novca Beograđana bude veći, pošto je sud doneo pravosnažne presude u korist roditelja, Grad ne želi dobrovoljno da isplati roditeljima preplaćene sume, već roditelji moraju da angažuju izvršitelje čiji će troškovi pasti takođe na teret gradske kase.
Naime, po konačnoj sudskoj presudi Apelacionog suda (kojom je odbijena žalba Grada i potvrđena prvostepena presuda) rok za vraćanje novca je 8 dana, od dana prijema presude kod Grada. Iako su gradski čelnici više puta najavili da će vratiti sve, Grad ne preduzima bilo kakve aktivnosti da taj novac uplati na račune roditelja, niti kontaktira roditelje, ni lično, a ni preko advokata, iako raspolažu svim podacima.
U takvoj situaciji naplata je moguća samo prinudnim izvršenjem posredstvom javnog izvršitelja koji novac skine sa računa grada Beograda. Podsećamo da izvršitelji primenjuju Javnoizvršilačku tarifu, a sve troškove izvršitelja će platiti svi građani Beograda.
U medijima se pojavljuju vesti da je Grad već počeo da vraća roditeljima novac, ali je gradski sekretarijat za finansije odbio da nam dostavi informacije
- Koliki iznos novca je do sada Grad Beograd iz budžeta vratio roditeljima na ime naknade štete, zbog preplaćene cene obdaništa u Beogradu;
- Koliki iznos novca je vraćen bez posredstva javnih izvršitelja prinudnom zaplenom sa računa Grada, a koliki iznos nakon sprovedenog postupka prinudnog izvršenja od strane javnog izvršitelja;
- Kolika je vrednost svih utuženih sporova roditelja protiv Grada Beograda, čiji je tužbeni zahtev usmeren na naknadu štete, zbog preplaćene cene obdaništa u Beogradu koji su:
1) u toku u prvom stepenu;
2) ožalbeni – u drugom stepenu;
3) izvršenih po pravosnažnim presudama?
Gradsko pravobranilaštvo nije imalo prethodno navedene finansijske informacije, ali smo dobili informacija da se u Pravobranilaštvu vodi 15.942 predmet, od čega 3.799 ožalbenih predmeta u drugom stepenu i 8.460 pravosnažno okončanih predmeta.
Iako se radi o informacijama od javnog značaja i svaki građanin ima pravo da zna kako se troši njegov novac, gradske institucije ne žele da dostave podatke koji se odnose na suludo rasipanje budžetskih sredstava, do kojeg je došlo zahvaljujući lošim postupcima gradske vlasti.
Zbog nepostupanja po zahtevu DJB je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.
Podsećamo, od 3. aprila 2010. do 31. decembra 2014. roditelji su plaćali vrtić skuplje nego što je to bilo zakonom propisano – umesto 2.700 plaćali su i do 8.700 dinara.
Vrhovni kasacioni sud je 09.02.2016. god. usvojio mišljenje da su roditelji oštećena strana. Umesto da vrati preplaćeno, gradska vlast na čelu sa SNS-om odlučila je da uđe u sudske sporove što znači da je i po tom osnovu naneta dodatna materijalna šteta gradskom budžetu.
Ovo je struktura troškova jednog stvarnog slučaja koji se završio na osnovnom sudu:
Izrada tužbe: 13.500 din.
4 ročišta: 36.000 din.
7 podnesaka: 63.000 din.
Troškovi veštačenja: 12.000 din.
Taksa na tužbu: 13.270 din.
Taksa na presudu: 13.270 din.
UKUPNO: 151.040 din.
Stvaran trošak predstavlja 15 miliona € sudskih troškova koji su mogli da se izbegnu da je grad odmah vratio novac.
DJB će voditi odgovornu socijalnu politiku. Smatramo da država iz budžeta treba da plaća sve troškove boravka dece u obdaništima za sve građane Srbije, kao i da izjednači privatni sektor sa državnim i omogući i privatnim obdaništima da po istoj ceni čuvaju decu. Pravo deteta na obrazovanje i vaspitanje ne sme da zavisi od ekonomske snage njegovih roditelja.
Komentariši