Народна посланица Ана Стевановић упутила је питања министру омладине и спорта Вањи Удовичићу и премијерки Ани Брнабић поводом доделе стипендије Доситеја. Познато је и о томе су посланици ДЈБ већ говорили у Скупштини, да исплата стипендије касни, а млади њуди који је очекују питали су да ли планирају да им исплате за летовање или ће их добити за школовање.
Тек недавно су додељене стипендије за април, па је посланица Стевановић питала ко је одговоран за то кашњење.
– Зашто толико касни исплата стипендије Доситеја? Прво су студенти чекали да се формира ранг-листа, а тек недавно им је исплаћена стипендија за април. Ову стипендију добијају најбољи студенти који су благо највредније које имамо. Има ли министарство омладине икакав план за стипендисте? Да не би враћали новац, морају 5 година да раде у Србији по завршетку студија или 3 године на бироу. Зашто најбољи студенти- бивши стипендисти немају предност при запошљавању у односу на чланове странке, рекла је посланица Стевановић.
Стипендисти су у обавези да по завршетку студија раде минимум пет година или да три проведу на бироу. Ово друго је, чини се, реалнија опција, с обзиром да предност при запошљавању имају партијски кадрови, нестручни и често необразовани са, као по рецепту, купљеном дипломом.
– Овакав вид занемаривања студената карактеристика је свих досадашњих власти. То је погубно за друштво, а последица тога је масовни одлазак младих и образованих у иностранство. Премијерка позива младе да остану у земљи, а да ли Влада има план за њихов останак? Предлажем премијерки да направи такав план да ова деца, стипендисти, имају предност при запошљавању. Огорчени су јер гледају како полуписмени кадрови имају предност у односу на њих. Зашто да они немају приоритет? Имате ли некакав план за ове младе људе, питала је Стевановић.
– Видим да се већ пребацује одговорност за кашњење исплате стипендије Доситеја, па се помиње и министарство финансија као одговорно. Зато питам министра Синишу Малог колико ће стипендиста добити новац до краја године, завршава Стевановић.
Дубоко подељено српско друштво, чак и око очигледних и нормалних ствари не може да се постигне концензус (ако млади и вредни немају предност ко треба да има), ако се овако настави нема будућности.
Само исечак из конкуренције која влада у Силицијумској долини на пример (текст преузет као коментар са једног домаћег сајта):
Ovde vam je svakodnevna tipicna konkurencija jedan Kinez ili Iranac ili Izraelac koji ima dva doktorata (jedan iz domovine i jedan sa Berklija ili Stanforda)
cesto sa dodatnom specijalizacijom (placeni semestri)
za “hot skills” tako da ujednoj osobi imate strucnjaka za kombinovane naucne i inzinjerske discipline
npr. data scienece (AI/machine/deep learning, Sklearn, Tensorflow, R-Shiny, Jump, Spotfire) , distributed/accelerated computing (
MPI,HPC, FPGA, CUDA/GPU, TBB), Bioinzenjering/Genetika, MEMS/Nanotech, Mikrobiologija, Solid state physics , itd i
svi su uz to ako ne vrhunski programeri onda veoma solidni. I da ne zaboravim matematika,
vecina barata statistckom analizom i algoritmima iz te oblasti izuzetno dobro.