Nakon skoro 15 godina postojanja Zakona o mirnom rešenju radnih sporova, predlažu se njegove izmene. Nismo ni očekivali da će vlast prepoznati kao problem to što Agencija za mirno rešenje radnih sporova nije zaživela u našoj praksi i bar donekle rasteretila sudove i da ćete pokušati da rešite taj problem suštinskim izmenama zakona, ali ne samo ovog već sistemskih zakona koji regulišu odnose poslodavaca i zaposlenih.
– Nismo ni očekivali da ćete prepoznati razliku između sporava povodom diskrimiancije u vezi sa radom i diskriminacije kao opšteg pojma, pošto i po važećem zakonu i po izmenama ispada da je Agencija za mirno rešavanje sporova nadležna I povodom svih vidova diskriminacije. Nismo ni očekivali da ćete pooštriti uslove za imenovanja arbitara i miritelja, pošto su oni tako postavljeni da svaki pravni referent može biti arbitar. Ali smo očekivali da bar pokušate, rekla je poslanica Stevanović.
– Ne znam da li ste svesni da preklapanje brojnih nadležnosti Inspektorata za rad, sudova različitog ranga i Agencije za mirno rešenje sporova, dovodi do apsurdnih situacija gde isti pravni pojam ova tri primenjivača primenjuju na potpuno različit način. I to je sasvim logično. Direkor inspektorata nije pravnik, pa čovek tumači zakon na jedan način. Arbitar nema pravosudni ispit pa zato istu zakonsku odredbu tumači drugačije nego direktor inspektorata od koga zna vise, ali različito i od sudije od koga zna manje. U oblasti primene radnog prava vlada potpuni haos, a vi očigledno ne želite da pokušate da ga koliko toliko dovedete u prihvatljive granice, objašnjava Stevanović.
Ovaj zakon je, uostalom kao i važeći zakon o radu, dokaz potpune nestručnosti njegovih tvoraca, koji ni sa osnovnim pojmovima ne vladaju baš najbolje.
Agencija za mirno rešavanje sporova, dame i gospodo nije sud. Ona nije ni arbitraža. Ona je državni organ veoma diskutabilnog kapaciteta, osnovana radi udomljavanja partijskih kadrova. Ako zaista želite arbitražu, a mi smatramo da isto kao u uređenim društvima treba da postoji arbitraža i da ima značaj kapacitet u praksi, onda je i osnujete. Ali za to je potrebno izvršiti dubinsku analizu i sudske prakse u oblasti radnih sporova, i Zakona o radu, i prakse Inspektorata za rad, kaže potpredsednica DJB Ana Stevanović.
Ne znam da li vam je poznato, ali Dosta je bilo ima spremnu strategiju za rešavanje problema dugog trajanja radnih sporova, isto kao što ima strategiju zajačanje kapaciteta arbitraže. Ali za to ne treba da stvarate para-sudove u obliku Agencija, već je potrebno da promenite Zakon o parničnom postupku u delu kojim su regulisani radni sporovi, ali i Zakon o radu. Ali za početak, biće dovoljno da iskorenite robovsko postupanje stranih kompanija koje primaju naš novac na ime subvencija, da bi naši radnici za par stotina evra bili robovi u sopstvenoj državi.
90% tih Agencija su izmišljene i nepotrebne i služe upravo za udomljavanje stranačkih botova koji tamo ništa ne rade a primaju platu.Ne samo ova o kojoj se ovde priča.Većinu tih Agencija treba ukinuti, možda ne sve, ali većinu a ima ih mislim negde oko 150 do 200.