Ono što je sloboda za čoveka, to je nezavisnost za državu

Zašto se ignoriše današnji veliki istorijski jubilej? Današnji datum jedan je od najvažnijih u srpskoj istoriji.

Naime, 13. jula pre tačno 140 godina Srbiji je međunarodno priznata nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine, čime je naša zemlja postala 27. međunarodno priznata nezavisna država na svetu.

Ipak, ovako veliki jubilej koji bi trebalo i da se proslavlja kao Dan nezavisnosti, ispraćen je potpunim ignorisanjem od strane aktuelne vlasti i svih medija koji su pod njihovom kontrolom. Ni reč nije napisana o tome. A kako u tabloidima niti ukrštene reči ne mogu da budu objavljene bez odobrenja aktuelne vlasti, jasno je da je naredba da se o ovom jubileju – ne govori.

Taj kongres je bio revizija Sanstefanskog mira između Rusije i Turske. Srbija nije bila zadovoljna tim Sanstefanskim ugovorom. Da se podsetimo, Berlinskim ugovorom su Britanija, Francuska i Nemačka pomogle Srbiji da suprotno volji Rusije, Niš, Pirot, Prokuplje i Vranje postanu deo međunarodno priznate države Srbije. Rusija ih je Sanstefanskim ugovorom bila videla u Bugarskoj.

Kosovo i Metohija su ugovorom potpisanim na Londonskoj konferenciji kojom su okončani balkanski ratovi 1913. godine postali deo Srbije. Tim istim ugovorom je i formirana država Albanija. Albanci nikada nisu bili zadovoljni ovim ugovorom jer je veliki broj Albanaca ostao van granica te nove države Albanije.

Pre 140 godina, kada su interese Srbije branili ozbiljni, školovani ljudi, srpska neformalna diplomatija ostvarila je veliki uspeh prvenstveno zahvaljujući Jovanu Ristiću (na slici gore), izaslaniku kneza Milana, doktoru filozofije koji se školovao na najvećim evropskim univerziteta i jednom od najvećih srpskih državnika u poslednja sva veka. Bio je član i Srpske kraljevske akademije (današnji SANU).

‘’Ni koja druga državica istočna nije imala da se bori sa tako jakim i isprepletanim preprekama kao mi. Dokle su interesi grčki dolazili u sukob samo sa tursima, rumunski samo sa ruskima, crnogorski sa turskima i austrijskima – naši su se interesi sukobljavali i sa turskima i sa austrijskima i sa ruskima’’, žalio se tada Jovan Ristić.

Zabeleženo je da je Lepolod Ranke, veliki nemački istoričar i Ristićev profesor, čestitao je svom nekadašnjem studentu rečima: ‘’Nezavisnost je najveće blago koje je Srbija mogla dobiti. Nezavisnost je osnova na kojoj države postaju i svoju budućnost obezbeđuju’’. Ristić mu je odgovorio rečima: ‘’Ono što je sloboda za čoveka, to je nezavisnost za državu.’’

Svaka ozbiljna država ponosno bi proslavljala ovaj veliki datum i ovako značajan jubilej. Ovo je bila prilika da se svi podsetimo na teško izvojevanu nezavisnost Srbije za koju naši preci dali svoje živote.

Aktuelna vlast pravi od Srbije državu za podsmeh i niže poraze i gubitke na svakom koraku i od Srbije pravi koloniju jeftine radne snage. Te svoje poraze građanima Srbije preko svojih tabloida predstavlja kao velike pobede. Diplomatija je pretvorena u sprdnju i jasno je zbog čega ovakvi ogromni jubileji prolaze bez adekvatnog i dostojanstvenog obeležavnja i proslavljanja. Predsednik Srbije, koji nema nikakva ustavna ovlašćenja da  pregovara o KiM, konstantno ponavlja da Srbija na KiM nema ništa, čime priprema teren za potpisivanje nezavisnosti Kosova koju je obećao Nemačkoj i drugim zapadnim partnerima.

Dosta je bilo osuđuje ovakvo ponašanje vlasti koja ne samo što prekraja srpsku istoriju, već i sistematski radi na predstavljanju Srbije kao zemlje gubitnika. Zaista je dosta bilo s tim. Ponosni smo na našu istoriju i na uspehe velikih diplomata i državnika zahvaljujući kojima je Srbija bila poštovan, nezavisan i ponosan član međunarodne zajednice.