Зоолошки врт у Бору почео је са радом 8. децембра 2011. године. Тиме је Бор постао тек четврти град у Србији који има зоолошки врт. Бор има традицију рада зоолошког врта јер је у својој прошлости имао један лоциран у Брестовачкој бањи и многи старији Борани знају шта значи и како ради једна таква јавна институција.
Проблеми са зоолошким вртом су почели пре почетка његове градње због одабира саме локације која је у урбаној зони града. Грађани Бора који живе у непосредној близини зоолошког врта бунили су се и нису хтели да дозволе градњу. Притисцима и разним уценама, самовољом једног човека, Благоја Спасовског, који је замислио да на том месту мора бити зоолошки врт, а при томе није се консултовао ни са једном одговорном инспекцијом, врт је ипак изграђен и почео је са радом на неколико метара од приватних кућа и зграда за становање.
Са почетком рада зоолошког врта почели су и проблеми становништва које живи у близини и који се манифестују свакодневном буком и непријатним мирисима који долазе од животиња. Такође, са почетком рада зоолошког врта почели су проблеми за општинску касу, која је била а и сада је веома оптерећена, Топланом, Водоводом и другим јавним предузећима и установама.
Сваке године се за функционисање зоолошког врта из општинског будзета издвоји између 30.000.000 и 35.000.000 динара. То издвајање би било веће да све године, од отварања до данас, део хране за животиње се не обезбеђује харачем, тј. „добровољним донирањем“ хране од стране угоститељских објеката и хотела у Бору. Познато је да Благоје Спасковски сарадњу са угоститељима условљава њиховим издвајањем хране за зоолошки врт.
И поред разних сумњивих донација, одвојених пара из буџета Општине Бор за исхрану животиња, које су за ову годину са 8.190.000 смањене на 6.479.719, животиње изгледају неухрањено. За здравствену заштиту животиња годишње се издваја између 650.000 и 800.000 динара. За зоолошки врт величине и садржаја какав је зоолошки врт у Бору та средства за здравствену заштиту и хигијену животиња су мала па због тога не чуде њихова честа обољавања и велика смртност.
Да се са зоолошким вртом управа, општинска власт и “визионар” Благоје Спасковски односе недомаћински – показује чињеница да је у зоолошком врту изграђена кућа, простор за жирафе, које никада нису дошле а питање је да ли ће икада доћи. За кућу за жирафе из општинског буџета плаћено је 7.000.000 динара. Даска те куће изгледа вреди као кило злата из РТБ Бор. У кући су тренутно камиле.
У ситуацији када је буџетски фонд Општине Бор за развој пољопривреде 7.000.000 динара, у 2017. години је био 7.328.414 динара, када се за набавку говеда, оваца, коза и свиња пољопривредницима донира само 3.000.000 динара, када се за засаде воћа донира само 1.500.000 динара, неко одлучи и изгради кућу за непостојеће жирафе – најбоље показује какав је однос власти према суграђанима и будућности овога града.
Доста је било ће и даље указивати на неодговорно и бахато трошење пара из буџета Општине Бор. Бићемо конструктивни, давати предлоге где и како треба реално, домаћински, подстицајно усмеравати новац и тиме поправити веома лош стандард грађана, помоћи им у њиховом раду и створити услове да се и у малој средини каква је Бор лепо и достојно живи.
Доста је било Бор
Коментариши