Већ више од десет година главна мантра власти у Србији је: „ЕУ нема алтернативу“. То смо слушали од претходне власти и њене шарене коалиције, то данас слушамо од председника СНС-а и његове шарене коалиције. То је уједно и једина политика. Иза тог слогана прошла је и пљачкашка приватизација и урушавање свих институција система, и растурање правосуђа, и урушавање полиције, и нестанак независних медија, и потпун медијски мрак, и партијско запошљавање, и корупција, и купљене дипломе, и плагирани докторати, и сиромаштво грађана, и изборне манипулације, и претварање Србије у земљу јефтине радне снаге, и бежање наше деце из земље. Све то се дешавало и дешава се под „будним“ оком ЕУ администрације и магичних поглавља. ЕУ бирократе нам константно шаљу поруке да „Србија иде у добром правцу“ и да подржавају ову и овакву власт. Како је то могуће? Како је могуће да подржавају овакав медијски мрак, урушавање државе, криминал?
За почетак да констатујем неколико важних чињеница. Као и све друге земље које се налазе на европском континенту, Србија је део Европе. Србија је увек била и увек ће бити део Европе. ЕУ није Европа. ЕУ је политички покушај прављења прво економског, а затим и политичког система на европском континенту, који поред економске и политичке има и безбедносну димензију. Поучени катастрофалним последицама два светска рата, САД и савезници су се значајно инвестирали у пројекат европске безбедности. Европа је постојала и постоји. Да ли ће ЕУ пројекат опстати након што је постало очигледно у шта се изродио, то зависи. У оваквом облику сигурно не.
Губљење идентитета
ЕУ се потпуно и из корена променила у последњих десет година. ЕУ више није оно што је обећавала како својим грађанима, тако и грађанима земаља које би да уђу у ЕУ. ЕУ бирократија постала је наднационална суперструктура којом управљају људи које нико није бирао. ЕУ се претворила у полигон за немачку доминацију и покушај стварања нове светске силе са јединственом спољном политиком и сопственом валутом и војском. Мале земље су у потпуности изгубиле идентитет. Евро је постао оков њихових економија. Еврогрупа диктира економску политику земљама чланицама без пратећег федералног демократског парламентарног система. То је неодрживо и – како је то више пута казао Јанис Варуфакис, бивши министар финансија Грчке – крај демократије у ЕУ. То у својој суштини није демократија већ диктат. Резултат је систем који погодује Немачкој и који је направио велику дужничку кризу у Грчкој, Шпанији, Италији, чак и у Француској, мада Француска има довољно јаку привреду која може да је носи. Евро је главно средство те немачке доминације. Преко кредита који се пласирају презадуженим чланицама, углавном на југу, Немачка финансира купце својих индустријских производа, посебно ауто-индустрије.
САД и Британија су Балкан почетком 21. века почели да препуштају свом немачком савезнику. Све што се дешава у Србији у последњих десет година под потпуном је контролом Немачке. Немачка се инвестирала у медије у Србији веома рано. И штампане медије и ТВ. Та медијска подршка била је кључна и за долазак Тадића на власт и за касније скидање Тадића и довођење СНС-а. Подршка коју председник СНС-а има од канцеларке Меркел је потпуна. Фрау Меркел прима председника СНС-а усред предизборних кампања, иако је, рецимо, то у Немачкој забрањено. Немачки политичари улепшавају све извештаје о Србији који се увек завршавају чудним: „Србија иде у добром правцу“. Зашто то раде? Шта за то добијају?
За Немачку је Балкан извор јефтине радне снаге. Не само Србија већ цео Балкан. Ниједна друга светска сила се није значајно инвестирала у Балкан. Само Немачка. Да направимо једноставну рачуницу. Немачка компанија која запосли 1.000 људи које ће у Србији платити 300 евра уместо 2.000 месечно у ЕУ на годишњем нивоу оствари екстрапрофит на нето платама од око 20 милиона евра. На 100.000 запослених то је око две милијарде евра годишње. На порезима и доприносима скоро додатно преко милијарду евра. Ова рачуница нам и даје једноставан одговор зашто Немачка није много заинтересована да говори о владавини права у Србији. Заинтересована је за политичку стабилност и аутократе који могу да јој гарантују њихове инвестиције. За то им дају политичку подршку. Немачки капитал је, осим банака, заинтересован да преузме и све преостале велике системе на Балкану. У Србији то су пре свега „Телеком“ и ЕПС.
„Србија иде у добром правцу“
Друга важна ствар за Немачку и канцеларку Меркел јесте подршка Србије у решавању избегличке кризе. Азил је у Србији затражило преко 600.000 људи, што је несразмерно величини земље. Само мали број њих је до сада добио азил, али по правилима ЕУ, ако мигранти буду депортовани, враћају се у земљу у којој су поднели захтев за азил. Људима је наравно потребно помоћи, али то не може Србија на овакав начин. Мигранти који траже азил морали су да поднесу захтев у земљи у коју су прво дошли. Необјашњиво је да су мигранти стигли прво у Грчку, прошли кроз Бугарску и Македонију, где им нису дозволили ни да поднесу захтев за азил, и да су га тек у Србији затражили. Очигледно је власт у Србији направила договор с Немачком по овом питању, о коме грађани Србије не знају ништа.
Грађанима Србије се годинама продаје сан о благостању када уђемо у Европску унију. Продаје се и сан о добронамерној ЕУ, заједници народа у којој су сви равноправни и који заједно одлучују о својој судбини. Продаје се прича о великим ЕУ донацијама, помоћи. Да Србија без те помоћи не може (донације заиста постоје, и највеће су из ЕУ, али су кап у мору и у највећем делу иду страним консултантским кућама за саветовање и управљање пројектима помоћи). Продаје се прича о томе како ће алтруистичка ЕУ уредити Србију за нас да нам буде боље. Иза ових прича о лепој будућности власт крије сопствену неспособност, корупцију и криминал.
А шта практични грађани Србије виде у ЕУ? Највећи број грађана гледа своју корист и види могућност да побегне из земље и оде негде где ће моћи себи да приушти достојанствен живот. Јер га у Србији не виде. Виде заштиту од новог рата на Балкану. Ране су још свеже. Велики број грађана сматра да имамо неспособне, бахате и алаве политичаре који мисле само на себе. Велики број грађана види да имамо неспособне, бахате и алаве политичаре који мисле само на себе. Корумпирани политичари на власти знају да грађани виде и да не могу да их лажу да нису корумпирани, па онда примењују други приступ. Преко својих медија не убеђују грађане да нису, већ да су сви исти и да нема потребе за их мењају јер ће и сви нови радити исто. А да све то свакако нема везе и да је једино важно да приступамо ЕУ и да нам је једини спас да нам Европска унија уведе ред.
Да ли је то реално? У чему је интерес земаља ЕУ да то учине? Оно што се дешава на терену је много јасније: видимо послушне аутократе на целом Балкану који много боље могу да задовоље њихове интересе, и крња ЕУ и пре свих Немачка управо њих и подржавају. О медијским слободама и владавини права чујемо само онако успут без икакве стварне политичке воље да се било шта по том питању уради. Да ли мислите да би такав аутократа могао да опстане на власти у Србији да нема овакву безрезервну подршку пре свега Немачке, чије интересе задовољава, а онда и остатка крње ЕУ? Један од стубова његовог останка на власти јесте реченица готово свих ЕУ политичара: „Србија иде у добром правцу“.
Знајући све ово, несхватљиво је да велики број политичара, и поред очигледне подршке Немачке и крње ЕУ власти СНС-а у Србији, и даље мисли да ће се ЕУ решити Вучића чим им заврши Косово. Ако им Вучић „заврши Косово“, он ће уз подршку Немачке остати да влада још дуго. Партнери који ти раде посао не пуштају се низ воду. Или се ради о случају „нада умире последња“ или о нечему другом. ДЈБ је у Скупштини две године и преко Скупштине и својих посланика члан делегација Републике Србије у свим најважнијим парламентарним форумима у Европи, и за то време је постало кристално јасно шта се у ствари догађа.
Ова и оваква ЕУ, ЕУ подређена немачким интересима, неће опстати. Прва је отишла Велика Британија. Сукоб између САД и Немачке, односно између долара и евра ће се, извесно, завршити победом долара. Интересантно је и колико се Амбасада САД ангажовала у последње време око истицања историјских веза између Србије и САД. И они знају где су им савезници. Можете мислити о Трампу шта вам је воља, али Трамп нити је луд нити је будала. Друго, САД су озбиљна земља и воде дугорочну политику која се не мења с променом председника. Није посао Србије да воли или не воли Трампа, већ да разуме светске геополитичке односе и њихове промене и постави се према њима. Бомбардовање које су спровеле америчке демократе и британски лабуристи нећемо заборавити. То не значи да треба да преспавамо и ове тектонске геополитичке промене и да не треба да заштитимо наше интересе у оквиру тих промена.
Европски сан постао ноћна мора
Немачка није нити ће икада бити савезник Србије нити ће у региону штитити њене интересе. Интерес Немачке је што слабија Србија. Историја је томе учи. У том контексту се може посматрати и немачка „косовска политика“. Немачка има друге савезнике, кроз два светска рата, и штити њихове интересе. Савезништва су историјска. Преци су им крварили на истој страни. То се јасно видело током распада Југославије, у чему је Немачка имала велику негативну улогу. Данас, готово тридесет година касније, на руине економија бивших југословенских република ушле су немачке компаније. Неко ће казати – ко нам је крив. Тачно је да смо криви пре свега ми, народи Балкана. Али улога и интереси империјалних сила, пре свега Немачке, не могу се занемарити.
Грађани Србије би морали да се тргну из свог сањарења о романтичној ЕУ и схвате да се сан претворио у ноћну мору и да Србија постаје логор за јефтину радну снагу под владавином послушног и понизног аутократе. Сва наша деца која могу да побегну из земље јефтине радне снаге и партијског запошљавања – беже. Остаје бирачко тело које је комбинација пензионера и слабо образоване јефтине радне снаге. Бирачи који би носили политичке промене напуштају земљу и постали су мањина.
Иронично је да САД и Велика Британија поново, осамдесет година касније, виде односе унутар Европе много јасније од самих Европљана, као и опасност од покушаја да се од Европе направи полигон за доминацију једне државе. Јављају се и различити нови покрети унутар Европе који виде да је у ЕУ нестала демократија, да се она отуђила од својих грађана и да су потребне корените промене. Заједница народа европског континента је потреба. И због слободног протока културе, људи, робе, услуга и капитала и због заједничке безбедности. Али нити је потребна нити је могућа једна спољна политика, европска војска, европска заједничка валута јер те ствари подразумевају нестанак земаља чланица и брисање њиховог суверенитета. То једноставно у Европи нити јесте нити ће икада бити могуће.
Повезани текстови:
Velike pohvale za malu seriju tekstova na temu spoljne politike i kritičnih pitanja KiM i EU. Nadam se da će postati pravilo da čitamo ovako nešto svakih par nedelja barem. Imao sam osećaj da je stav o spoljnoj politici nedostajao u periodu pre predsedničkih, beogradskih, ali i parlamentarnih izbora. Pozdrav za jedinu pravu opoziciju!
Da pozdravimo i Dveri, drugu jedinu pravu opoziciju i njenog predsednika Boška.
Divno je što nam se stavovi sve više podudaraju, pogotovo oko EU.
Apsolutna istina. Bilo ko, ko iole prati globalne vesti zna da EU je projekat koji propada, da realno nemamo nikakvu korist u ucestvovanju i integraciji. Unutar unije su rastuce tenzije, nacionalizam raste, neredi sve cesci i veci, civili trpe agresiju svojih vlasti i migranata kojima je nelegalno dozvoljen ulaz. I tamo je medijski mrak sve jaci. Mislim da u takvoj uniji nemamo sta da trazimo.
I kad vec pominjem Migrantsku krizu, naravno, mi smo pogodni za to pod ovom diktaturom. Samo da sagnemo glavu i prihvatimo to kao sto smo prihvatili Beograd na vodi, fontane, fantome, itd. Moramo se istrgnuti ovoj vlasti ako ikada zelimo da idemo dalje. Opozicija koja se sada ujedinjuje mozda ima sansu da uradi nesto, mada iskreno mislim da njihov dolazak na vlast nije dugorocno resenje icega na duze staze. Smatram da treba da gledamo dalje od onoga ispred naseg dvorista da bi poceli da uvidjamo siru sliku.
Da li je tačno da niko od politickih aktera ne želi saradnju sa pokretom?
Sta ce se desiti sa VB nikako nije jasno. Reakcija na referendum koji je iznesen na platformi laznih vesti je itekako snazna i konacan izlazak (i polozaj u odnosu na EU) VB umnogome moze da zavisi od potencijalnog novog referenduma o dogovoru koji je postignut. Tako da ovo ‘krnja’ EU sto Radulovic stalno potencira nije uopste zagarantovano.
Ostatak teksta tesko da pije vodu. Mogu da razumem stav da nam nemacka vlada nije naklonjena, ali tesko da je to zbog prethodnih saveznistava (npr, bombardovao nas he Nato, a ne Nemacka. Uz Nemacku, bili su tu i VB i Amerika itd.). Ne razumem politiku koja bezglavo srlja odbacujuci i mogucnost uspostavljanja dobre saradnje sa Nemcima. Ne vidim, a priori, zasto bi sa vecom naklonoscu gledali na K. i ostale Albance nego na nas. Tek pogotovo ne razumem politiku koja SNSu prepusta pol poziciju u odnosima sa EU.
I ovo oko geopolitickog momenta: ko vam garantuje da su promene koje uvodi Tramp dugog veka? Sta ce biti posle Trampa.
Mislite o tome.
Analiza je odlična ali meni tendenziozna. Nije kriva Nemačka što je u takvoj situaciji, već ostale zemlje koje ne mogu ili neće da prate situaciju. To sa birokratijom i EU institucijam jest eproblem ali to će se menjati.
Živim u Francuskoj već 25 godina. Ovde sam studirao, radim kao prodavac na veliko za gradjevinsku i masinsku industriju. Putujem po celoj Francuskoj i vidim mnoge negativne promene ovde. Problem je serija loših vlada i vlasti poslednjih 10-15 godina. Pariz je postao opušten neodgovoran prema situaciji, ne reaguje na promene koje se desavaju u EU. Korupcija i ovde postoji, mada na mnogo drugacijem nivou nego kod nas(npr zaposljavaju svoje u državnim institucijama, ali nema tako divljačke pljačke kao kod nas). Za razliku od Nemačke koja na nove izazove uvek raguje smisleno i promenama uslova, zakona, i politike, u Francuskoj se skoro ništa ne radi ili samo ono što se mora. Tako će francuske firme na nedostatak radne snage odgovoriti radije preseljenjem u neku drugu zemlju obično Kinu ili istočnu evropu (pa čak i Nemačku) jer Francuska jednostavno nema tako dobar program poput nemačke za prekvalifikaciju, školovanje ili privlačenje kvalifikovanih radnika, studiranje nije besplatno i sl. Nemačka je na vreme reformisal svoje tržište, i zato radnici masovno idu tamo. Francuska nema takve strategije privrednog i naučnog razvoja kao Nemačka…Slično je i sa Italijom gde je virus korupcije i mafije zarazio političke strukture. U Španiji je izbila velika afera sa proneverama EU fondova gde su osuđeni ministri, Rahoj se povukao zbog tog skandala.
Ono šro nije rečeno je da ima još zemalja koje jako dobro stoje, poput Holandije, Danske, Šwedske … dakle nije samo Nemačka.
Medjutim ono što je bitno je da ne vidim smisao opterećivanja birača kome se DJB obraća takvim problemima, po meni je 99% problema kod nas i to mi možemo rešavati i uticati. Ovo ostalo je populizam i stvara situaciju da se od drveća ne vidi šuma. Mislim da je kontradiktorno.
Nemačka će Podržati još radije i više Sašu Radulovića i svakog čestitu osobu koja ponudi iole normalan režim u Srbiji. Drugim rečima, podržavaju Vučića jer nema na vidiku nikog drugog. Vučić ima u biračkom telu podršku kojm dobija izbore i to je to. Opozicije nema, ili je u takvom stanju da za nju niko neće glasati.
Mediji jesu bitni ali nisu ključni. Bitan je rad na terenu, što kod opozicije ne postoji. Davanjem izjava iz kabineta se ništa ne posiže uostalom eto facebooka i ostalih soc-mreža.
Zoki, u svetu su se desile velike promene koje se vec neko vreme snazno odrazavaju na sve evropske zemlje pa i Francusku. Na prvom mestu nestala je komunisticka pretnja po sisteme zapadnih zemalja. I drugo stvoreni su veliki industrijski giganti van Evrope i USA koji imaju mnogo vecu potencijalnu energiju jer su im drustva na povoljnom stepenu razvoja za brzi napredak. Zapadna drustva vise ne moraju da “maze” svoje gradjane velikim socijalnim davanjima da im slucajno ne bi palo na pamet da se zalete ka komunizmu. Sa druge strane ako bi i zeleli da ih maze vise ne mogu jer konkurencija iz Azije usisava sve vece delove kolaca od ogromne svetske torte i [da nastavim sa metaforama kad sam vec poceo tako] sve je manji ulov mreza zapadnih zemalja. Svesni takve situacije na zapadu na unutrasnjem planu smanjuje rashode i povecavaju cene [ to sa losim vladama, prekvalifikacijama ima vrlo malo veze] a na spoljnom planu traze pogodna mesta gde bi mogli da da se “ustekaju” [mi smo meka za takve poduhvate, ali ne samo mi] i umesaju u podelu onog sto neka zajednica stvori u nekom periodu [ jednom recju da maznu sta stignu]. Verujem, da upravo Nemacka [inspirisana kineskim drustvenim sistemom, verovatno] pokusava da EU organizuje po sistemu jedna [kakva god] celina dva sistema. Jedan za nju i one koji zasluze a drugi za sve ostale koji ce biti mesta koja ce jedva cekati da dobiju bilo kakav posao jer ce ekonomska situacija na tim mestima biti [uredjena] na ivici izdrzljivosti [ kao sad kod nas].
Radulovic, kako sam ja razumeo, upravo ukazuje na nadolazecu takvu situaciju [ i naznake koje to nagovestavaju] koje moramo biti svesni i za koju moramo biti spremni da bi eskivirali negativne posledice.
Ako sam u pravu za predhodno napisano onda Nemacka niposto ne bi podrzala Sasu.
Naravno postoji i zdravorazumsko resenje za citav svet koje je tesko sprovesti a to je otklanjanje glavnog uzroka svih drustvenih problema. Taj uzrok je cinjenica da su odredjeni, brojno minorni, krugovi u skoro svim zemljama uzeli sebi za pravo da nezasluzeno prisvoje ogromne procente bogatstva [ponegde i preko 90%] sto lancanom reakciom izaziva sve lose u bilo kojem drustvu. Kada bi se bogatstvo podelilo realno prema stvarnim zaslugama nasa planeta bi bila sjajno mesto za zivot. Englezi kazu, bogatasi su sljam svakok drustva. Tu recenicu sam razumeo tek odskora shvativsi sta oni sve prouzrokuju svojom psiho-patoloskom i besmislenom zeljom za bogacenjem.
E pa gospodo, ja ovakav stav uopšte ne podržavam. Pre svega zato što se zasniva na iluziji. Drugim rečima, politička opcija koja bi mogla da uredi ovu državu neće ovde nikada doći na vlast, odnosno, možda će eventualno uspeti da bude deo neke vlasti, ali nikada njen dominantan deo, što praktično znači da neće biti u prilici da uredi državu na efikasan način. A bez toga, mi moramo da se zadovoljimo drugim najboljim izborom. A to je da po nepovoljnim uslovima uđemo u ovu i ovakvu Evropu, koliko god ona bila loša ili dobra. Filozof može i treba da stvara idealne sisteme, a političar MORA da bude realan.
Nisam ekonomista ali koliko sam uspeo da razumem (mozda i pogresno) nema slobode kretanja robe, usluga i kapitala bez zajednicke valute. Domaca valuta ima smisla samo ako imate granicu i carinu. Ako imate granicu a ukinete sve carine (sto je mozda nas specijalitet nazvan SPP sporazum) onda vam i domaca valuta ne znaci mnogo.
Ne znaci mnogo ni ako diletanti odlucuju o kolicini emitovanog novca ili platnom prometu.
Cini mi se, hteli mi ili ne, milom ili suptilnom silom, bicemo deo Unije.
To znaci da treba traziti resenja u skladu sa situacijom. Treba spasiti sto se spasti hoce !
U okviru Unije borice se interesne grupe ili klase sto je oduvek i bilo u vecoj ili manjoj meri.
Da li ce podela biti samo na bogate i siromasne, ili ce biti raznih drugih podela i grupa i kakvih to treba i vazno je saznati na vreme jer od naknadne pameti nema mnogo vajde a bez Vajde nema pobede, samo mantranje uz Imaza.
Svih ovih poslednjih tridesetak torbulentnih godina naucili smo da nasi politicari u najmanju ruku rade u saglasju sa stranim centrima moci. Namerno kazem centri moci a ne neka drzava jer mislim da oni ne cine nista dobro ni gradjanima zemalja ciji su drzavljani [ interesantno je da navodno veliki procenat mladih nemaca zele da napuste svoju zemlju svakako nezadovoljni svojim ukupnim izgledima u buducnosti sto, ako je istina, podupire moju predhodnu tvrdnju].
Odavno sam shvatio da zakon akcije i reakcije vazi i za drustvene sisteme a ne samo za fiziku. Ako se dugo vremena redjaju politicke strukture koje gaze po zakonima, moralu, pravdi i pravednosti nuzno je ocekivati da ce se po zakonu akcije i reakcije pojaviti snaga koja ce se suprotstaviti tom razarujucem sledu vlasti. Prvi otpori su uvek sporadicni, neorganizovani, slabi, kratkog daha sa nedovoljno jasno definisanim cilevima . Ali posle toga dolazi snaga koja u sebi sadrzi ono najbolje sto nasa zemlja u ovom trenutku moze da da po kriterijumima razuma, hrabrosti i upornosti.
Sasa Radulovic me ovim tekstom po ko zna koji put uverio da su on i ljudi oko njega upravo ta snaga koju toliko dugo cekamo i koja jedina ima potencijale da dovede do preobrazaja ovog naseg nestrecnog drustva.
Ja sam od onih koji se ne slažu sasvim sa ovim stavom. Mada je analiza odlična, provejava utisak da je EU i Nemačka kriva za naše probleme, što ide na ruku upravo Vučićevoj propagandi. To što je Nemačka takva kakva jeste može nam pogodovati ako bismo imali normalnu vlast. Dakle ne mislim da je kritika Nemačke umesna, Nemačka je isto tako podržavala i Đinđića, i Borisa Tadića. Oni nisu iskoristili Šansu da bilo šta ozbiljno promene pa nam se desio SNS. Kako za to možemo kriviti Nemačku?
Podržala bi i nekog sledćeg u Srbiji ko poštuje neke elemntarne norme normalnog političkog ponašanja napolju. Za domaću scenu ne vredi da se brinu kada je otpor tome u biračkom telu veliki, mislim na normalizaciju stanja u Srbiji.
S nekim koga su izabrali birači mora da se sarađuje. Birače biraju takav tip vlasti decenijama, ovo nije ekces koji se može ignorisati i čekati da dodje neko drugi. Ja bih pre rekao da su od nas digli ruke, pre nego da imaju ozbiljnu strategiju. Njima je važna stabilnost pre svega.
Njihove investicije nisu jedine, ima i američkih i korejskih i ruskih, kineskih, pre bi se reklo da ti investitori lobiraju za podršku nego obrnuto. Problem je opet unutrašnje prirode jer vlast praktično “na silu” hoće da dovede investitore, plaćajući im subvencije umesto da urede državu pa da investitori sami dođu. Ko ne bi došao pod takvim uslovima? Jasno je da je to kupovina i investicija a preko njih i strane podrške, ali suštinski je to krivica naše vlasti a ne Nemačke.
Dominantni uticaj na to ko će biti na vlast imaju birači ne Nemačka.
I mislim da u fokusu DJB mora biti unutrašnja scena i lokalni problemi kao što je bilo u početku kada je na osnovu takvog nastupa i ostvaren uspeh.
Pohvala Sasi za ovakav clanak. Voleo bih samo da ga I prosledi gospodinu Aleksandru Stevanovicu koji je eurofanatik u DJB. Srdacan pozdrav
Aleksandar Stevanović nije u DJB. Ja sam takođe “eurofanatik” jer je Evropa najlepše mesto za život. To ne može niko da porekne, koliko god da se trudio i dokaza iznosio.
Ana, vama podrška. Sećam se i ranije da su nam se stavovi u priličnoj poklapali.
Vi Ana pripisujete Radulovicu da su mu gledista zasnovana na iluziji a vi kazete da vas niko ne moze ubediti da je Evropa najlepse mesto za zivot ma koliko dokaza iznosio. Sta je to nego iluzija [ili sklonost ka njoj] ako vam cinjenice govore da to ne postoji. Kazete da Djb nikad nece imati vlast u dovoljnom obimu da bi izveo promene. Svaka situacija pa i ona drustvena dozivljava preobrazaj bas kao i vocka od cveta do ploda i sazrevanja. Doci ce vreme kad ce situacija u Srbiji “sazreti”i Djb ce dobiti mandat za promene , uveren sam u to, jer alternativa je propast koja je u suprotnosti sa najacim covekovim nagonom, za opstanak.
Sto se tice “evropske srece”po pisanju Spigla preko polovine od ukupnog broja mladih ljudi [po anketama] zeli da napusti Nemacku [ pitam se zasto? ] . Takoodje po Spiglu broj obolelih od raka u Nemackoj se sve vise priblizava polovini od ukupnog broja stanovnika. Mislite da je slucajna njihova “nezasitost” za lekarima i sestrama sa Balkana. I na kraju jedno licno iskustvo, iz moje porodice. Moj brat je ziveo 20g. u Berlinu i kad se vratio svoje utiske je sazeo jednom recenicom. Rekao je da je dosao sa “robije”. Pritom je bio uzoran gradjanin i ninakakvoj robiji nije bio. Naslo bi se jos mnogo toga samo kad bi se “zagrebalo”ispod povrsine, uveren sam.
Nadam se da Radulovic nema nameru da nas “usreci” onim nacinom zivota po uredjivanju Srbije. Dobra iskustva iz nekih oblasti su dobrodosla ali ostalo…hvala lepo…
Ana, drago dete, izgleda da su ti uspomene sa srednjoskolske ekskurzije po nekoliko evropskih gradova od pre par godina jos uvek sveze. Sasa lepo kaze u svom tekstu “Грађани Србије би морали да се тргну из свог сањарења о романтичној ЕУ и схвате да се сан претворио у ноћну мору”. Ako ti Sasin lep tekst ne daje dovoljno argumenata za razmisljanje I preispitivanje svog stava, onda su za tebe vrata Cedinog LDP-a sirom otvorena. Uzgred, I Toronto je lepo mesto za zivot. Ako ne verujes, pitaj Sasu
Поштована Ана, увреде и псовке, уколико се нађу у коментарима, никада не пуштамо на сајт. Свако добро.
Gradski prevoz u Beogradu, Nisu, Kragujevcu preuzela je nemacka kompanija ARRIVA (koliko sam informisan, to je drzavna kompanija) koja obavlja negde i do 50% linija u pomenutim gradovima ili cak i vise! Ona je zauzela mesto domacim prevoznicima. Dakle sav profit odnosi u Nemacku (Gradovi daju novac iz budzeta Nemackoj drzavnoj kompaniji) a radnicima plate oko 300 evra! Da li ce ih podici a verovatno moze? Nece naravno, nije Arriva dosla da daje veliku platu, nego da odnese profit. Pride ni uslovi rada nisu repreyentativni, prosek starosti voyila je sigurno 10 do 12 godina! Da li je tako u Nemackoj? E moji narode…
Deca beze, a mi smo odlucili da se vratimo.
Ziveo sam u krnjoj EU oko 5 godina i odlucio sam da se vratim.
Sve zavisi od coveka do coveka.. Iako se generalno slazem sa ovim da nam deca odlaze, odlaze i primitivci.
Sve ostalo je na mestu. EU je dvosmislena i licemerna. Sve bi uradili za novce.
Sta je ovo? Ja bih se malo uplasio kada bi mi se stavovi sve vise podudarali sa Dverima. Steta za DJB.
Ovakav Rasulovic je nedostajao DJB-u. On je uvek bio za nekoliko koplja ispred svih u stranci, ali, gde je pogresio i zasto je srozao svoj rejting? To je za mene nepoznanica, on je uveK govorio potpunu istinu o svemu u ovoj nasoj jadnoj i posrnuloj drzavi Srbiji. Jedino mi preostaje, kao objasnjenje, da je on ispred svog vremena, da je tesko da ga razumemo mi obicni smrtnici, kakvih je Srbija puna. Prostim jezikom, nas narod nije spreman da pogleda istini u oci, da prihvati da se menja, svako od nas, svaki pojedinac, svaka srpska porodica, pa onda lokalne zajednice i tako da nivoa celog srpskog drustva. Samo onda bi mogli da, svi zajedno, uvedemo Srbiju u svet jednog modernog, uredjenog drustva na kome bi nam zavidelo vecina drzava EU.
Sve ovo je moguce, samo je potreban jedan ovakav lider, ali, veliko ali. to je, za sada, nemoguca misija za Radulovica. Zasto? Zbog nas samih, bandoglavih balkanaca koji sve o svemu najbolje znaju. Svi mi bi bili najbolji fudbalski selektori, najvbolji politicari, najbolji rukovodioci, sve svako od nas sve najbolje zna i ume. Zato smo tu gde jesmo, tu cemo i ostati. Nece se cak ni dovoljno mladih iseliti iz ove proklete avlije, da bi ona nestala, bice sve manja i manja, ali nestati nece, koprcacemo se u sopstvenom blatu.
Poruka Radulovicu: Odustani, previse si dobar u ovom poslu – u politici, ne zasluzujemo te. Vise od svega bih voleo da uspes u svojoj borbi, ali to nista dobrog ti nece donetri, Sagoreces i bices zaboravljen.
Ipak, PODRSKA!!!!
U potpunosti se slažem sa Vranjancem. Kakav tekst, fenomenalan tekst! Analiza i stavovi koje u potpunosti podržavam i mislim da su to jedini ispravni stavovi (uključujući i one iznete u prethodnim tekstovima) kojih treba da se drži svako ko sebe smatra ozbiljnim intelektualcem, političarem ili jednostavno stanovnikom ove zemlje Srbije. Ovde nisu navedeni lažno patriotski stavovi, počevši od lažnog busanja u hrabre patriotske grudi do poslednje kapi tuđe krvi, a ni ekstremno liberalni, eurofanatični, nekad i autošovinistički stavovi koji su se nekad mogli čuti i od, sada već bivših, članova DJB. Naravno, najveća mana ovakvih stavova i istine koju Saša iznosi je, što će je pročitati vrlo mali broj ljudi, a razumeti još manji. Ostala,
na žalost, ogromna većina stanovnika u ovom trenutku gleda ili neki rialiti program ili se divi Vođi koji ih ubeđuje da zbog njih ne jede i ne spava, a često i ne ide u toalet takođe zbog napaćenog naroda! To što ove stavove zastupa vrlo mali broj ljudi, ne treba da pokoleba ni Sašu koji ih iznosi, ni te ljude koji ga podržavaju, jer kako reče Patrijarh Pavle: Biće nam bolje, kad sami budemo bolji!!!!
Jako dobar tekst.Sve pohvale za gospodina Radulovica!
Sve kritičare ovog teksta u donjim komentarima bih samo pitala-šta od ovoga nije tačno:” Немачки политичари улепшавају све извештаје о Србији који се увек завршавају чудним: „Србија иде у добром правцу“. Зашто то раде? Шта за то добијају?
За Немачку је Балкан извор јефтине радне снаге. Не само Србија већ цео Балкан.”
Zašto podržavaju Vučića, jer može neko da mi odgovori ovde?Da li mislite da oni ne vide šta on ovde radi?
Zoki kaže” ne vide nikog drugog”,Vučić ima podršku u biračkom telu, itd”-a zašto ima podršku u biračkom telu?
Ajde neka mediji budu slobodni 6 meseci i da negde može da se čuje i druga strana,i da ne glasa 850 000 mrtvih duša, i da se ne ucenjuju ljudi da se učlane u Sns, glasaju za Sns, skupljaju sigurne glasove za Sns,itd, itd pa da vidimo koliku ce podršku u biračkom telu imati!
Ajte,molim vas, nemojte da ste naivni,sve se vrti oko love i interesa,što da platiš kad možeš da dobiješ za džabe
Tanja, znači Nemci su krivi što smo mi ovde birali Vučića. Zanimljivo gledište ali sasvim netačno. Dakle, samo treba da ubedimo Nemce da je Vučić grozan i onda će ovde ljudi glasati za nekog drugog. Smejurija.
I Srbija bi radila isto što i Nemačka kad bi mogla. Svi gledaju svoje interese. Nismo mi neki dobri ljudi a Nemci su zli. Svet tako funkcioniše. Umeće se sastoji u tome da u tom i takvom svetu isteraš svoju opciju bez obzira šta drugi rade i koliko ti otežavaju. Kad isteraš svoju opciju onda su drugi prinuđeni da se prema toj opciji odnose. I opet će pokušati da izvuku svoj interes, ali će taj interes biti donekle modifikovan u skladu sa situacijom “na terenu”. Tada će se njihov interes malo više poklapati sa našim pa će i nama biti bolje.
Naravno da postoji alternativa – umesto SADista i (ne)Velike Britanije i njihovog vazala, Nemačke – Rusija i Azija. Ostalo su matematičke posledice prvobitnog izbora… Vladavina prava? Demokratija? Čijeg prava i čije demokratije… Zašto ljudi zapravo beže odavde? Rekao bih zato što država,a onda i svi građani, povedeni primerom države, ne čine što je moguće, a potrebno u cilju većeg blagostanja. A zašto je to tako? Zato što postoji dogovor između velikih sila kojoj će ko (i šta) da pripadne. Zato je ovde poželjno da vladaju idijoti i da Srbija bude damping zona celog sveta (moći). Da li bi inače gro ljudi imao priliku da radi i privredi makar opstanje? Ne! Pazarili bi nove regionalne konflikte “progresivne” opozicije, i sve već viđeno. Zato je pitanje – koja rešenja ti stvarno nudiš, s obzirom na stvarne okolnosti (probleme i njihove razloge)?
Sve se svodi na bezgraničnu korupciju u našoj zemlji koju niko ne želi da iskoreni ! To je prvi problem koji treba rešiti u potpunosti pa će nas svet gledati drugim očima !
Ovakav tekst može da sroči samo potpuno osvešćena osoba na osnovu znanja i iskustva. A koliko je takvih ljudi u Srbiji? Prosečan Srbin ne može da razume ovo što se dešava. A ne razumeju ni prosečni ljudi širom sveta. Meni je lično trebalo godine studiranja, rada i života u četiri različite zemlje da bih došao do ovakvih zaključaka. Ja sam fan Nemačke unutrašnje, socijalne politike, ovo je nešto što Radulović godinama unazad zagovara, a to je besplatno obrazovanje, pokriveno zdravstveno, čuvanje okoline, prosto rečeno. Ali što se tiče spoljne politike tu su velike sile na čelu sa USA, Nemačkom, Kinom i Rusijom nemilosrdne i vode se maksimizacijom profita korišćenjem tuđih resursa i jeftinom radnom snagom, kako na Balkanu, tako i u Jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi.
Ne verujem u promenu u Srbiji, to govore rezultati DJBa na izborima. Ne vidim više poentu zagovaranja određene politike ako neko dođe na biračko mesto i istrese džakove SNS listića u kutije, a običan narod se posle tome smeje ili kaže šta se čudiš, tako ti je to kod nas. Sistem je truo već toliko da je takva postala i kultura. To primećujem kod mnogih Balkanaca u inostranstvu, i kad dobije priliku da ostvari neku beneficiju, on opet želi da zezne sistem. Smatram da ne postoji demokratsko rešenje za probleme u Srbiji. Moji drugari i ja samo već uveliko napolju, tu ćemo i ostati, za dobrobit nas samih, naše buduće dece i naših roditelja koji će, nažalost, penziju dočekati u Srbiji. A Saši skidam kapu za upornost i istrajnost, negde će se to sigurno računati.
Ne slazem se ovim. Kod nas je niska cena rada prosto zbog zakona ponude i potraznje. Privreda nam je slaba i nezaspolenost velika, kadar ne poseduje potreban know how. I na to reaguju i strani investitori. Ima i drugacijih primera, kao sektor u kojem ja radim, IT. Ovde su plate san 90% Srbije, nesto manje nego prosek na Zapadu. I sve su strane firme mahom iz zapadne Evrope. Znaci da oni placaju i vise ako moraju, nisu oni to koji diktiraju, nego upravo razvijeno trziste i zakon ponude i potraznje. Cak sta vise oni su spremniji da vise plate i nagrade radnika nego vecina domacih preduzetnika. Evo Vam moj primer gde sam dostigao maksimum plate u Srbiji kao IT strucnjak, jer nas kartel od nekoliko domacih IT firmi ima deal da je odredjena satnica maksimum koju su oni svi spremni da plate. A pri tome svi oni rade outsroucing, i oni su Nemcima naplacivali satnicu po programeru od 70-100 evra (recimo neki EU prosek) a pri tome nama programerima maksimalno davali 25 evra po satu. Tek kada je Nemac dosao u Novi Sad ja sam uspeo da probijem taj limit. Znaci nije Nemac gurao male plate nego upravo domaci preduzetnici radi licnog profita. Nije mi jasno da je neko protiv stranih investicija jer su upravo takve investicije napravie IT ovakvim kakav je danas u Srbiji. Naravno mnogo brze nego sto bi to uradili u drugim granama ali IT je brzo rastuce grana, pa valjda bi vi to trebali da znate… Izraz Srbija ide u dobrom pravcu je prosto izraz tipicno zapadnjacki kada vam i ako ne radite dobro ovo vise predstavlja neki vid podrske. Vi podrsku i Tadicu i Vucicu tumacite kao rade sto im se kaze pa ih drzimo a ne kao podrska demokratski izabranim predsednicma. Ja mislim da je upravo Nemacka 10x svesnija o stanju Srbije i potrebnih mera da se mi kao drustvo sredimo nego mi sami. Mislim da ste gosp Sada previse slusali Boska i njegov populizam. Sve vise licite na ovaj Savez koji mi vise deluje kao skup bozicnih zelja nego neka ozbiljna grupa. Ovaj tekst me je prilicno razocarao kao vaseg glasaca, bivseg. Voleo bih da u saradnji sa Boskom napisete jedan clanak gde objasnjavate kako mislite bez stranih investicija da podignete privredu ove zemlje.
Interesantna Radulovićeva analiza i teza da bi se trebalo malo više kladiti na dolar a manje na evro. Vidi se da sa nemačkim establišmentom nije u ljubavi, verovatno nije slučajno da se upravo DW bavio onim njegovim kosturima iz ormara oko poreza u Americi.
U Radulovićevoj analizi nedostaje mi samo jedno: šta je to što Srbija ima da ponudi USA da bi se Amerika angažovala oko Srbije i koliko-toliko je istrgla iz nemačke orbite? Nažalost ne vidim apsolutno nikakav adut koji bi Srbiji pomogao da USA snažno zalegne za nas kao npr. za interese Izraela. Osim eventualno scenarija da u predstojećoj rasprodaji onoga što je preostalo u Srbiji (telekomunikacije, energetski sektor) kajmak pokupi Amerika umesto Nemačke. A ne vidim kako bi to bio bolji scenario po Srbiju, rasprodaja je svejedno rasprodaja, samo je pitanje hoće li se Kurta ili Murta ugraditi.
Ili ako Radulović misli da bi Srbija mogla lepo da posluži kao instrument američkog pritiska na Nemačku, opet ne vidim koliko bi to moglo da Srbiju uzdigne, bojim se nikako, baš kao što ni od ove sadašnje igre Srbije kao ruske ili kineske tačke pritiska nema neke velike vajde.
Takođe mi najava nove platforme DJB za septembar mesec deluje malko kalkulantski, vučićevski: kao da se čeka da Vučić u septembru stavi na sto ono što se obavezao, pa onda DJB da se odredi kao kontra svemu tome. Nisam siguran da li DJB ima jasnu viziju, ili smo samo namirisali da će biti previranja od septembra pa čekamo da vidimo šta će biti. Ne znam koliko je tačna kalkulacija DJB-a da bi Vučić mogao da zadrži nemačku podršku, ali da izgubi američku, pa se u tome sagledava nekakva šansa… Nije valjda sve posledica čiste taštine, tipa da je Radulović lepo dočekan 4. jula u američkoj ambasadi, za razliku od možda potpunog ignorisanja od strane nemačke ambasade, pa otuda i novi pravac “spoljne politike”.
Možda grešim, ali bojim se da bi od igranja na američku kartu nešto iole značajno moglo da bude samo u apokaliptičnom scenariju, tipa pukne koalicija frau Merkel, odlazi politička scena u Nemačkoj u tri lepe, dolazi AfD u vladajuću koaliciju… Onda bi se valjda Amerima kao digla kosa na glavi pa bi regrutovali svoje satelite po Evropi da pritiskaju Nemačku… Samo što bi onda, daleko bilo, još puno toga drugog Srbiju moralo da brine, pa slaba vajda od repozicioniranja ka Americi… Ma, uostalom, sve su to pusti snovi dok zadnje USA trupe ne izađu iz Nemačke, dotle nema ništa od bilo kakvih tektonskih promena u Evropi.
“Veliki broj građana smatra da imamo nesposobne, bahate i alave političare koji misle samo na sebe”, evo glavnog razloga zasto je gomila nas otisla i nikada se necemo vratiti… Postovani Sasa, glasao sam iz dijaspore na svakim izborima za DJB… O ostalima sam odavno vec siguran. Sablon se ne menja, kao ni face, dolaze samo nove jos gore,nesposobnije,bahatije.. Nazalost, kako vreme odmice, sve manje uspevate da me ubedite da citat nije istina, zabetonirana za sledecih 30-50god u Balkan, navike i svakodnevicu građana koji su i dalje tu. Mi imamo jedan zivot i sansu da nasu decu izvucemo iz blata. Zelim Vam uspeh i nadam se da cete imati sansu da pokazete bar svojim primerom da je bar DJB drugaciji. Iako nisam siguran da ce to biti dovoljno, mozda to bude okidac za neke nove ljude koji se ne mogu svesti pod citat, pa se stvari pokrenu na bolje. Ova generacija normalnih za to cekanje nema vise vremena
Probali Atinjani još u vreme antičke Grčke pa izbio Peloponeski rat…