Otvorena pitanja između država u pogledu suverenosti na teritoriji nisu relevantna samo u Srbiji. Primera radi, Španija i Velika Britanija imaju otvorena pitanja u pogledu Gibraltara, koji je trenutno pod britanskom vlašću, ali problem suvereniteta nije rešen.
Slično je i sa nenaseljenim ostvom Hans, na koga pravo polažu Danska i Kanada. Iako je u pitanju nenaseljeno ostvo, zanemarljive površine bez ikakvih prirodnih reursa i strateškog značaja, konačno rešenje problema koji je nastao raspadom Društva naroda koje je Hans tretiralo kao dansku teritoriju, za razliku od UN, još nije postignuto. Kodnominijum, odnosno zajednička vladavina nad ovog teritorijom je moguće rešenje, koje se za ovo ostrvo nazire u budućnosti.
Kad smo već kod kondominijuma, treba podsetiti da čak i evropske države koje nemaju probleme granica imaju kondomijume. Austrija, Nemačka i Švajcarska nemaju jasno uređenu granicu u pogledu Bodenskog jezera. Iako Švajcarci smatraju da granica deli jezero po sredini, ovo pitanje nije uređeno konačnim sporazumom država i sve države vrše vlast na ovoj teritoriji. Mada bi se od uvek doslednih Nemaca očekivalo da sa suverenim državama koje i sami priznaju imaju taj čuveni pravno-obavezujući sporazum.
Primer konodiminijuma koji nikome nije sporan je Disktrikt Brčko gde vlast zajednički vrše dva entiteta u BiH – Federacija i Republika Srpska.
Previše je teritorjia u svetu koje nisu zaokružene kao jasne državne tvorevine ili delovi suverenih država. Iz tog razloga, otvara se značajno pitanje – koji je to potencijalni okvir koji se može prihvatiti kod definisanja statusa Kosova i Metohije?
Jedino što nijednoj od država pomenutih u uvodu teksta nije sporno je to da nemaju nameru priznanja čak i bezvrednih teritorija bilo kome, sve dok smatraju da polažu legitimno pravo na te teritorije.
Argumenti koji bi se pre mogli postavititi u primerima tih država poput faktičkog stanja (preko 90% građana Gibraltara se na referendumu izjasnilo da pripada Britaniji, ali to ne ometa Španiju da polaže pravo na teritoriju), kamena oko vrata koji opterećuje odnose sa drugim državama, (doslovno primenljivo na ostrvo Hans), ekonomskog razvoja (distrikt Brčko) ili buduće izvesnosti (Bodensko jezero), do sada se nisu čuli u ovim slučajevima. Dakle, svi argumenti kojima se pokušava pripremiti teret na priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije jednostavno nisu i ne bi smeli biti opcija ni Srbiji kao što nisu opcija drugim suverenim državama.
Sa druge strane, u svim slučajevima spornih teritorija, međunarodno pravo suštinski omogućava osmišljavanje održivih modela koji mogu dovesti do trajnog rešenja vršenja vlasti na teritoriji, a predstavljaju vid kompromisa. Takav model bi morao u sebi sadržati pitanja koja su od značaja za zajednički život različitih entiteta, pre svega u svakodnevnim životnim pitanjima, pa bi samim tim morao biti kreativan.
Građani Farskih ostrva, primera radi, nemaju pogodnosti danskog pasoša niti mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se još odavno izjasili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom. Istovremeno, ostvo Hans smatra svojom teritorijom bez bilo kakve autonomije. Izgleda da je Danskoj itekako odgovoralo da faktičko stanje i problem sa delom teritorije gde stanovništvo ne oseća pripadnost toj zemlji, reši tako što će njihove zahteve podvesti pod svoj Ustav sa visokim stepenom autonomije.
To svakako ne sprečava Ostrvljane da navijaju za svoju reprezentaciju, donose svoje zakone, uređuju svoj život. I Danska ih u tome ne sprečava.
Zaključak je jasan. Kosovo je moguće rešiti po uzoru na više različitih postojećih modela, uz kombinovanje delova tih modela, i uz dva suštinska uslova – Kosovo ne sme biti priznato od strane Republike Srbije kao suverena država, niti mu se sme omogućiti mesto u UN, i suštinski, model uređenja odnosa mora biti takav da omogući normalan život svima koji žive na toj teritoriji, što ne mora isključivati i pitanje podele sfera uticaja. Ako dođe do “podele”, bar će Danska to razumeti kao unutrašnju teritorijalnu organizaciju Farskih ostrva. Severni deo biće ostvo Hans, južni Farska Ostrva.
Vojin Biljić
advokat
Član programskog saveta DJB
Sviđa mi se Biljićev tekst. Ovu ideju o modelu Farskih ostrva, gde Danska ostrvo tretira kao svoj domen, iako sa punom faktičkom samoupravom (pa i ne daje pravo građanima Farskih ostrva na svoj pasoš) do sad još nisam čuo u kontekstu Kosova i Srbije, ali mi deluje vrlo interesantna.
Možemo dodati i da Farska ostrva nemaju nikakvo predstavljanje u Ujedinjenim nacijama, iako su učlanjena u neka tela Ujedinjenih nacija koja su za njih bitna (FAO – zbog poljoprivrede i ribarstva) kao i u Nordijsko veće, koje je njihova verzija regionalnih integracija (opet stoji analogija sa Kosovom sa zvezdicom…)
Pozdrav svima iz sve snage i naravno Vama Vojine,
Masinski inzenjer sam pa mozda “trapavo” kpmentarisem.
Vecinu spornih oblasti-teritorija medju priznatim -suverenim Drzavama sam razumeo.
Danska i Kanada – teritorija ostrvo Hans
Spanija – Velika/ Britanija – Gibraltar
Austrija, Nemacka Svajcarske – Bodensko jezero
Federacija, Republika Srpska – Brcko distikt
Sce ovo sam cuo dans prvi puy i janp mi jr, alo sta ne znam i ne razumem.
Za Farska ostrva srvarno ne znam ko je druga piznata Drazava pa su oni samostalni i nije tako bitno.
ALI
Srbija bi morala da ima nesuglasice sa drugom priznatom Drzavom oko teritorije Kosova.
Logicno to bi trebalo da bude Albanija. ali nije.
Ako ce priznata- suverena Srbija da ima nesuglasice i pregovara sa nepiznatim Kosovom nekako mi nelogicno.
Uz vise puta objasnjene Ugovore sanstefanski-berlinski-londonski-kumanosvski.
Banetov komentar na Skupstini da Kosovo moze biti oteto ali ner sme boti poklonjeno,
“Provlem” Kpsova je urediti Srbiju. Pa da u Skypstini Srbije bude desetine, Albanava,Hrvata Roma o da ce bez zvonceta glasato za dobrobit stanovniksa zemlje bez obzira kako se zove.
Odlična analiza.
Lično mogu da samo da preporučim ovog mladog gospodina, da i na narednim izborima, predvodi kampanju, siguran sam da rezultati neće izostati.
Inače, moram da primetim, da je novoformirani programski savet, prepun kvalitetnih kadrova, te preporučujem da se isti mnogo više aktiviraju, jer je šteta da ovakvo znanje i talenat ne budu iskorišćeni na pravi način za dobrobit stranke, naroda i države.
U to ime, srdačno vas pozdravljam.
Podsetiću da je mladi gospodin bio na čelu liste DJB-Dveri na ovogodišnjim izborima u Beogradu i da su rezultati izostali. Jedino je u finišu kampanje odjednom Dušan Pavlović pomenut kao kandidat DJB za gradonačelnika, što je verovatno učinjeno zato što Biljić i nije baš blistao u kampanji. Ne znam da li je komentar na koji odgovaram u stvari ironičan, ali koliko sam ja razumeo okosnicu programskog saveta čini bivše rukovodstvo koje se povuklo upravo zahvaljujući tome što su rezultati u Beogradu bili takvi kakvi su bili, a gde opet spada i Vojin Biljić. DJB još od 2016. nikako da znanje i talenat ostvari na dobrobit same stranke u osnivanju/pročišćavanju, a za narod i državu ćemo polako, mukotrpnim radom već videti šta može biti…
Svaka neravnoteza ostvarenih interesa izmedju dva naroda u buducnosti ce se meriti skinutim glavama. Ona strana koja ne ostvari bar minimum interesa ce u buducnosti biti plodno tle za razvoj mrznje sto ce kada dodje povoljno vreme rezultirati bestijalnim zlocinima.
Uz malo mudrosti KiM bi moglo postati ono sto vezuje dva naroda a ne ono sto ih razdvaja, Mogli bi se takmiciti ko ga vise voli i ko ce vise doprineti njegovom napredku.
Minimum srpskih interesa bi bilo ostvarenje ZSO, razresenje imovinskih potrazivanja nase drzave, firmi i privatnih lica i adekvatna zastita nasih kulturnih istorijskih i verskih dobara. Naravno bez stolice u UN i bez naseg priznanja njih kao drzave. Tad se mogu primeniti razne ideje da se regulise status KiM pa i ove o kojima pise Biljic.
Dva zavadjena i konfrontirana naroda me uvek podsecaju na sliku dva vola koji guraju glavama i rogovima jedan prema drugom. Posto postignu ravnotezu, sa penom na ustima i zakrvavljenih ociju stoje u mestu ne dajuci jedan drugom da mrdnu sa tog mesta na zivotnom putu. Za to vreme svi prodjose pored njih i odose van domasaja oka napred, stisa se i prasina koju su podigli hodajuci.
Nemoguce je da se ta dva vola nece u jednom trenutku zapitati sta mi to radimo, svi su otisli napred samo mi stojimo u mestu blokirajuci put jedan drugom.
Mislim da je danas vreme za takvo pitanje, za posteno zadovoljavanje interesa obe strane i za pokretanje napred i pokusaj da stignemo one koji su otisli daleko ispred nas.
Na nasu nesrecu interesi velikih sila su u suprotnosti sa ovakvim scenariom jer njima odgovara da jedna zavadjena strana u buducnosti bude bic za disciplinovanje druge sto medjusobnu mrznju i sukobe vodi ka beskraju…
Sve je to lepo i tačno napisano. No, čik da pogađamo da će vlast u Beogradu, tj. predsednik Srbije od svih ponuđenih i preciznih i po Srbiju povoljnih rešenja, izabrati ubedljivo najgore rešenje po državu Srbiju i njene građane? Znajući ponašanje predsednika Srbije državi Srbiji a naročito Srbima sa Kosova i MEtohije se piše dobro. Trebalo bi naročito oni da dobro poslušaju šta će im reći u nedelju u Ksoovskoj Mitrovici. OČITAĆE IM OPELO !
Mislim da je Kosovo u mnogim našim srpskim glavama fikcija, dok je stvarnost sasvim nešto drugo. Srbiji je uslovljen svaki ekonomski napredak u Evropi dok ne reši pitanje Kosova, koje Evropa i Amerika više neće da čekaju. Ni Srbija ne može da čeka, jer joj natalitet pada, mladi zbog loše ekonomske situacije u zemlji masovno odlaze u svet u jednom pravcu. Ništa nije preče od živpta. Ako situacija ostane ovakva ni ovo što imamo neće nam trebati, jer bez dece i unuka ostaćemo da živimo beznadežno sami i praznim kućama i stanovima. Moramo shvatiti da će se u sledećih dvadeset godina Evropa drastično menjati. Nestaće i najveće nacionalne države, prestati da važe granice između zemalja. Multinacionalne države i društva su budućnost Evrope i sveta, ako on uopšte opstane u ovoj najvećoj svetskoj krizi od Drugog svetskog rata. Velike zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Švetska, Italija, Španija gube nacionalni indentitet, jer su kao i mi postale stare države bez nacionalne perspektive. Migrantska kruza izmeniće nacionalni Evropski karakter i etničku sliku mnogih evropskih država. Gde je naša perspektiva u takvoj situaciji? Mislimo li da će nas ta kriza mimoići? Da li možemo večno stajati na neprijateljskim pozicijama kada su u pitanju naše komšije? Naša deca neće da žive u državi bez perspektive. Mi se moramo menjati i početi drugačije da razmišljamo. Ako sa nekim putem Briselskog sporazuma definišete granice, za koje tvrdite da su vaše, priznate nezavisno sudstvo, školstvo i sve druge institucije sistema koje znače državnost jedne teritorije, date im internacionalni telefonski broj, onda ste ga na taj način indirektno priznali. Niko nikada u političkom programu vodećih partija u Srbiji nije ponudio Albancima sa Kosova uslove zajedničkog života i političkog delovanja albanske manjine u jednom stvarnom demokratskom društvu. Ukoliko bi Albanci bili u srpskom parlamentu u demokratskoj državi Srbiji, dobili bi najmanje četiri do pet ministarskih mesta i značajno uticali na političke prilike u zemlji. E to bi već bio problem za političku elitu Srbije. Oni takvu Srbiju ne bi želeli. Ni ja sam ne bi znao da predložim rešenje Kosovskog problema. Neko mora preuzeti odgovornost i probati da reši taj problem. Ovakvo stanje niko od vodećih svetskih sila ne prihvata. Traže da sami nađemo rešenje koje će zadovoljiti obadve strane u pregovorima. Mi uglavnom znamo šta nećemo, ali malo ljudi u Srbiji zna šta hoćemo.
A, na primer, mogli biste nam ukazati na razlike izmedju navedenih primera i naseg slucaja sa
Kosmetom? Na primer na Kosmetu zivi ~2000000 ljudi, a koliko ima ljudi na Farskim ostrvima.
Ili koliko su udaljeni od svoje matice, te sitnice. Pravo na samoopredeljenje je iznad suvereniteta
tj da se bolje izrazim promasaji demokratije, kulture, prava gradjana teraju ljude ili iz zemlje ili na
samoopredeljenje(iseli se ti) da izaberu drzavu i urede je na onaj nacin koji vise pogoduje vecini
na nekoj teritoriji.
Da li vam nekad padne na pamet sta ce raditi ti ljudi na Kosmetu? Predlažete odugovlačenja u nedogled bez obzira na tolike ljude tamo, a sami ste svesni koliko je i jedna decenija gubitak i da u takvom mutnom stanju snalaze se samo krokodili.
U da li ikada o nečemu drugom mislite osim o teritoriji i ‘svetinjama’? Čoveče, gde su ljudi, kud ste zaboravili ljudskost kad krenuste o ovome da pišete?
tekst je zaista dobar . volim kada mi DJB otvori nove vidike, zato vas i čitam umesto vesti. ALi mi nije jasno sad kako se na kraju kaže, jer Vojin koristi tri različita termina. Volela bih zaista da znam, da li je “Kodnominijum kondomijume ili konodiminijuma”