Италија већ година уназад гаји крајње амбивалентан однос према ЕУ, како због доминантне улоге Немачке и Француске тако и због често ниподаштавајућег односа Брисела према званичном Риму – од Саркозијевог и Меркеловог омаловажавање Берлусконија од пре пар година па до “пацки” које приморавају Италију да своје политичко и економско кормило усмери на уштрб италијанских интереса. Од 2014. се наиме без увијања говори о могућем (и каткад пожељном) изласку Италије из еврозоне – међу најутицајнијим поборницима повратака Рима својој старој националној валути и опоравку привреде на новим основама је Паоло Савона, тренутно министар за односе ЕУ у новој италијанској влади, угледни економиста, несуђени министар економије чије је именовање изазвало бурне реакције Брисела и негативан став председеника Италије, Серђа Матареле, а због нескривених анти-ЕУ ставова.
Управо је отворена критика усмерена ка ЕУ, у којој је предњачио Матео Салвини, лидер партије Лига за север, била кључна политичка порука овогодишњих мартовских избора. Прекјучерашњи неуспех преговора са Бриселом у вези са проблемом искрцавања, прихватања и распоређивања афричких миграната био је кап која је прелила чашу и Рим је сада и отворено довео у питање своје уговорне обавезе са ЕУ. Оштри тонови према Бриселу су ујединили идејно-политички супротстављене коалиционе партнере на власти – и Покрет пет звезда и Лига за север прете да ће Италија обуставити своје уплате у заједнички буџет ЕУ (у вредности од око 20 милијарди евра) уколико Брисел не подели са Италијом део избегличког терета и њихову равномерну ридистрибуцију међу свим земљама чланицама.
Тренутно владајућа коалиција (Покрет пет звездица и Лига за север) јесте резултат овогодишњих мартовских избора на којима су ове две партије добила највеће поверење грађана.
Укупан број Италијана с правом гласа на последњим парламентарним изборима који су се одржали 04. марта 2018. био је око 50.000.000, с тим што је за избор сенатора нешто мањи број гласача – око 46.600.000 (ова разлика је услед чињенице да се право гласа за избор чланова Сената стиче тек са навршених 25 година старости).
Ови избори су одржани по новоуведеном мешовитом изборном систему тзв. Росателлум који је усвојен Законом бр. 165 од 3. новембра 2017. године (италијански закони се означавају углавном бројевима за разлику од српских закона који добијају назив по материји коју уређују – прим.). По овом новом ситему:
37% мандата (232 у Доњем посланичком дому и 116 у Горњем дому – Сенату) се додељује по већинском систему: бира се кандидат који је освојио највише гласова по систему first-past-the-post. (Ова новина ФТПТ као и тзв. Exit-Poll су уведени у италијански изборни систем по узору на САД – прим.);
61% мандата (386 за Посланички дом и 193 за Сенат) се додељује по пропорционалном систему између коалиција и самосталних листа које су прешле цензус;
2% мандата (12 посланика и 6 сенатора) је резервисано за гласове Италијана у иностранству, тзв “дописно гласање (“voto per corrispondenza”).
Покрет пет звезда је самостално изашао на изборе и освојио 32,7 % (222 мандата), док је Лига за север била на заједничкој листи са Берлусконијевом партијом десног центра Снага Италије ( Forza Italia) и партијом екстремне италијанске деснице Браћа Италије (Fratelli d Italia) Ђорђе Мелони (Giorgia Meloni). Ова десна коалиција је добила 37% гласова односно укупно 263 мандата, од чега 73 мандата за Лигу север (17,4%), 59 мандата за Снага Италије (14%) и 21 мандат за Браћа Италије (4,3%), док је дотадашњи политички естаблишмент на челу са Демократском странком Матеа Ренција доживео потпуни дебакл (18,7% односно 91 мандата).
Овај безмало револуционарни преокрет и успон до тада политичких маргиналаца отворио је ново поглавље у италијанском политичком животу, па се тако сада говори о „Трећој Републици“.
Графички приказ резултата парламентарних избора 4. марта 2018.
(плаво – Коалиција десног центра, жуто – Покрет 5 звезда, црвено – Демократска партија)
Покрет пет звездица („Movimento Cinque Stelle“) је изворно настао као блог платформа италијанског комичара Бепеа Грила који је на прилично радикалан и неформалан начин проговорио о проблемима у италијанском друштву. И поред затворености медија и честих политичких напада, Покрет 5 звезда је успео да окупи велики број активиста у целој Италији и то понајвише међу средњим и нижим слојевима становништва сиромашног Југа Италије који су се осетили потпуно заборављеним од стране странака левог центра које су традиционално биле усмерене ка више социјалним питањима. Главне теме са којима је Покрет пет звезда изашао на претходне мартовске изборе били су борба против растућег сиромаштва, корупције, мафије, партократије, већа социјална правда. Сам Бепе Грило се повукао у други план, а међу најистакнутијим експонентима ове партије је Луиђи ди Мајо ( тренутни потпредседник Владе Италије, који се у својим изјавама залаже за наставак традиционалног савезништва и партнерства са ЕУ и НАТО, а уједно је и на позицији министра рада и министра за привредни развој.
За разлику од њих, Лига за Север Матеа Салвинија (Маттео Салвини) је око себе окупила махом богатије и високе сталеже италијанских северних и централних регија (Ломбардија, Венето, Фриули, Пјемонте, Лигурија, итд.) са слоганом “Прво Италијани” (“Прима гли Италиани) и са темама као што су борба против имиграције (у којој се Италија осећа напуштено од стране ЕУ с обзиром да је у више наврата тражила помоћ Брисела, али је изостала било каква конкретна помоћ европских партнера што је додатно створило велику огорченост код Италијана, али истовремено и растућу нетрпељивост према мигрантима, али и странцима уопште), евроскепитицизам, заинтересованост за већу сарадњу са Русијом с обзиром да италијанска привреда трпи енормно велике губитке због санкција које је увела Русији, а због својих уговорних и савезничких обавеза унутар ЕУ и НАТО алијансе. Наиме, према званичним подацима струковних удружења Италије (Цонфиндустриа, Цолдиретти, итд.) губитак који је Италија претрпела у 2017. због санкција према Русији је у износу од 3 милијарди евра.
Председник странке, Матео Салвини, је тренутно на месту потпредседника Владе и министра унутршањих послова и на себе је навукао велики анимозитет иностране и домаће (лево оријентисане) јавности због веома рестриктивног приступа решавању проблема илегалне имиграција, као што је затварање италијанских лука за бродове из Либије и других афричких земаља из појаса Магреба. Отворени је поборник такође традиционалних породичних вредности, па је међу последњим новитетима и измена матичних формулара којима се враћају изрази „мајка“ и „отац“ уместо израза „родитељ 1“ и „родитељ2“ који су били покушај увођења родне равноправности у управне поступке. Пре два дана у Ђенови (након урушавања моста на деоници ауто-пута ) између осталог је оштро критиковао ЕУ због постављања формалних препрека и онемогућавања коришћења фондова који су, једним делом, требало да буду усмерени и ка санирању постојеће транспортне инфраструктуре у Италији.
Актуелни премијер Ђузепе Конте је нестраначка личност, политички близак ставовима Покрета 5 звезда који га је предложио за мандатара нове владе. По професији адвокат, 2013. је био изабран за члана независног правосудног органа „Председништво управног правосуђа Италије“ (ЦПГА). Без већег утицаја на италијански политички живот, више формално него оперативо покрива функцију председника Владе. Замера му се да се слабо појављује у јавности и да су узде италијанске политике практично у рукама Ди Маја и Салвинија.
Вишемесечни преговори око формирања владе и избора мандатара донекле су индикативни у смислу крхкости тренутно владајуће коалиције, али је општеприхваћен став да је боље дати шансу новом и непознатом него наставити даље са партијама у које је изгубљено поверење.
Међу првим конкретним корацима нове италијанске владе треба поменути доношење тзв. „Decreto Dignita“ – Уредбе о укидању пореских повластица и подстицајних мера за италијанске компаније које измештају своје пословање ван Италије, као и измена Закона о раду којима би требало да се пружи већа заштита угроженим категоријама (пре свега у просвети). Ова Уредба је пре недељу дана изгласана за закон у Доњем (посланичком) дому као и у Сенату.
Председник Италије, Серђо Матарела, сицилијанац из Палерма, по порофесији правник, активно је почео да се бави политиком након што је мафијашка организација Цоса Ностра убила његовог старијег брата 1980. Испрва близак Демохришћанској партији, након њеног распада се приближио партијама левог центра (Маргхерита и Демократска странка). Био је министар за односе са парламентом (1987-1989), министар образовања (1989-1990), потпредседник Владе (1998-1999), министар одбране (1999-2001). На место председника је ступио у фебруару 2015. Италијански изборни систем не познаје председничке изборе с обзиром да председника Републике бирају Горњи и Доњи дом Италијанског параламента тајним гласањем.
Међу горућим проблемима са којима се Италија суочава су презадуженост државе, мафија, одлив мозгова, гломазна администрација.
Према подацима Италијанске централне банке, јавни дуг Италије у мају 2018. је достигао историјски максимум и износио је преко 2.327 миљарди евра, док је према подацима Међународног монетарног фонда, италијански БДП у 2017. износио 2.598,840 милијарди долара. Овако високи јавни дуг и однос према БДП од 131,5% је поставио Италију на неславно треће место међу земљама развијеног света, одмах након Јапана (239,2%) и Грчке (181,3%);
Економија – БДП Италије износи преко 1800 милијарди евра годишње, односно око 34.000 евра по глави становника. Италија је седма највећа извозна економија у свету. Годишње извезе око 460 милијрди евра робе, док је увоз око 400 милијарди. Највећи спољнотрговински партнер Италије је Немачка. Из Немачке Италија увезе преко 64 милијарде евра, а извезе око 52 милијарде.
Мафија је такође велики чвор италијанске политике и друштва уопште. Мафија је инфилтрирана у све слојеве друштва, а неке регије – попут Сицилије, Калабрије и Пуље – су „системи“ за себе ван контроле централнодржавног апарата. Главни град Рим је већ деценијама у раљама организованог криминала и феномен је познат као “Mafia Capitale” (престоничка мафија – прим.). Мали куриозитет: највећи број српских закона на пољу борбе против организованог криминала је „преписан“ из италијанског законодавства (пројекти у организацији ОЕБС мисије у Београду), а по убијеном италијанском државном тужиоцу је названа и једна од судница у Специјалном суду у Устаничкој – судница Ђовани Фалконе (Гиованни Фалцоне).
Италија се такође суочава са великим одливом мозгова и младима који сваке године напуштају Италију, махом у правцу Велике Британије, САД, Немачке, УАЕ. Главне замерке младих Италијана су затвореност институција за нове кадрове и породично наслеђивање на важним положајима (на универзитету пре свега). Према незваничним проценама, само у 2016. Италију је напустило 124.000 Италијана. Укупан број званично регистрованих Италијана у иностранству је око 5 милиона.
Прегломазна администрација и превелике повластице за носиоце јавних функција су такође велики камен спотицања у италијанском политичком и друштвеном животу. Посланичке, сенаторске, министарске плате као и зараде у јавним предузећима и на националној телевизији (РАИ) су непропорционално високе у односу на просечне зараде обичног становништва. Државни посао (у органима управе и у војсци/полицији) јесте још увек најпримамљивије решење за житеље сиромашног Југа. Новоусвојени Закон (горе поменути Decreto Dignità) предвиђа укидање неких од повластица и привилегија (смањења посланицких плата и сл.)
Главни привредни мотор Италије су мала и средња предузећа на северу и североистоку (регије као што су Венето – главни град Венеција, Фриули Венезиа Гиулиа – главни град Трст, Ломбардиа – главни град Милано) . Велики број ових фирми је након 5. октобра 2000. изместио своје пословање из Румуније у Србију, у потрази за јефтином али истовремено квалификованом радном снагом. Висок порез на добит тзв. ИРЕС у износу од 31,4% је главни узрок пореске утаје или измештања пословања ван Италије (као нпр. случај ФИАТ који је своје административно седиште из Торина преместио делом у Холандију, а делом у Велику Британију).
Фокус нове италијанске владе је смањење јавног дуга, резови у јавној управи, подстицање домаће привреде, укидање пореских повластица за компаније које своје пословање измештају у земље јефтине радне снаге, проналажење нових економских и политичких савезника (већа окренутост Русији) мимо ЕУ.
Јасмина Стојановић
ДЈБ – ОО Звездара
Hm, zanimljivo, pročišćeni DJB traži nove prijatelje u svetu. Pa neka je sa srećom.
Zašto na sajtu ne postoji Beleška o autoru za Jasminu Stojanović?
Pomisliću još da je u tom DJB-u ostalo ljudi. Promovišite ih.
Biće uskoro. Hvala na sugestiji. Pozdrav.
Treba promovisati i obične članove koji pišu a ne samo one koji su vam osnivači udruženja
Muka mi je više od vaših tekstova o EU, Nemačkoj i USA. Pišite šta ćemo mi da radimo sa nama. Šta nas boli uvo za EU – oću bre da radim.
Dragi Nikola, mi vam u potpunosti verujemo kada kažete da Vam je muka. Ali, da bismo shvatili šta se tačno dešava u našoj zemlji i da vlast sprovodi potpunu pogrešnu i izuzetno lošu politiku, moramo i da znamo odakle to stiže. Eto, zato su tu naši tekstovi jer smatramo da građani zaslužuju da znaju istinu. Mediji odavno ne rade svoj posao. Pozdrav.
Sada vidite kakve su reakcije ljudi kada ih nedeljama već bombardujete jednom istom pričom. Da se ne ponavljam, napisao sam vam na onom Biljićevom tekstu šta i kako, ali ovo je samo potvrda da sam verovatno bio u pravu i da možda ipak treba da obratite pažnju na to. Naravno nadam se da ste to shvatili kao dobronameran savet a ne nešto drugo.
To je ok., ali pitam se kako ćete tekstom poput ovog da pokažete odakle to stiže. Ovo je tobože trenutni presek političke situacije u Italiji. Kažem tobože jer će situacija u Italiji na narednim izborima biti potpuno drugačija. Posle pada Berluskonija, tamo će se još dugo rotirati na vlasti ideoloski sasvim različite stranke. Pa sve i da ostanu ove koje su sada na vlasti, Italija nikada neće izaći iz EU. Svi će izaći ali Italija ne. To se analizom koja ukršta mentalitet, istorijki kontekst i političke amplitude može prilično lako dokazati. Anti EU stav nekih od trenutnih političkih aktera u Italiji je samo koketiranje i vrsta populizma koji je u trenutku upalio – do sledećih izbora.
Tekst i jeste prikaz TRENUTNE političke situacije, bez bilo kakvih skrivenih ambicija da daje prognoze za buduće razvoje događaja.
O, i te kako postoje ambicije, i to sasvim neskrivene.
Neverovatno koliko vremena traćite na to da je EU zla i loša. Od progresivne stranke do kvazilibertarijanskih desničara kojima je Nemačka sad glavni krivac što smo mi u ovakvoj situaciji. Izgubili ste sve glasače, pa sad tražite deo kolača od umerenih nacionalističkih stranaka tipa Dveri. Iz moje kuće ste izgubili 6 glasova, hvala lepo. Izdali ste nas.
Namera autora teksta sigurno nije da traći ni vaše ni svoje vreme na ubeđivanje o manama i vrlinama EU. Članak daje presek trenutnog političkog stanja u Italiji i poziva na razmišljanje. Rastuće nezadovoljstvo Rima, izlazak VB i sl. ipak ukazuju da nešto ne valja – gde ima dima ima i vatre.
Pre će VB ponovo da uđe u EU nego što će Italija da izađe. Nešto ne valja? Pa naravno. Ne postoji ništa što u svemu i u potpunosti valja. Da li iko ima iluziju da je EU idealna tvorevina? Naravno da nije, ali za sada je svakako znatno bolja od bilo čega drugog i jedina koja nam se nudi, ako ne računamo da bismo možda mogli da postanemo ruska gubernija.
Neka je najbolja na svetu – u EU ne možemo pre 2025. godine. To je još 7-8 godina. Dalje, u EU ne možemo dok ne sredimo pravosuđe i dok ne iskorenimo korupciju. Verovatno ne možemo dok se ne odreknemo Kosova, dok ne prodamo Telekom i sve što nam je još ostalo. Dakle opet se
vraćamo na početak, ništa bez reformi koje moramo sami da sprovedemo.Golo članstvo nam neće podići nivo prosečne plate na 1000 evra, ja bih voleo da je to moguće i prvi bih bio za EU da je tako ali nažalost nije. Uostalom pitajte Acu Stevanovića, čovek je u kampanji za izbore 2016. rekao na RTS-u jasno i glasno da nam ulazak u EU neće ništa značiti ako sami ne uvedemo red. Oni to neće uraditi umesto nas. To što sada čovek vrti malo drugačiju priču to je nešto drugo. Tako da polako, EU nije prioritet u ovom momentu, jednostavno nema načina da bude, a na duže staze to sigurno ostaje kao mogućnost. Ruska gubernija nećemo nikada biti niti je to cilj DJB. Dilema između te dve opcije je lažna, ali da moramo sarađivati sa svima, to je neumoljiva činjenica. Evo na primer šta fali Islandu, niti su u EU, niti su pod ikakvim okriljem Rusije pa šta im fali? Samo da prepišemo recept od njih i sve je na mestu.
Samo da prepišemo recept… A pre toga treba da izaberemo ljude koji će hteti da prepišu recept, što znači da treba većina da glasa za te ljude, pa onda da promenimo svest ljudi koji su ovde navikli na prečice, vezice i slične nemoralne radnje, pa da uđemo u NATO, jer Island je u NATO-u… itd., itd. Parisenžermen, nema vam nikakve vajde od maštanja, verujte. I ja sam verovala da smo na putu da se dogodi neki ključni preokret, ali politički akteri u koje sam verovala su me razočarali. Sa Dverima se ne ide ni na izlet a kamoli nešto drugo.
Pa šta onda da radimo, da dižemo ruke? Ajmo svi po člansku kartu SNS, mi malobrojni koji smo do sada se inatili, da sad na kraju pljunemo na sebe i odustanemo od menjanja Srbije na bolje. Nisam siguran da nam je to potrebno, ako zanemarimo činjenicu da su šanse da se nešto promeni 1 prema sto miliona.Ali malo ko je verovao i 1989. da ćemo danas biti ovde gde smo, pa ipak eto nas…
A što se tiče izleta, sada slobodno možete na isti sa Jankovićem, pošto je ovim “Vašima” iz Pokreta centra, Stevanoviću i ekipi, sada bliži neki drugi Saša od ovog dosadašnjeg… No, svako ima svoj izbor i neka mu je sa srećom. Ako se sve poklopi kako treba, ionako ćemo se sresti opet na kraju ovog suludog puta u provaliju, na istom zadatku, da spašavamo onaj kamen na kamenu što će od Srbije ostati posle “ovih”. Ako se to ne desi, pa, od nečeg se mora umreti vele ljudi, pa valjda isto važi i za propast, ako je neizbežna, bar neka svako svoj način izabere…
Sa srećom…
Ja ne bih bila tako pesimistična. Treba svi da se borimo svim sredstvima koja su nam na raspolaganju da ova zemlja postane bolje mesto za život. I ovi komentari su jedan od načina (majušan) te borbe. A što se tiče izleta i bliskosti, možda će se i DJB naći u toj istoj ekipi sa Jankovićem, koji mi, uzgred, i nije tako blizak, ali nekad ne postoje laka rešenja.
Skupljanje jeftinih poena kod evroskeptika.. Radite isto sto i vucic radi, sramota. Jos cete na kraju da kazete da vucic i ova nasa srpska ekipa nije nista kriva nego im tako naredjuju iz EU.. Nastavljate da razocaravate 🙁