Italija već godina unazad gaji krajnje ambivalentan odnos prema EU, kako zbog dominantne uloge Nemačke i Francuske tako i zbog često nipodaštavajućeg odnosa Brisela prema zvaničnom Rimu – od Sarkozijevog i Merkelovog omalovažavanje Berluskonija od pre par godina pa do “packi” koje primoravaju Italiju da svoje političko i ekonomsko kormilo usmeri na uštrb italijanskih interesa. Od 2014. se naime bez uvijanja govori o mogućem (i katkad poželjnom) izlasku Italije iz evrozone – među najuticajnijim pobornicima povrataka Rima svojoj staroj nacionalnoj valuti i oporavku privrede na novim osnovama je Paolo Savona, trenutno ministar za odnose EU u novoj italijanskoj vladi, ugledni ekonomista, nesuđeni ministar ekonomije čije je imenovanje izazvalo burne reakcije Brisela i negativan stav predsedenika Italije, Serđa Matarele, a zbog neskrivenih anti-EU stavova.
Upravo je otvorena kritika usmerena ka EU, u kojoj je prednjačio Mateo Salvini, lider partije Liga za sever, bila ključna politička poruka ovogodišnjih martovskih izbora. Prekjučerašnji neuspeh pregovora sa Briselom u vezi sa problemom iskrcavanja, prihvatanja i raspoređivanja afričkih migranata bio je kap koja je prelila čašu i Rim je sada i otvoreno doveo u pitanje svoje ugovorne obaveze sa EU. Oštri tonovi prema Briselu su ujedinili idejno-politički suprotstavljene koalicione partnere na vlasti – i Pokret pet zvezda i Liga za sever prete da će Italija obustaviti svoje uplate u zajednički budžet EU (u vrednosti od oko 20 milijardi evra) ukoliko Brisel ne podeli sa Italijom deo izbegličkog tereta i njihovu ravnomernu ridistribuciju među svim zemljama članicama.
Trenutno vladajuća koalicija (Pokret pet zvezdica i Liga za sever) jeste rezultat ovogodišnjih martovskih izbora na kojima su ove dve partije dobila najveće poverenje građana.
Ukupan broj Italijana s pravom glasa na poslednjim parlamentarnim izborima koji su se održali 04. marta 2018. bio je oko 50.000.000, s tim što je za izbor senatora nešto manji broj glasača – oko 46.600.000 (ova razlika je usled činjenice da se pravo glasa za izbor članova Senata stiče tek sa navršenih 25 godina starosti).
Ovi izbori su održani po novouvedenom mešovitom izbornom sistemu tzv. Rosatellum koji je usvojen Zakonom br. 165 od 3. novembra 2017. godine (italijanski zakoni se označavaju uglavnom brojevima za razliku od srpskih zakona koji dobijaju naziv po materiji koju uređuju – prim.). Po ovom novom sitemu:
37% mandata (232 u Donjem poslaničkom domu i 116 u Gornjem domu – Senatu) se dodeljuje po većinskom sistemu: bira se kandidat koji je osvojio najviše glasova po sistemu first-past-the-post. (Ova novina FTPT kao i tzv. Exit-Poll su uvedeni u italijanski izborni sistem po uzoru na SAD – prim.);
61% mandata (386 za Poslanički dom i 193 za Senat) se dodeljuje po proporcionalnom sistemu između koalicija i samostalnih lista koje su prešle cenzus;
2% mandata (12 poslanika i 6 senatora) je rezervisano za glasove Italijana u inostranstvu, tzv “dopisno glasanje (“voto per corrispondenza”).
Pokret pet zvezda je samostalno izašao na izbore i osvojio 32,7 % (222 mandata), dok je Liga za sever bila na zajedničkoj listi sa Berluskonijevom partijom desnog centra Snaga Italije ( Forza Italia) i partijom ekstremne italijanske desnice Braća Italije (Fratelli d Italia) Đorđe Meloni (Giorgia Meloni). Ova desna koalicija je dobila 37% glasova odnosno ukupno 263 mandata, od čega 73 mandata za Ligu sever (17,4%), 59 mandata za Snaga Italije (14%) i 21 mandat za Braća Italije (4,3%), dok je dotadašnji politički establišment na čelu sa Demokratskom strankom Matea Rencija doživeo potpuni debakl (18,7% odnosno 91 mandata).
Ovaj bezmalo revolucionarni preokret i uspon do tada političkih marginalaca otvorio je novo poglavlje u italijanskom političkom životu, pa se tako sada govori o „Trećoj Republici“.
Grafički prikaz rezultata parlamentarnih izbora 4. marta 2018.
(plavo – Koalicija desnog centra, žuto – Pokret 5 zvezda, crveno – Demokratska partija)
Pokret pet zvezdica („Movimento Cinque Stelle“) je izvorno nastao kao blog platforma italijanskog komičara Bepea Grila koji je na prilično radikalan i neformalan način progovorio o problemima u italijanskom društvu. I pored zatvorenosti medija i čestih političkih napada, Pokret 5 zvezda je uspeo da okupi veliki broj aktivista u celoj Italiji i to ponajviše među srednjim i nižim slojevima stanovništva siromašnog Juga Italije koji su se osetili potpuno zaboravljenim od strane stranaka levog centra koje su tradicionalno bile usmerene ka više socijalnim pitanjima. Glavne teme sa kojima je Pokret pet zvezda izašao na prethodne martovske izbore bili su borba protiv rastućeg siromaštva, korupcije, mafije, partokratije, veća socijalna pravda. Sam Bepe Grilo se povukao u drugi plan, a među najistaknutijim eksponentima ove partije je Luiđi di Majo ( trenutni potpredsednik Vlade Italije, koji se u svojim izjavama zalaže za nastavak tradicionalnog savezništva i partnerstva sa EU i NATO, a ujedno je i na poziciji ministra rada i ministra za privredni razvoj.
Za razliku od njih, Liga za Sever Matea Salvinija (Matteo Salvini) je oko sebe okupila mahom bogatije i visoke staleže italijanskih severnih i centralnih regija (Lombardija, Veneto, Friuli, Pjemonte, Ligurija, itd.) sa sloganom “Prvo Italijani” (“Prima gli Italiani) i sa temama kao što su borba protiv imigracije (u kojoj se Italija oseća napušteno od strane EU s obzirom da je u više navrata tražila pomoć Brisela, ali je izostala bilo kakva konkretna pomoć evropskih partnera što je dodatno stvorilo veliku ogorčenost kod Italijana, ali istovremeno i rastuću netrpeljivost prema migrantima, ali i strancima uopšte), evroskepiticizam, zainteresovanost za veću saradnju sa Rusijom s obzirom da italijanska privreda trpi enormno velike gubitke zbog sankcija koje je uvela Rusiji, a zbog svojih ugovornih i savezničkih obaveza unutar EU i NATO alijanse. Naime, prema zvaničnim podacima strukovnih udruženja Italije (Confindustria, Coldiretti, itd.) gubitak koji je Italija pretrpela u 2017. zbog sankcija prema Rusiji je u iznosu od 3 milijardi evra.
Predsednik stranke, Mateo Salvini, je trenutno na mestu potpredsednika Vlade i ministra unutršanjih poslova i na sebe je navukao veliki animozitet inostrane i domaće (levo orijentisane) javnosti zbog veoma restriktivnog pristupa rešavanju problema ilegalne imigracija, kao što je zatvaranje italijanskih luka za brodove iz Libije i drugih afričkih zemalja iz pojasa Magreba. Otvoreni je pobornik takođe tradicionalnih porodičnih vrednosti, pa je među poslednjim novitetima i izmena matičnih formulara kojima se vraćaju izrazi „majka“ i „otac“ umesto izraza „roditelj 1“ i „roditelj2“ koji su bili pokušaj uvođenja rodne ravnopravnosti u upravne postupke. Pre dva dana u Đenovi (nakon urušavanja mosta na deonici auto-puta ) između ostalog je oštro kritikovao EU zbog postavljanja formalnih prepreka i onemogućavanja korišćenja fondova koji su, jednim delom, trebalo da budu usmereni i ka saniranju postojeće transportne infrastrukture u Italiji.
Aktuelni premijer Đuzepe Konte je nestranačka ličnost, politički blizak stavovima Pokreta 5 zvezda koji ga je predložio za mandatara nove vlade. Po profesiji advokat, 2013. je bio izabran za člana nezavisnog pravosudnog organa „Predsedništvo upravnog pravosuđa Italije“ (CPGA). Bez većeg uticaja na italijanski politički život, više formalno nego operativo pokriva funkciju predsednika Vlade. Zamera mu se da se slabo pojavljuje u javnosti i da su uzde italijanske politike praktično u rukama Di Maja i Salvinija.
Višemesečni pregovori oko formiranja vlade i izbora mandatara donekle su indikativni u smislu krhkosti trenutno vladajuće koalicije, ali je opšteprihvaćen stav da je bolje dati šansu novom i nepoznatom nego nastaviti dalje sa partijama u koje je izgubljeno poverenje.
Među prvim konkretnim koracima nove italijanske vlade treba pomenuti donošenje tzv. „Decreto Dignita“ – Uredbe o ukidanju poreskih povlastica i podsticajnih mera za italijanske kompanije koje izmeštaju svoje poslovanje van Italije, kao i izmena Zakona o radu kojima bi trebalo da se pruži veća zaštita ugroženim kategorijama (pre svega u prosveti). Ova Uredba je pre nedelju dana izglasana za zakon u Donjem (poslaničkom) domu kao i u Senatu.
Predsednik Italije, Serđo Matarela, sicilijanac iz Palerma, po porofesiji pravnik, aktivno je počeo da se bavi politikom nakon što je mafijaška organizacija Cosa Nostra ubila njegovog starijeg brata 1980. Isprva blizak Demohrišćanskoj partiji, nakon njenog raspada se približio partijama levog centra (Margherita i Demokratska stranka). Bio je ministar za odnose sa parlamentom (1987-1989), ministar obrazovanja (1989-1990), potpredsednik Vlade (1998-1999), ministar odbrane (1999-2001). Na mesto predsednika je stupio u februaru 2015. Italijanski izborni sistem ne poznaje predsedničke izbore s obzirom da predsednika Republike biraju Gornji i Donji dom Italijanskog paralamenta tajnim glasanjem.
Među gorućim problemima sa kojima se Italija suočava su prezaduženost države, mafija, odliv mozgova, glomazna administracija.
Prema podacima Italijanske centralne banke, javni dug Italije u maju 2018. je dostigao istorijski maksimum i iznosio je preko 2.327 miljardi evra, dok je prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, italijanski BDP u 2017. iznosio 2.598,840 milijardi dolara. Ovako visoki javni dug i odnos prema BDP od 131,5% je postavio Italiju na neslavno treće mesto među zemljama razvijenog sveta, odmah nakon Japana (239,2%) i Grčke (181,3%);
Ekonomija – BDP Italije iznosi preko 1800 milijardi evra godišnje, odnosno oko 34.000 evra po glavi stanovnika. Italija je sedma najveća izvozna ekonomija u svetu. Godišnje izveze oko 460 milijrdi evra robe, dok je uvoz oko 400 milijardi. Najveći spoljnotrgovinski partner Italije je Nemačka. Iz Nemačke Italija uveze preko 64 milijarde evra, a izveze oko 52 milijarde.
Mafija je takođe veliki čvor italijanske politike i društva uopšte. Mafija je infiltrirana u sve slojeve društva, a neke regije – poput Sicilije, Kalabrije i Pulje – su „sistemi“ za sebe van kontrole centralnodržavnog aparata. Glavni grad Rim je već decenijama u raljama organizovanog kriminala i fenomen je poznat kao “Mafia Capitale” (prestonička mafija – prim.). Mali kuriozitet: najveći broj srpskih zakona na polju borbe protiv organizovanog kriminala je „prepisan“ iz italijanskog zakonodavstva (projekti u organizaciji OEBS misije u Beogradu), a po ubijenom italijanskom državnom tužiocu je nazvana i jedna od sudnica u Specijalnom sudu u Ustaničkoj – sudnica Đovani Falkone (Giovanni Falcone).
Italija se takođe suočava sa velikim odlivom mozgova i mladima koji svake godine napuštaju Italiju, mahom u pravcu Velike Britanije, SAD, Nemačke, UAE. Glavne zamerke mladih Italijana su zatvorenost institucija za nove kadrove i porodično nasleđivanje na važnim položajima (na univerzitetu pre svega). Prema nezvaničnim procenama, samo u 2016. Italiju je napustilo 124.000 Italijana. Ukupan broj zvanično registrovanih Italijana u inostranstvu je oko 5 miliona.
Preglomazna administracija i prevelike povlastice za nosioce javnih funkcija su takođe veliki kamen spoticanja u italijanskom političkom i društvenom životu. Poslaničke, senatorske, ministarske plate kao i zarade u javnim preduzećima i na nacionalnoj televiziji (RAI) su neproporcionalno visoke u odnosu na prosečne zarade običnog stanovništva. Državni posao (u organima uprave i u vojsci/policiji) jeste još uvek najprimamljivije rešenje za žitelje siromašnog Juga. Novousvojeni Zakon (gore pomenuti Decreto Dignità) predviđa ukidanje nekih od povlastica i privilegija (smanjenja poslanickih plata i sl.)
Glavni privredni motor Italije su mala i srednja preduzeća na severu i severoistoku (regije kao što su Veneto – glavni grad Venecija, Friuli Venezia Giulia – glavni grad Trst, Lombardia – glavni grad Milano) . Veliki broj ovih firmi je nakon 5. oktobra 2000. izmestio svoje poslovanje iz Rumunije u Srbiju, u potrazi za jeftinom ali istovremeno kvalifikovanom radnom snagom. Visok porez na dobit tzv. IRES u iznosu od 31,4% je glavni uzrok poreske utaje ili izmeštanja poslovanja van Italije (kao npr. slučaj FIAT koji je svoje administrativno sedište iz Torina premestio delom u Holandiju, a delom u Veliku Britaniju).
Fokus nove italijanske vlade je smanjenje javnog duga, rezovi u javnoj upravi, podsticanje domaće privrede, ukidanje poreskih povlastica za kompanije koje svoje poslovanje izmeštaju u zemlje jeftine radne snage, pronalaženje novih ekonomskih i političkih saveznika (veća okrenutost Rusiji) mimo EU.
Jasmina Stojanović
DJB – OO Zvezdara
Hm, zanimljivo, pročišćeni DJB traži nove prijatelje u svetu. Pa neka je sa srećom.
Zašto na sajtu ne postoji Beleška o autoru za Jasminu Stojanović?
Pomisliću još da je u tom DJB-u ostalo ljudi. Promovišite ih.
Biće uskoro. Hvala na sugestiji. Pozdrav.
Treba promovisati i obične članove koji pišu a ne samo one koji su vam osnivači udruženja
Muka mi je više od vaših tekstova o EU, Nemačkoj i USA. Pišite šta ćemo mi da radimo sa nama. Šta nas boli uvo za EU – oću bre da radim.
Dragi Nikola, mi vam u potpunosti verujemo kada kažete da Vam je muka. Ali, da bismo shvatili šta se tačno dešava u našoj zemlji i da vlast sprovodi potpunu pogrešnu i izuzetno lošu politiku, moramo i da znamo odakle to stiže. Eto, zato su tu naši tekstovi jer smatramo da građani zaslužuju da znaju istinu. Mediji odavno ne rade svoj posao. Pozdrav.
Sada vidite kakve su reakcije ljudi kada ih nedeljama već bombardujete jednom istom pričom. Da se ne ponavljam, napisao sam vam na onom Biljićevom tekstu šta i kako, ali ovo je samo potvrda da sam verovatno bio u pravu i da možda ipak treba da obratite pažnju na to. Naravno nadam se da ste to shvatili kao dobronameran savet a ne nešto drugo.
To je ok., ali pitam se kako ćete tekstom poput ovog da pokažete odakle to stiže. Ovo je tobože trenutni presek političke situacije u Italiji. Kažem tobože jer će situacija u Italiji na narednim izborima biti potpuno drugačija. Posle pada Berluskonija, tamo će se još dugo rotirati na vlasti ideoloski sasvim različite stranke. Pa sve i da ostanu ove koje su sada na vlasti, Italija nikada neće izaći iz EU. Svi će izaći ali Italija ne. To se analizom koja ukršta mentalitet, istorijki kontekst i političke amplitude može prilično lako dokazati. Anti EU stav nekih od trenutnih političkih aktera u Italiji je samo koketiranje i vrsta populizma koji je u trenutku upalio – do sledećih izbora.
Tekst i jeste prikaz TRENUTNE političke situacije, bez bilo kakvih skrivenih ambicija da daje prognoze za buduće razvoje događaja.
O, i te kako postoje ambicije, i to sasvim neskrivene.
Neverovatno koliko vremena traćite na to da je EU zla i loša. Od progresivne stranke do kvazilibertarijanskih desničara kojima je Nemačka sad glavni krivac što smo mi u ovakvoj situaciji. Izgubili ste sve glasače, pa sad tražite deo kolača od umerenih nacionalističkih stranaka tipa Dveri. Iz moje kuće ste izgubili 6 glasova, hvala lepo. Izdali ste nas.
Namera autora teksta sigurno nije da traći ni vaše ni svoje vreme na ubeđivanje o manama i vrlinama EU. Članak daje presek trenutnog političkog stanja u Italiji i poziva na razmišljanje. Rastuće nezadovoljstvo Rima, izlazak VB i sl. ipak ukazuju da nešto ne valja – gde ima dima ima i vatre.
Pre će VB ponovo da uđe u EU nego što će Italija da izađe. Nešto ne valja? Pa naravno. Ne postoji ništa što u svemu i u potpunosti valja. Da li iko ima iluziju da je EU idealna tvorevina? Naravno da nije, ali za sada je svakako znatno bolja od bilo čega drugog i jedina koja nam se nudi, ako ne računamo da bismo možda mogli da postanemo ruska gubernija.
Neka je najbolja na svetu – u EU ne možemo pre 2025. godine. To je još 7-8 godina. Dalje, u EU ne možemo dok ne sredimo pravosuđe i dok ne iskorenimo korupciju. Verovatno ne možemo dok se ne odreknemo Kosova, dok ne prodamo Telekom i sve što nam je još ostalo. Dakle opet se
vraćamo na početak, ništa bez reformi koje moramo sami da sprovedemo.Golo članstvo nam neće podići nivo prosečne plate na 1000 evra, ja bih voleo da je to moguće i prvi bih bio za EU da je tako ali nažalost nije. Uostalom pitajte Acu Stevanovića, čovek je u kampanji za izbore 2016. rekao na RTS-u jasno i glasno da nam ulazak u EU neće ništa značiti ako sami ne uvedemo red. Oni to neće uraditi umesto nas. To što sada čovek vrti malo drugačiju priču to je nešto drugo. Tako da polako, EU nije prioritet u ovom momentu, jednostavno nema načina da bude, a na duže staze to sigurno ostaje kao mogućnost. Ruska gubernija nećemo nikada biti niti je to cilj DJB. Dilema između te dve opcije je lažna, ali da moramo sarađivati sa svima, to je neumoljiva činjenica. Evo na primer šta fali Islandu, niti su u EU, niti su pod ikakvim okriljem Rusije pa šta im fali? Samo da prepišemo recept od njih i sve je na mestu.
Samo da prepišemo recept… A pre toga treba da izaberemo ljude koji će hteti da prepišu recept, što znači da treba većina da glasa za te ljude, pa onda da promenimo svest ljudi koji su ovde navikli na prečice, vezice i slične nemoralne radnje, pa da uđemo u NATO, jer Island je u NATO-u… itd., itd. Parisenžermen, nema vam nikakve vajde od maštanja, verujte. I ja sam verovala da smo na putu da se dogodi neki ključni preokret, ali politički akteri u koje sam verovala su me razočarali. Sa Dverima se ne ide ni na izlet a kamoli nešto drugo.
Pa šta onda da radimo, da dižemo ruke? Ajmo svi po člansku kartu SNS, mi malobrojni koji smo do sada se inatili, da sad na kraju pljunemo na sebe i odustanemo od menjanja Srbije na bolje. Nisam siguran da nam je to potrebno, ako zanemarimo činjenicu da su šanse da se nešto promeni 1 prema sto miliona.Ali malo ko je verovao i 1989. da ćemo danas biti ovde gde smo, pa ipak eto nas…
A što se tiče izleta, sada slobodno možete na isti sa Jankovićem, pošto je ovim “Vašima” iz Pokreta centra, Stevanoviću i ekipi, sada bliži neki drugi Saša od ovog dosadašnjeg… No, svako ima svoj izbor i neka mu je sa srećom. Ako se sve poklopi kako treba, ionako ćemo se sresti opet na kraju ovog suludog puta u provaliju, na istom zadatku, da spašavamo onaj kamen na kamenu što će od Srbije ostati posle “ovih”. Ako se to ne desi, pa, od nečeg se mora umreti vele ljudi, pa valjda isto važi i za propast, ako je neizbežna, bar neka svako svoj način izabere…
Sa srećom…
Ja ne bih bila tako pesimistična. Treba svi da se borimo svim sredstvima koja su nam na raspolaganju da ova zemlja postane bolje mesto za život. I ovi komentari su jedan od načina (majušan) te borbe. A što se tiče izleta i bliskosti, možda će se i DJB naći u toj istoj ekipi sa Jankovićem, koji mi, uzgred, i nije tako blizak, ali nekad ne postoje laka rešenja.
Skupljanje jeftinih poena kod evroskeptika.. Radite isto sto i vucic radi, sramota. Jos cete na kraju da kazete da vucic i ova nasa srpska ekipa nije nista kriva nego im tako naredjuju iz EU.. Nastavljate da razocaravate 🙁