Приказ тренутне политичке ситуације у Италији

Италија већ година уназад гаји крајње амбивалентан однос према ЕУ, како због доминантне улоге Немачке и Француске тако и због често ниподаштавајућег односа Брисела према званичном Риму – од Саркозијевог и Меркеловог омаловажавање Берлусконија од пре пар година па до “пацки” које приморавају Италију да своје политичко и економско кормило усмери на уштрб италијанских интереса. Од 2014. се наиме без увијања говори о могућем (и каткад пожељном) изласку Италије из еврозоне – међу најутицајнијим поборницима повратака Рима својој старој националној валути и опоравку привреде на новим основама је Паоло Савона, тренутно министар за односе ЕУ у новој италијанској влади, угледни економиста, несуђени министар економије чије је именовање изазвало бурне реакције Брисела и негативан став председеника Италије, Серђа Матареле, а због нескривених анти-ЕУ ставова.

Управо је отворена критика усмерена ка ЕУ, у којој је предњачио Матео Салвини, лидер партије Лига за север, била кључна политичка порука овогодишњих мартовских избора. Прекјучерашњи неуспех преговора са Бриселом у вези са проблемом искрцавања, прихватања и распоређивања афричких миграната био је кап која је прелила чашу и Рим је сада и отворено довео у питање своје уговорне обавезе са ЕУ. Оштри тонови према Бриселу су ујединили идејно-политички супротстављене коалиционе партнере на власти – и Покрет пет звезда и Лига за север прете да ће Италија обуставити своје уплате у заједнички буџет ЕУ (у вредности од око 20 милијарди евра) уколико Брисел не подели са Италијом део избегличког терета и њихову равномерну ридистрибуцију међу свим земљама чланицама.

Тренутно владајућа коалиција (Покрет пет звездица и Лига за север) јесте резултат овогодишњих мартовских избора на којима су ове две партије добила највеће поверење грађана.

Укупан број Италијана с правом гласа на последњим парламентарним изборима који су се одржали 04. марта 2018. био је око 50.000.000, с тим што је за избор сенатора нешто мањи број гласача – око 46.600.000 (ова разлика је услед чињенице да се право гласа за избор чланова Сената стиче тек са навршених 25 година старости).

Ови избори су одржани по новоуведеном мешовитом изборном систему тзв. Росателлум који је усвојен Законом бр. 165 од 3. новембра 2017. године (италијански закони се означавају углавном бројевима за разлику од српских закона који добијају назив по материји коју уређују – прим.). По овом новом ситему:
37% мандата (232 у Доњем посланичком дому и 116 у Горњем дому – Сенату) се додељује по већинском систему: бира се кандидат који је освојио највише гласова по систему first-past-the-post. (Ова новина ФТПТ као и тзв. Exit-Poll су уведени у италијански изборни систем по узору на САД – прим.);
61% мандата (386 за Посланички дом и 193 за Сенат) се додељује по пропорционалном систему између коалиција и самосталних листа које су прешле цензус;
2% мандата (12 посланика и 6 сенатора) је резервисано за гласове Италијана у иностранству, тзв “дописно гласање (“voto per corrispondenza”).

Покрет пет звезда је самостално изашао на изборе и освојио 32,7 % (222 мандата), док је Лига за север била на заједничкој листи са Берлусконијевом партијом десног центра Снага Италије ( Forza Italia) и партијом екстремне италијанске деснице Браћа Италије (Fratelli d Italia) Ђорђе Мелони (Giorgia Meloni). Ова десна коалиција је добила 37% гласова односно укупно 263 мандата, од чега 73 мандата за Лигу север (17,4%), 59 мандата за Снага Италије (14%) и 21 мандат за Браћа Италије (4,3%), док је дотадашњи политички естаблишмент на челу са Демократском странком Матеа Ренција доживео потпуни дебакл (18,7% односно 91 мандата).
Овај безмало револуционарни преокрет и успон до тада политичких маргиналаца отворио је ново поглавље у италијанском политичком животу, па се тако сада говори о „Трећој Републици“.

Графички приказ резултата парламентарних избора 4. марта 2018.
(плаво – Коалиција десног центра, жуто – Покрет 5 звезда, црвено – Демократска партија)

Покрет пет звездица („Movimento Cinque Stelle“) је изворно настао као блог платформа италијанског комичара Бепеа Грила  који је на прилично радикалан и неформалан начин проговорио о проблемима у италијанском друштву. И поред затворености медија и честих политичких напада, Покрет 5 звезда је успео да окупи велики број активиста у целој Италији и то понајвише међу средњим и нижим слојевима становништва сиромашног Југа Италије који су се осетили потпуно заборављеним од стране странака левог центра које су традиционално биле усмерене ка више социјалним питањима. Главне теме са којима је Покрет пет звезда изашао на претходне мартовске изборе били су борба против растућег сиромаштва, корупције, мафије, партократије, већа социјална правда. Сам Бепе Грило се повукао у други план, а међу најистакнутијим експонентима ове партије је Луиђи ди Мајо ( тренутни потпредседник Владе Италије, који се у својим изјавама залаже за наставак традиционалног савезништва и партнерства са ЕУ и НАТО, а уједно је и на позицији министра рада и министра за привредни развој.

За разлику од њих, Лига за Север Матеа Салвинија (Маттео Салвини) је око себе окупила махом богатије и високе сталеже италијанских северних и централних регија (Ломбардија, Венето, Фриули, Пјемонте, Лигурија, итд.) са слоганом “Прво Италијани” (“Прима гли Италиани) и са темама као што су борба против имиграције (у којој се Италија осећа напуштено од стране ЕУ с обзиром да је у више наврата тражила помоћ Брисела, али је изостала било каква конкретна помоћ европских партнера што је додатно створило велику огорченост код Италијана, али истовремено и растућу нетрпељивост према мигрантима, али и странцима уопште), евроскепитицизам, заинтересованост за већу сарадњу са Русијом с обзиром да италијанска привреда трпи енормно велике губитке због санкција које је увела Русији, а због својих уговорних и савезничких обавеза унутар ЕУ и НАТО алијансе. Наиме, према званичним подацима струковних удружења Италије (Цонфиндустриа, Цолдиретти, итд.) губитак који је Италија претрпела у 2017. због санкција према Русији је у износу од 3 милијарди евра.

Председник странке, Матео Салвини, је тренутно на месту потпредседника Владе и министра унутршањих послова и на себе је навукао велики анимозитет иностране и домаће (лево оријентисане) јавности због веома рестриктивног приступа решавању проблема илегалне имиграција, као што је затварање италијанских лука за бродове из Либије и других афричких земаља из појаса Магреба. Отворени је поборник такође традиционалних породичних вредности, па је међу последњим новитетима и измена матичних формулара којима се враћају изрази „мајка“ и „отац“ уместо израза „родитељ 1“ и „родитељ2“ који су били покушај увођења родне равноправности у управне поступке. Пре два дана у Ђенови (након урушавања моста на деоници ауто-пута ) између осталог је оштро критиковао ЕУ због постављања формалних препрека и онемогућавања коришћења фондова који су, једним делом, требало да буду усмерени и ка санирању постојеће транспортне инфраструктуре у Италији.

Актуелни премијер Ђузепе Конте  је нестраначка личност, политички близак ставовима Покрета 5 звезда који га је предложио за мандатара нове владе. По професији адвокат, 2013. је био изабран за члана независног правосудног органа „Председништво управног правосуђа Италије“ (ЦПГА). Без већег утицаја на италијански политички живот, више формално него оперативо покрива функцију председника Владе. Замера му се да се слабо појављује у јавности и да су узде италијанске политике практично у рукама Ди Маја и Салвинија.

Вишемесечни преговори око формирања владе и избора мандатара донекле су индикативни у смислу крхкости тренутно владајуће коалиције, али је општеприхваћен став да је боље дати шансу новом и непознатом него наставити даље са партијама у које је изгубљено поверење.

Међу првим конкретним корацима нове италијанске владе треба поменути доношење тзв. „Decreto Dignita“ – Уредбе о укидању пореских повластица и подстицајних мера за италијанске компаније које измештају своје пословање ван Италије, као и измена Закона о раду којима би требало да се пружи већа заштита угроженим категоријама (пре свега у просвети). Ова Уредба је пре недељу дана изгласана за закон у Доњем (посланичком) дому као и у Сенату.

Председник Италије, Серђо Матарела, сицилијанац из Палерма, по порофесији правник, активно је почео да се бави политиком након што је мафијашка организација Цоса Ностра убила његовог старијег брата 1980. Испрва близак Демохришћанској партији, након њеног распада се приближио партијама левог центра (Маргхерита и Демократска странка). Био је министар за односе са парламентом (1987-1989), министар образовања (1989-1990), потпредседник Владе (1998-1999), министар одбране (1999-2001). На место председника је ступио у фебруару 2015. Италијански изборни систем не познаје председничке изборе с обзиром да председника Републике бирају Горњи и Доњи дом Италијанског параламента тајним гласањем.

Међу горућим проблемима са којима се Италија суочава су презадуженост државе, мафија, одлив мозгова, гломазна администрација.

Према подацима Италијанске централне банке, јавни дуг Италије у мају 2018. је достигао историјски максимум и износио је преко 2.327 миљарди евра, док је према подацима Међународног монетарног фонда, италијански БДП у 2017. износио 2.598,840 милијарди долара. Овако високи јавни дуг и однос према БДП од 131,5% је поставио Италију на неславно треће место међу земљама развијеног света, одмах након Јапана (239,2%) и Грчке (181,3%);
Економија – БДП Италије износи преко 1800 милијарди евра годишње, односно око 34.000 евра по глави становника. Италија је седма највећа извозна економија у свету. Годишње извезе око 460 милијрди евра робе, док је увоз око 400 милијарди. Највећи спољнотрговински партнер Италије је Немачка. Из Немачке Италија увезе преко 64 милијарде евра, а извезе око 52 милијарде.
Мафија је такође велики чвор италијанске политике и друштва уопште. Мафија је инфилтрирана у све слојеве друштва, а неке регије – попут Сицилије, Калабрије и Пуље – су „системи“ за себе ван контроле централнодржавног апарата. Главни град Рим је већ деценијама у раљама организованог криминала и феномен је познат као “Mafia Capitale” (престоничка мафија – прим.). Мали куриозитет: највећи број српских закона на пољу борбе против организованог криминала је „преписан“ из италијанског законодавства (пројекти у организацији ОЕБС мисије у Београду), а по убијеном италијанском државном тужиоцу је названа и једна од судница у Специјалном суду у Устаничкој – судница Ђовани Фалконе (Гиованни Фалцоне).

Италија се такође суочава са великим одливом мозгова и младима који сваке године напуштају Италију, махом у правцу Велике Британије, САД, Немачке, УАЕ. Главне замерке младих Италијана су затвореност институција за нове кадрове и породично наслеђивање на важним положајима (на универзитету пре свега). Према незваничним проценама, само у 2016. Италију је напустило 124.000 Италијана. Укупан број званично регистрованих Италијана у иностранству је око 5 милиона.
Прегломазна администрација и превелике повластице за носиоце јавних функција су такође велики камен спотицања у италијанском политичком и друштвеном животу. Посланичке, сенаторске, министарске плате као и зараде у јавним предузећима и на националној телевизији (РАИ) су непропорционално високе у односу на просечне зараде обичног становништва. Државни посао (у органима управе и у војсци/полицији) јесте још увек најпримамљивије решење за житеље сиромашног Југа. Новоусвојени Закон (горе поменути Decreto Dignità) предвиђа укидање неких од повластица и привилегија (смањења посланицких плата и сл.)

Главни привредни мотор Италије су мала и средња предузећа на северу и североистоку (регије као што су Венето – главни град Венеција, Фриули Венезиа Гиулиа – главни град Трст, Ломбардиа – главни град Милано) . Велики број ових фирми је након 5. октобра 2000. изместио своје пословање из Румуније у Србију, у потрази за јефтином али истовремено квалификованом радном снагом. Висок порез на добит тзв. ИРЕС у износу од 31,4% је главни узрок пореске утаје или измештања пословања ван Италије (као нпр. случај ФИАТ који је своје административно седиште из Торина преместио делом у Холандију, а делом у Велику Британију).

Фокус нове италијанске владе је смањење јавног дуга, резови у јавној управи, подстицање домаће привреде, укидање пореских повластица за компаније које своје пословање измештају у земље јефтине радне снаге, проналажење нових економских и политичких савезника (већа окренутост Русији) мимо ЕУ.

Јасмина Стојановић
ДЈБ – ОО Звездара